Sigurni smo da kao i svaki roditelj i vi volite svoju decu i želite najbolje za njih. Sigurno želite i da ih lepo vaspitate kako bi odrasli u dobre i pametne ljude. U svoj toj ljubavi i najboljim željama, ipak svi danas viđamo mnogo razmažene dece. Mnogo je razloga koji mogu do toga dovesti, ali šta raditi ako je dete već krenulo tim putem?
Evo nekoliko znakova koji bi trebalo da vam posluže kao upozorenje da će deca postati previše razmažena i saveta kako to možete da popravite.
Dete uvek može da promeni vaše 'ne' u 'da' uz malo kukanja i plakanja.
U ljudskoj je prirodi da želimo da bude po našem i to pokušavamo na sve načine. Deca to testiraju od malena. Ako ste odlučili da ne mogu da dobiju novu igračku, još jednu čokoladicu, da prespavaju kod drugara ili šta god da žele, to ne treba da promeni nikakvo kukanje, plakanje ili bacakanje po podu i slično. Menjanjem „ne“ u „da“ pod takvim pritiscima zaustavljate kuknjavu ali pravite i razmaženo dete.
Slika: Aiari/flickr.com
Dete veruje da za njega ne važe pravila ili očekuje da se ona menjaju kada ono to želi.
Ako ste krenuli u bioskop sa drugarima i svako može da kupi po jednu malu kesu kokica, to treba da važi i za vaše dete. Bez obzira što ono želi da ima najveću kesu ili misli da je gladnije. Pravila su pravila. U suprotnom, vaše dete će biti razmaženo…
Slika: Aspa/flickr.com
Dete očekuje nagradu uvek kada nekome pomogne.
U današnje vreme ovo je sve evidentnije u našem društvu. Govorimo o situacijama u kojima se svega nekoliko dece prijavljuje da pomogne, na primer, Domu za nezbrinutu decu a njih stotine se javlja da ide u posetu Zološkom vrtu i slično. Nije sve u životu uživanje i ne nosi sve materijalnu nagradu. Time se stvaraju razmažene generacije.
Izgradnja karaktera kod dece podrazumeva da ona povremeno vide šta znači pomoći nekome bez naknade, nagrade ili nekog posebnog priznanja. Dobar put je i redovno sređivanje kuće koje koristi celoj porodici a ne samo ličnim potrebama deteta. Za to decu nikako ne treba plaćati i podmićivati.
Slika: Jenny Lee Silver/flickr.com
Dete pravi scene ili se ljuti kada nije u centru pažnje.
Da li ste videli roditelje koji svaki put kada kupuju poklon nekom drugom detetu (zbog rođendana, posete i slično) moraju da kupe jedan i svom detetu inače će nastupiti kraj sveta? Nemojte to da radite i vi. Jednostavno, to samo dete navodi da veruje da ono uvek zaslužuje poklone i pažnju. Deca moraju da znaju da je ponekad red i da neko drugi bude u centru pažnje.
Slika: Mike Schmid/flickr.com
Dete se ljuti kada ga ispravite.
Mnogo je ispravki koje roditelji svakodnevno treba da upute deci (od sitnica u oblačenju i higijeni recimo do ispravljanja domaćeg). Ako to kod vašeg deteta izaziva ljutnju i kuknjavu, možda je razmaženo.
Objasnite mu „da 2+2 nije 4 zato što vi hoćete da budete pametni već je to činjenica a ljutnja na ispravke je stvarno blesava“.
Slika: Philip Dean/flickr.com
Dete ne može da čeka ni sekundu da njegov zahtev bude ispunjen.
Ako radite nešto (bilo da je to posao, sređivanje kuće, telefon ili menjanje pelena drugom detetu) vaše dete treba da zna da mora da sačeka da dobije ono što želi. Ovo može zahtevati upornost i trud ali vredi. U suprotnom, imaćete malog razmaženka koji će vam skakati po glavi…
Slika: Ktoine/flickr.com
Dete se ljuti kada za njega ne želite da uradite ono što znate da može i samo.
Jedna od najboljih stvari koju možete da uradite za svoje dete jeste da prestanete da radite stvari umesto njega! Naročito ne one za koje znate da može samo. Pri tome imajte na umu da ne treba da molite dete da rade nešto. Na primer, recite detetu: „Ti si veliki, znam da možeš sam da jedeš/poneseš torbu/vežeš se u kolima…“ umesto „Molim te jedi/ponesi torbu/veži se… itd.“
Primere pogledajte u tekstu: Naučite decu da budu samostalna.
Slika: Deb/flickr.com
Dete ne prihvata odgovornost za svoje postupke i krivi druge kada nije po njegovom.
Mama:“Ajde izlazimo, gde su ti cipele?“
Dete: „Ne znam. Gde si ih stavila?“
Mama:“Ti treba da stavljaš svoje cipele na mesto i onda uvek znaš gde su. Da li smo se tako dogovorili? Sad ćeš morati da ih tražiš a izlazimo iz kuće.“
Dete:“Ali ti treba da znaš gde su moje cipele. Ti si mi mama. Ti si kriva.“
Mama:“Ne, to je tvoja greška. Dogovorili smo se da se cipele ostavljaju na mesto čim se uđe u kuću. Hajde sad ih nađi…“
Ovo je jedan primer ali dete može samo da bude krivo i zbog nedovršenog domaćeg, nenameštenog kreveta itd. Kada to pokušava da prebaci na nekog drugog, treba mu staviti do znanja da ono može bolje i da treba da prihvati odgovornost za svoje postupke. Tako mu pomažete.
Slika: woodleywonderworks/flickr.com
Dete se vređa jer njegove želje nisu ispunjene kada kaže 'moooolim te'
Deca umeju da budu „opasna“ i pokušavaju da izmanipulišu odluke roditelja tako što budu fina i zamole za ono nešto što im je zabranjeno. Ali, njihovo moljakanje ne treba da menja vašu odluku ako je ona donešena iz najboljih namera i u najboljem cilju.
Slika: thejbird/flickr.com
Plašite se da primenite bilo šta od ovoga što smo naveli jer znate da će vaše dete da doživi fras
Ako uhvatite sebe kako oklevate da malo učinite dan nelagodnim svom detetu jer zahtevate od njega da uradi nešto, znajte da imate problem. Zauzmite čvršći stav, malo pokažite da ste čelični i da ste vi odrasla osoba u priči. Tako pomažete svom detetu jer ga spremate za realan život. Nemojte pustiti da vam sklizne iz ruku. Ako vam to zvuči strogo, pogledajte malo odrasle ljude oko sebe i budite sigurni da su oni egoističari koji manipališu ljudima to postali jer su bili razmažena deca. Ali, vaše dete zaslužuje bolje od toga!
Slika: Kelly Taylor/flickr.com
Da li ste primetili neke od ovih znakova kod vas u kući?