Da li ste ikada videli dete koje konstantno prekida odrasle? Ili dete koje uzima šta god poželi iako mu je rečeno da to ne dira? Da li su ovakva deca „loša“ ili su to deca kojoj je potrebno pomoći da nauče kako da sami kontrolišu svoju impulsivnu prirodu?
Samokontrola je dragocena osobina. Ona se uči kroz otkrića i ponavljanja, ne kroz duga predavanja i kažnjavanja. To okrivanje i ponavljanje se dešava polako i traje tokom celog detinjstva. Uči se iz situacije u situaciju.
Evo nekih konkretnih saveta koje svaki roditelj treba da zna.
Pokažite pravi stav
Disciplina je preko potrebna. Kroz disciplinu dete uči kako da se ponaša, uči da treba da poštuje prava drugih ljudi i postavljena pravila. Deca mogu biti neposlušna iz različitih razloga: možda jednostavno žele da rade nešto drugo, možda ne razumeju u potpunosti šta roditelji hoće ili žele da pokažu svoju nezavisnost. Detetovo ponašanje je oblik komunikacije koji je potrebno protumačiti i razumeti.
Slika: Djuliet/flickr.com
Pomozite detetu da primeti svoje nagone
Nagon podstiče na instinktivnu reakciju koja kao da preuzima kontrolu nad osobom zaobilazeći racionalno razmišljanje. Osoba koja reaguje nagonski i instinktivno ne obraća pažnju na ono što zna da bi trebalo da uradi. Kako biste naučili dete samokontroli morate mu razložiti ovaj proces i pomoći mu da postane svesno svojih nagona pre nego što ga dovedu do pogrešne reakcije.
Slika: sean dreilinger/flickr.com
Pokažite specifične strategije za samokontrolu
Fokus na to šta je dete pogrešilo je samo pola problema. Morate mu svaki put objasniti šta je u stvari trebalo da uradi. Pokušajte objašnjenjima tipa: „ne možeš da igraš igrice kada imaš gosta. Razmisli o 5 stvari koje možeš da radiš zajedno sa tvojim drugarima dok su tu.“
Slika: liveitupwithus/flickr.com
Nemojte „držati predavanja“
Deci je potrebno vreme da obrade i poveže informacije. Kada mu držite predavanje ono dobija više informacija nego što može da razume pa se isključi i prestane da sluša.
Slika: tappang/flickr.com
Budite sažeti
Ovaj savet je u uskoj vezi sa prethodnim. Zapamtite da, kada govorite detetu treba da koristite kratke rečenice i dajete jasna uputstva kako bi vas ono razumelo.
Slika: Brian Auer/flickr.com
Ponovljajte koliko god je to puta potrebno
Ključ samokontrole i suzbijanja nagonskog ponašanja je u tome da naučite dete kako da razmišlja pre nego što reaguje. Ovo zahteva mnogo ponavljanja i podsećanja. Budite strpljivi i uporni sa vašim objašnjenjima.
Slika: brungrrl/flickr.com
Pružitu mu priliku da proba ponovo
Deca mogu da nauče kroz iskustvo mnogo više nego kada slušaju samo vaše reči. A da bi dobro uvežbala to što su shvatila moraju da ponavljaju stvari puno puta. Nakon što ste detetu objasnili gde je pogrešilo i šta je trebalo da uradi umesto toga dajte mu šansu da proba ponovo. Na ovaj način lekcija će biti jasno naglašena.
Koristite prave pohvale i nagrade
Deci je potreban konstantan pozitivan odgovor na lepo ponašanje da bi ga razlikovali od onog nepoželjnog. Pohvale i vaša pažnja za dete predstavljaju veliku nagradu jer je to posebno vreme sa roditeljem. Uverite se da vaše dete zna koje ponašanje je prikladno.
Pauza kao pomoć
Naučite dete da se zaustavi i udalji od situacije koja u njemu izaziva bes. Više u tekstu Pomozite detetu da se izbori sa osećanjem besa.
