Činjenica da se dete ne trudi dovoljno u školi može da iznervira svakog roditelja, naročito onog koji zna da dete sigurno može da pokaže više. U ovakvim situacijama roditelji obično idu konstantno za detetom, pričajući mu o lenjosti i neodogovornosti, jer su u nemogućnosti da razumeju detetovu nezainteresovanost. Međutim, ovako situacija postaje samo gora i gora jer dolazi do konflikta.
Evo kako da stvarno pomognete detetu da se popravi u školi i istovremeno izbegnete sukobe:
Održavajte otvorenu i pozitivnu vezu punu poštovanja
Budite na strani deteta, nemojte ići protiv njega. Ovo će vam obezbediti jači uticaj na njega (što je važna roditeljska alatka). Kažnjavanje, zvocanje, pretnje i manipulacija će samo ugroziti vaš odnos i negativno delovati na motivaciju deteta. Razumljivo je da osećate strah i nervozu, ali reakcije izazvane ovim osećanjima nemaju nikakvog efekta.
Vaše dete nije popustilo u školi da bi upropastilo vaš život ili zato što je toliko lenjo da nema nikakvih ambicija u životu. Zapamtite: ono samo nije sazrelo, u ovom momentu, do one tačke do koje biste vi voleli. Još uvek nije shvatilo sve što treba da shvati. Vaš zadatak, kao roditelja, je da pomognete detetu da nauči da bude odgovorno. Ako pravite problem oko svega i napadate dete, ono će imati potrebu da se brani od vas. Njegova reakcija će biti instinktivna i na ličnoj bazi, upućena vama, i neće mu omogućiti da dobro razmisli o situaciji u kojoj se nalazi.
Slika: Close to Home/flickr.com.
Saznajte šta se dešava u školi
Proverite sa učiteljima da li dete sluša dovoljno na času, zatražite premeštanje ako je potrebno i budite sigurni da čuje sve domaće zadatke koje ima. Možda ćete morati da proveravate zajedno da li je sve urađeno, ali čim se dete popravi u organizaciji sopstvenog vremena, pustite ga da bude nezavisno.
Slika: Anders Ruff Custom Designs/flickr.com
Uspostavite pravila
Jedna od važnih lekcija u životu je da nagrada stiže nakon odrađenog posla. Sportista koji vežba i vežba, popravi svoj učinak. Na poslu nas plaćaju nakon što smo radili. Počnite zato da govorite detetu pravila tipa: “Kada završiš sa učenjem, možeš da izađeš napolje” i sl. Uvedite ovakvo pravilo i poštujte ga uvek. Pomoćićete detetu da nauči bolje da planira vreme, da istraje u zadatku koji počne, da ispoštuje pravila, da nauči kako da strukturiše svoje vreme.
Slika: icaromoreno/flickr.com
Preuzmite organizaciju na sebe
Kada dete ne uči dovoljno i ocene su lošije, vaš zadatak je da pomognete. Zapamtite samo da sve što radite nije kažnjavanje deteta već pomoć u usvajanju dobrih radnih navika i pronalaženja fokusa. Vi ste tu da uspostavite strukturu.
Ova struktura može da podrazumeva pravljenje rasporeda za učenje, izbacivanje kompjutera iz sobe i sl. Kada dete radi domaći u sobi ne treba da bude nikakav elektronski uređaj. Možete uvesti i pravilo da i nakon urađenog domaćeg dete mora da ima mirnih sat vremena za odmor, bez televizije, igrica i sl. Neka deca uče bolje uz muziku, ali nikakvi drugi uređaji nisu dozvoljeni. Razmislite koji raspored bi bio najbolji za vaše dete i napravite ga zajedno.
Slika: Stephan Geyer/flickr.com
Odredite mesto za učenje
Bilo da se radi o mirnom kutku, zajedno sa drugima ili pored vas, potrebno je da shvatite u kojoj situaciji vaše dete najbolje radi. Isprobajte različite mogućnosti da biste znali. Ne treba da radite domaće zadatke umesto deteta, ali je dobro da ih pregledate i postavite pitanja kada je potrebno.
