Za dete koje ima dovoljno samopouzdanja svet je nepresušan izvor mogućnosti. Uostalom, samopouzdanje i sposobnost da se upravlja vlastitim životom direktno utiču na osećanje sreće tokom života. Pitanje je kako da pomognemo našoj deci da razviju i održavaju samopouzdanje.
Mnogo je roditeljskih strategija koje doprinose vaspitavanju visoko moralne, uspešne i pouzdane dece. Osim njih veoma je važan i dobar odnos sa roditeljima koji detetu pruža siguran temelj i oslonac za rast i jača samopouzdanje.
Međutim, malo roditelja zna da određene stvari mogu da naškode samopouzdanju deteta. Nekada, ono što mislimo da doprinosi jačanju samopouzdanja naše dece može da nam se obije o glavu. Postoji bar 11 koraka koje možete preduzeti kako bi ste izbegli ove zamke i podstakli vaše dete da veruje u sebe:
Ne hvalite stalno svoje dete.
Zvuči čudno, zar ne? Većina nas misli da pohvale pomažu da se izgradi samopoštovanje. Iako je istina da su deci potrebne pozitivne povratne informacije, stalna prisutnost rečenica “Ti si tako divan … ti si tako pametan … ti si najbolji fudbaler”, ne pomaže detetu da bude samouvereno u svoje sposobnosti.
Umesto toga, hvalite određene stvari koje dete radi, bez obzira na ishod. Umesto da kažete: “Ti si najbolji umetnik. Volim kako lepo crtaš”, pokušajte sa “Wow! To je tako šareno! Toliko si vremena uložio u crtež. Hajde da mu nađemo mesto na nekom zidu gde ćemo moći često da ga gledamo! “
Na ovaj način vi hvalite uloženi trud i ne ocenjujete detetov rad rečima da li vam se sviđa ili ne. Ono što vaše dete uči iz ovoga je da je vredan radnik, da pazi na stvari koje radi i da njegovi roditelji znaju da prepoznaju njegov trud.
Ne upravljajte svakim slobodnim trenutkom svog deteta.
Dopustite detetu da jednostavno “bude”. Iako je važno da organizujete određene aktivnosti kako bi vaše dete razvilo važne socijalne veštine, takođe je važno da ono ima i slobodno vreme za otkrivanje sopstvenih interesa i stvari koje voli. U tim tihim trenucima, kada su deca prepuštena sama sebi, ona otkrivaju šta su njihove strasti i šta ih čini jedinstvenim. Pratite interese vašeg deteta i pružite mu podršku u stvarima koje ga privlače. To nikako ne mora da bude organizovana aktivnost. Možda će se raditi o pravljenju kula u pesku ili pentranju na igralištu. Šta god da je, pružite mu podršku. Možda odgajate budućeg arhitektu ili sportistu.
Nemojte raditi stvari umesto deteta.
Biti uvek detetu na raspolaganju i raditi umesto njega stvari koje ono može samo da uradi neće mu pomoći da poveća svoje samopouzdanje. Cilj roditelja je da vaspita nezavisno dete koje je u stanju da se brine samo o sebi. Deca se osećaju samostalnijom i sposobnijom kada im se pruži mogućnost da dovrše zadatke i brinu o sebi.
Nemojte detetu sve da pojednostavite.
Životni izazovi zaista pomažu da napregnemo naše mentalne mišiće, tražimo rešenja i naučimo nove tehnike borbe protiv stresa. Spašavanje deteta ili popravljanje problematičnih situacija umesto njega neće mu pomoći da raste u pravom smeru. Pomozite detetu da nauči da misli o sebi.
Ne težite perfekcionizmu.
Stvorite atmosferu u kojoj su greške prihvaćene i viđene kao alat za učenje. Primenite to u vašem životu i prenesite svom detetu uverenje da nam greške pružaju informacije o tome šta ne radi kako bismo pokušali ponovo na drugačiji način.
Nemojte govoriti da će sve biti u redu
Imati smirujuću roditeljsku figuru koja nas uverava da će sve biti u redu možda i nije tako korisno kao što mislimo. Istina je da u nekim situacijama ne možemo da garantujemo da će sve biti u redu. Korisnije je uveriti dete da ćete mu biti na raspolaganju kad god je to potrebno. “To je stvarno teško. Žao mi je što tvoj prijatelj neće da se igra sa tobom. Razgovor o tome ti može pomoći da se osećaš bolje.” Cilj je da pomognete detetu da nauči kako najbolje da se nosi sa teškim situacijama.
Ne omalovažavajte sebe.
Vaše dete vas konstantno posmatra i sluša. Ono uči kako funkcioniše svet gledajući kako se vi ponašate u različitim situacijama i pratiće vaš primer. Ako želite da unutrašnji dijalog vašeg deteta bude saosećajan, ljubazan i siguran, potrudite se da vi date taj model.
Nemojte govoriti detetu da samo zaboravi ono što ga muči.
U teškim trenucima kada nešto muči vaše dete neće pomoći da kažete samo “ma zaboravi to”, ovaj savet dete ne uči ničemu i ne pomaže mu da razvije važne životne veštine. Mnogo je bolje da u takvim situacijama pokažete empatiju “Znam da te to muči.” ili “Baš si tužna zbog toga.”. Pitajte dete šta ono misli da može da mu pomogne i koliko je tužno (neka svoju tugu prikaže u fizičkoj veličini – da li je veća od njega, od kuće i sl.). Neka zatim pokuša da smisli način da tu tugu smanji, ako ne zna kako dajte mu vi neku ideju. Na primer, neka deca slušaju muziku i plešu kako bi se opustila, nekome pomaže da priča o svojim osećanjima, kažite mu samo da ste tu da saslušate.
Ne odustajte.
Kad su vremena teška, nemojte dozvoliti da vas dete čuje da odustajete i da vam je svega dosta. Pesimistično razmišljanje se usvaja isto kao i optimistično. Vaš stav je zarazan, tako da dobro razmislite o tome što želite da vaše dete nauči od vas.
Nemojte govoriti da život nije uvek fer.
Iako je istina da se nekada nađemo u manje nego optimalnim životnim situacijama, važno je da znamo da uvek možemo da izaberemo šta da mislimo o određenoj situaciji. Umesto da vas dete čuje da govorite “Ovo je užasno. Život baš nije fer.” neka čuje “Ovo me baš nervira, ali naći ću način da se izborim sa tim.” Neka vaša poruka za teške situacije bude “Ajde da ovo rešimo. Šta možemo da uradimo?”.
Nemojte zaboraviti da budete dobar primer.
Ako smatrate da to kako živite svoj život ima veliki uticaj na to kako dete uči da živi svoj, potpuno ste u pravu. Roditelj je važan uzor svom detetu. Živite svoj život dobro da bi i vaše dete radilo isto. Pomozite detetu da nauči kako da razmišlja i kako da se nosi sa teškim vremenima. Na ovaj način ćete pomoći vašem detetu da stekne hrabrost i stav “ja to mogu” koji će trajati ceo život. Samopoštovanje dolazi iz toga što živimo život punim plućima i verujemo da imamo uticaj na njega, a ne nešto što se stvara veštački kada nam drugi govore koliko smo dobri.