Slika: liviitupwithus/flickr.com
Pregovarajte
Čak i najmlađa deca vole pre da osete da imaju izbora nego da su naterana da urade nešto. Važno je međutim da dobro razmislite šta nudite pre nego što uđete u pregovore. Budite oprezni i pažljivo birajte reči. Detetu možete ponuditi izbor samo kada on stvarno postoji. Na primer, ne možete pitati vašeg petogodišnjaka da li će da ide kod doktora kada znate da je to neophodno. Ali možete mu dozvoliti da izabere koju užinu da ponese ili šta će da obuče.
Slika: Monroe’s Dragonfly/flickr.com
Birajte koje bitke ćete da vodite
Neke stvari jednostavno nisu vredne diskusije. Disciplina ne znači da roditelji uvek pobeđuju. Iako vam može izgledati kao da ste se predali, postoje trenuci kada morate da odlučite da li je stvar ili situacija o kojoj se radi uopšte vredna „podizanja prašine“. Namerno bacanje i lomljenje igračke je ozbiljniji problem koji zahteva direktan odgovor u poređenju sa dužom igrom u kadi. Roditelju moraju da imaju prioritete i znaju šta je važno a šta ne. Ovo znači da možete biti strožiji po pitanju iskrenosti nego po pitanju sređivanja sobe.
Slika: modenadude/flickr.com
Napravite kompromis
Govorite o pravilima i dosledno ih primjenjujte, ali i napravite kompromis kada je to prikladno. Govorite sa detetom o odgovarajućim pravilima pre ulaska u biblioteku npr. Od velike koristi je i da dok igrate jednostavne igre sa detetom (sa kartama, loptom i sl.) komentarišite “moj red” i “tvoj red.”
Slika: Alba Soler Photography/flickr.com
Budite dobar primer
Pokažite da i vi posedujete samokontrolu tako što ćete u situacijama kada počinjete da se nervirate rečima objasniti šta se dešava, udaljiti se i odlučiti malo kasnije “hladne glave” šta treba da uradite. Pokažite da poštujete pravila, kao što su na primer pravila sigurnosti. Vežite uvek sigurnosni pojas kada ste u autu, nosite kacigu kada vozite bicikl, čekajte uvek zeleno svetlo kada prelazite ulicu i sl.
Slika: kelsey_lovefusionphoto/flickr.com
Isplanirajte režim dana
Dosledno primenjivan režim dana: jutarnja rutina, obaveze u kući, porodične obaveze su prilika da dete nauči šta su odgovornost i samodisciplina. Odgovornost je da se uradi prava stvar i onda kad niko ne gleda. Nagrada za odgovorno ponašanje je neka privilegija. Na primer: dete koje je toliko odgovorno da može samo da ustane i spremi se za školu do 08:00 ima pravo da uživa u privilegiji da samo izabere svoju odeću. Male beneficije motivišu decu da uspešnije sarađuju i vode računa o poštovanju pravila.
Slika: PhotograTree’s photostream/flickr.com
Obratite pažnju na pitanja
Razvijena samokontrola i samodisciplina kod dece uslov su razvoja njihove volje a vrlo su značajne i za razvoj njihove samostalnosti. Dete prestaje da bude puki izvršilac onoga što je odrasli kazao ili pokazao, preuzima inicijativu, a aktivnost koju obavlja, čak i kada je prihvaćena na zahtev odraslog, doživljava kao svoju sopstvenu, kao neku vrstu saradnje sa odraslim za koju ima i lične motive. To znači da je dete u stanju da sasluša odraslog, ali ne zbog slepe poslušnosti. Razliku između ova dva stava moguće je uočiti na osnovu pitanja deteta koja se javljaju u prvom slučaju, a u kojima se traže dopunska objašnjenja i obrazloženja, ili se čak raspituje o mogućnostima novih rešenja, dok to u drugom slučaju izostaje. Pitanja svedoče o tome da su se kod deteta pojavili sopstveni motivi da uradi ono što je predložio odrasli.
Slika: Alba Soler Photography/flickr.com
Na koji način vi pomažete detetu da razvije samokontrolu?