Slika: marin/flickr.com
Podelite zadatke
Odlučite zajedno sa detetom da li može biti od pomoći da podelite zadatke na manje jedinice koje ono treba da radi malo po malo, svakoga dana. Nabavite veliki zidni kalendar. Naravno, ako ste u mogućnosti, možete se odlučiti i za pomoćne privatne časove.
Slika. Miroslav Vajdić/flickr.com
Budite nežni ali čvrsti
Potrudite se da budete obazriv, dosledan roditelj koji je od velike pomoći a ne onaj koji kažnjava i previše kontroliše. Fokusirajte se na to da detetu pružite podršku i ohrabrite ga, umesto da brinete i zvocate. Svaku negativnu interakciju nadoknadite sa deset pozitivnih.
Znajte da kada počnete da verujete da su detetove ocene rezultat vašeg roditeljstva i da ste vi odgovorni za njih, sigurno ste na dobrom putu da budete loš i potpuno neefikasan roditelj.
Slika: Close to Home/flickr.com
Pronađite ravnotežu
Umesto što usko posmatrate samo ocene i nervirate se oko njih, proširite pogled i pomozite detetu da uravnoteži prisustvo prijatelja, raznih aktivnosti i porodičnih obaveza u životu. Zainteresujte se i za druge stvari koje radi i vannastavne aktivnosti koje ga zanimaju.
Slika: pocketwiley/flickr.com
Nemojte reflektovati sadašnjost na budućnost
Veoma je lako pomisliti da će dete koje samo sluša muziku i ne pokazuje nikakva posebna interesovanja završiti kao odrasla osoba koja sluša muziku i nema nikakva interesovanja. Ovo samo povećava vašu nervozu. Niko ne može da predvidi budućnost. Ali, vaše isticanje negativnih stvari će sigurno izazvati sukobe sa detetom.
Usredsredite se na detetove pozitivne crte i pomozite mu da radi na njima u sadašnjosti. Možda voli da pomaže, otvoreno je ili zna sa životinjama? Posmatrajte sve osobine koje čine odraslu, uspešnu osobu. Nije sve u ocenama i školi. Pomozite detetu da razvije svoje socijalne i kreativne veštine i posveti se emocionalnoj inteligenciji.
Slika: superUbO/flickr.com
Razlikujte anksioznost od nedostatka motivacije
Kada se ljudi plaše nečega, oni te stvari izbegavaju. Ono što može da izgleda kao neodgovornost ili manjak motivacije kod deteta, može da bude prisustvo anksioznosti i straha od neuspeha. Dete neće znati da objasni šta se tačno dešava, ali će vam to jasno pokazati svojom reakcijom. Na primer, ono može da vam kaže da nema domaći kada ga u stvari ima želeći da pobegne od nelagodnosti neuspeha. Kada reagujete dranjem ili kritikovanjem, dete će želeti da savlada svoj strah distanciranjem ne samo od domaćeg, već i od vas. Istina je da malo straha motiviše, ali previše straha blokira i detetovu sposobnost razmišljanja i deo mozga koji mu pomaže u motivaciji.
Prihvatite mogućnost prisustva straha, nemojte odmah pripisivati sve lenjosti. Nekada osećanja sramote i inferiornosti mogu biti pogrešno protumačena kao loše ponašanje, nedostatak motivacije i neodgovornost. To je zato što deca nastoje da sakriju svoju ranjivost povlačenjem, izbegavanjem, ispadima i nepoverenjem. Sve ovo se menja odrastanjem, ali morate biti pozitivni i kreirati pozitivnu sredinu za dete. Vi ste sada tu da mu pomognete da usvoji navike koje će mu omogućiti da uspe i kasnije. Posmatrajte sve iz šire perspektive da biste se smirili.
Slika: chefranden/flickr.com
Na koji način vi pomažete detetu da postigne što bolji uspeh u školi?