Učenje nije svakome jednostavno i često se može desiti da, iako se trude, deca ne postižu očekivane rezultate. Kako to prevazići i razviti uspešan način učenja koji odgovara detetu? Evo 10 koraka, tj. tehnika učenja, koji će vam pomoći u tome. Ove savete, iz knjige „Učenje je dečija igra!“ italijanskog autora Matea Salva, bi trebalo da primeni svako:
[shortslider ids=’63498, 63499, 63500, 63501, 63502, 63503, 63504, 63505, 63506, 63507′ titles='”Poveži učenje sa pozitivnom emocijom.”, “Uči ne da bi naučio nego da bi objasnio nekome o čemu se radi.”, “Planiraj učenje u skladu sa pažnjom.”, “Počni od šire slike da bi stigao do detalja.”, “Biraj na šta ćeš se fokusirati.”, “Pametno podvlači kada učiš.”, “Učenje mora biti aktivno.”, “Pravi mentalne mape.”, “Stvari koje treba naučiti napamet – uči uz slike.”, “Usmeno odgovaranje mora da se vežba.”‘ descs=’Počnite od toga da kreirate udoban i prijatan ambijent za učenje. Mislite na šampiona Formule 1 i na njegov „boks“. Ništa nije prepušteno slučaju. Ono što neki prostor čini produktivnim je subjektivna stvar, ali da li ste se ikada pitali kako ponekad uspemo da za sat vremena završimo ono za šta nam obično treba tri sata? Ako detetu okruženje ne dozvoljava da se skoncentriše, obavezno je da se njime malo pozabavite. Osnovno je kreirati sređeno mesto, sa dobrim svetlom, sa svim potrebnim materijalom na dohvat ruke i po detetovom ukusu, sa udobnom stolicom kako ne bi učilo na krevetu i sl. Ako dete nema „takmičarsku lokaciju“, možda neće imati ni dovoljno odlučnosti i želje da „napadne“ gradivo.
Ako vaše dete nije takmičarski tip i gradivo koje treba da uči mu prosto ne ide, probajte da mu pomognete da konkretizuje materijal tako što ćete zajedno smisliti praktične primere. Ako tema baš uopšte ne može da mu uđe u glavu, obezbedite nagradu ako se stvarno koncentriše, što pre završi bolja nagrada. Neka to bude nešto poput odlaska napolje, kod drugara, gledanje filma itd.
Slika: aesop/flickr.com
|Na ovaj način naš um sebi postavlja potpuno drugačiji plan. Postavljaće pitanja poput: „Koja je glavna poruka ovog dela knjige koju treba preneti?“ ili „Koje su najteže stvari u vezi ove teme koje treba objasniti?“. Bolje će birati informacije i biće spremnije na efikasniji način.
Slika: Alex Cheek/flickr.com
|Prilikom planiranja učenja, treba imati na umu da su potrebne pauze jer naša pažnja nije konstantna. Evo kako bi to trebalo da izgleda: 40 minuta učenja, 15 minuta prave pauze (igra, šetnja), 5 minuta ponavljanja onoga što je urađeno u prethodnih 40 minuta, opet pauza i onda opet učenje.
Slika: Anita Hart/flickr.com
|Pomozite detetu da shvati je dobro da, pre nego što počne da uči, sagleda kako je strukturisana knjiga kako bi lakše razumelo smisao onoga što će učiti. Neka počne sa čitanjem uvoda, predgovora, sadržaja i bilo kakve vodiče za lakše razumevanje sadržaja. Nemojte misliti da je to gubljenje vremena, naprotiv. To što će dete početi da čita knjigu i čak i krenuti da podvlači stvari ga, bez sveukupne vizije koja će mu omogućiti da „slaže“ sadržaj i da se orijentiše, neće odvesti daleko.
Slika: woodleywonderworks/flickr.com
|Savetujte dete da kada počinje da uči nešto, prvo pročita naslov a onda pogleda na kraju teksta, da li postoji siže lekcije ili pitanja. Neka pogleda da li postoji bilo kakva tabela ili mapa koja objašnjava lekciju, neka pročita delove, pogleda slike i natpise, neka pogleda reči ispisane kurzivom ili podebljane i da li postoje izdvojene ključne reči. Zašto je to toliko važno? Jer će tih 20% pitanja biti oni koji će ga odvesti do 80% traženog znanja, što znači da su to prve stvari na koje treba da se skoncentriše.
Slika: Ben Francis/flickr.com
|Objasnite detetu da nije dobro da sve podvlači jer je to isto kao da nije podvuklo ništa. Neka bira ključne reči (glagole i imenice) koje zajedno formiraju jednu sliku ili koncept.
Slika: MC Quinn/flickr.com
|Razlog zašto je jednostavan – kada učimo nešto, posle dve nedelje se sećamo 10% onoga što smo pročitali a 90% onoga o čemu smo pričali i što smo radili. To treba primeniti na učenje.
Slika: woodleywonderworks/flickr.com
|Ovo može da se radi na papirima A4 ili A3. Neka dete nacrta na sredini papira glavnu temu i sliku koja to opisuje. Odatle neka razvije grane, polazeći od centra i koristeći prostor na homogen, harmoničan, način. Neka koristi slike i reči. Živopisna i pregledna mapa se lako ureže u pamćenje. Pored toga, može da se koristi i za učenje bilo koje oblasti kao i za pripreme pisanih i usmenih testova.
Slika: Vuk Krsmanović/vragolanioktoih.weebly.com
|Da bi dete lakše zapamtilo imena lica ili mesta, datume, stihove pesme, gramatička pravila i slično, neka koristi slike koje će na bilo koji način podsetiti na ono što treba da se zapamti.
Slika: Nicki Dougan Pogue/flickr.com
|Da bi dete naučilo kako da na najbolji način izloži usmeno lekciju, to mora i da vežba. Odličan način je da nekome priča o čemu se radi a još bolje da snima sebe, telefonom npr. Jedino tako će uspeti da jasno vidi šta nedostaje do savršenosti.
Slika: Stefano Montagner/flickr.com‘]
|
Tokom studija Mateo se bavio motokros trkama i tada je primetio da mu trener uvek objašnjava kako da uradi stvari na što bolji način, kako da se ponaša u krivini ili prilikom skoka i sl. Bilo je dovoljno pratiti njegove instrukcije i rezultati bi bilo mnogo bolji. Sa druge strane, profesori su ga učili mnogim pojmovima ali ne i tehnikama kako da ih zapamti. Odatle je potekla njegova želja da shvati kako stvarno najbolje učiti da bi se ostvarili dobri rezultati ali i da bi on mogao bolje da koristi svoje vreme. Kao rezultat su nastali knjiga i škola za bolje učenje. Više o njemu na: matteosalvo.com |
Mateo Salvo je mašinski inženjer, ima 37 godina, prvi je Italijan na svetu koji je stekao titulu internacionalnog magistra pamćenja na Svetskom šampionatu u pamćenju. U Torinu je osnovao školu za vežbe uma koja je specijalizovana za efikasno učenje. Autor je knjige „Učenje je dečija igra!“ koju je izdao Feltrineli.Da li vaše dete ima problema sa učenjem?