Najvažnija veština roditelja u razgovoru sa decom je pažljivo slušanje.
Nije važno odgovaranje na svako pitanje, držanje predavanja niti rešavanje problema. To nije ono što deca žele, jer tako ne mogu sama da reše svoje probleme.
Ono što je svakom detetu potrebno su empatija i puna pažnja roditelja. A to se postiže pravim slušanjem. Evo kako:
Obezbedite punu pažnju
Najverovatnije je da to što radite može da sačeka u trenutku kada treba da saslušate dete. Gledajte na taj trenutak kao na nešto veoma posebno. Osim toga, znajte da vaše dete dobro zna kada ga stvarno slušate. Možda vam neće reći, ali sigurno nije srećno kada zna da se pravite, slušate delimično i sl.
Isključite telefon i kompjuter. Dete će zauvek zapamtiti da su mama i tata sve isključili samo da bi njega čuli šta ima da kaže.
Slika: Lotzman Katzman/flickr.com.
Reagujte bez osuda i sugestija
“Sigurno si ljut na tvog brata.” ili “Izgleda kao da se plašiš ovog filma.” su rečenice koje odlično navode na razgovor.
Za razliku od njih, rečenice tipa “Potrudi se da se bolje igraš sa tvojim bratom.” ili “Ne treba da se plašiš baš od svega. Pa nisi više klinac.” odlično zatvaraju svaku konverzaciju.
Slika: ttarasiuk/flickr.com.
Pokažite empatiju
Da bi ste iskazali empatiju treba da budete kao ogledalo onoga što vam dete pokazuje. Rečenica “Kako se osećaš?” je ne pokazuje. Međutim, jedno “Baš si tiha jutros.” ili “Izgledaš tužno.” praćeno osmehom ohrabrenja će navesti dete da vam se otvori.
Mnogo iskrenije nego kada ga samo bombardujete pitanjima.
Slika: chefranden/flickr.com.
Zatvorite usta i otvorite uši
Možda će biti potrebno da nekada zatvorite usta i bolje otvorite uši. Naravno da postoje trenuci u kojima treba da objašnjavate, ali postoje i oni u kojima dete treba da govori i bolje čuje neke svoje reči kako bi samo došlo do određenog zaključka.
Ako baš svaku priliku koristite za držanje predavanja vaše dete će se povući u sebe. Pokušajte da nešto prećutite i pokažite detetu da ga slušate ispuštajući samo usputne zvuke potvrđivanja ili iznenađenja.
Slika: jdn/flickr.com.
Ne krećite odmah u rešavanje problema
Cilj je da detetu pomognete da se smiri kako bi samo moglo da razmišlja o rešenjima, a ne da vi sve dovodite u red. Naučite da se suzdržite od reakcije i saslušate dete koje sa vama deli svoja osećanja.
Bićete u iskušenju i moraćete da vežbate. Budite sigurni da ova vežba zlata vredi.
Slika: Ed Yourdon/flickr.com.
Nemojte direktno prozivati dete na razgovor
Detetu nije lako da govori o svojim osećanjima osećajući se kao na pozornici. Verovatnije je da će se lagodnije osećati kada ga ne gledate direktno u oči.
Razgovarajte dok ste u kolima, dok sređujete sudove ili šetate. Možda vaše dete najviše priča kada legnete pored njega i ugasite svetlo. Pronađite opušten trenutak i saslušajte šta ima da vam kaže.
Slika: chefranden/flickr.com.
Pokažite razumevanje
Pokažite detetu da razumete njegova osećanja, čak ona bila i negativna kao ljubomora ili bes. Na ovaj način ćete im pomoći da ih reše jer, kada osetimo da smo shvaćeni, problemi postaju mnogo jednostavniji i čak i nestaju. U suprotnom, dete može potiskivati svoja osećanja koja će onda eksplodirati u neočekivanom trenutku.
I ne brinite, to što znate da opišete detetu neko osećanje ne znači da se vi sa njim slažete. Vi samo pokazujete da ste tu, da čujete i da razumete. Ništa više.
Slika: chefranden/flickr.com.
Ne pokušavajte da utičete na instantnu promenu osećanja
Najbrži i najlakši način da pomognete detetu da se oslobodi negativnih osećanja je pokazivanjem saosećanja. Svako naglašavanje i objašnjavanje zašto određeno osećanje nije dobro ponižava vaše dete i navodi ga na skrivanje emocija.
Prihvatite ljutnju, bes, ljubomoru, zavist i sl., kao moguće osećanje i ispoštujete dete i tada. Na ovaj način mu pomažete da razume sebe kao čoveka i promeni poglede na stvari učeći da se reakcije svesno biraju. Naravno, porazgovarajte kada je situacija smirena.
Slika: Borgendorf/flickr.com.
Držite uvek sopstvena osećanja pod kontrolom
Nemojte ništa shvatati lično. Udahnite duboko i udaljite se od situacije. Nemojte razmišljati na način koji vas uvlači u situaciju (“mogla sam ovo da sprečim” ili “ne mogu da verujem da se ovo dešava mom detetu” i sl.). Ovde se ne radi o vama i vaši strahovi i nervoza ne mogu pomoći.
Podsetite sebe da će i to proći i da je najvažnija stvar da pomognete detetu da se izbori sa teškom situacijom tako što će napraviti plan koji mu odgovara.
Slika: Kris Krug/flickr.com.
Uskladite vašu reakciju sa detetovim raspoloženjem
Ne morate žaliti ceo dan izgubljenu utakmicu zbog koje je dete trenutno tužno. Isto tako, rečenica “teško je kada te dečko ostavi” će s pravom izazvati bes vaše tinejdžerke.
Pokažite da saosećate sa detetom, da shvatate kroz šta prolazi ali se potrudite da kroz komunikaciju prenesete vaše uverenje da će i to proći, da život ide dalje i da je lep i pored toga.
Slika: Sarah Korf/flickr.com.
Koliko ste vi dobar slušalac?