3 koraka do boljeg razumevanja u porodici

Evo tri koraka koja svaku mamu mogu dovesti do dobrog odnosa sa sobom, kvalitetnog odnosa sa partnerom i produktivnog odnosa sa svojom decom.

1. Negujmo sopstveni unutrašnji mir

Pored svih obaveza koje svakodnevno imamo, neophodno je da pronađemo 20 minuta samo za sebe. Dovoljno je da samo sedimo, zatvorenih očiju u tišini i dozvolimo svojoj energiji, telu, mislima i osećanjima da se utišaju i vrate u balans. Na ovaj način obnavljamo energiju, što će nam pomoći u savladavanju novih obaveza. Dodatno, svakodnevnim umirivanjem i posmatranjem misli i osećanja, postajemo mirniji tokom celog dana, zbog čega će nas manje remetiti stresne okolnosti, obaveze ili drugi ljudi.

Negujući unutrašnji mir, dozvoljavamo sebi da budemo harmonična i zdrava osoba, a u isto vreme upoznajemo svoje vrline i slabosti, zbog čega ćemo bolje prihvatati vrline i slabosti drugih ljudi.

2. Negujmo otvorenu komunikaciju sa partnerom

Bez obzira koliko volimo, poštujemo i poznajemo svog partnera, uvek ima situacija koje naruše ravnotežu i dovedu do svađe ili nerazumevanja. U tim prilikama, važno je, kao prvi korak, zaustaviti se sa samom sobom na trenutak i razmisliti šta mi hoćemo od takve situacije. Postavite sebi pitanje – kako ja želim ovo da rešim? Šta je najbolje rešenje? Ali pritom je važno da u vidu nemate samo sebe, već i drugu osobu. Da pokušate da razumete šta vaš partner o tome misli i kako bi on rešio situaciju. Tek kada sebi odgovorite na ovo pitanje, započnite otvoreni razgovor sa partnerom. I pokušajte od njega da dobijete iste odgovore.

Negovanjem ovako otvorene komunikacije, pomoćićete i sebi i drugima da dođete do pravih konstruktivnih odgovora, umesto da se utapate u besmislenost konflikta koji može trajati danima, bez bilo kakvog rešenja.

3. Negujmo strpljenje u vaspitavanju deteta

Iz svog iskustva sa sopstvenim roditeljima, znamo da su roditelji često skloni da deci nameću pravila kako bi trebalo da se ponašaju, šta je dobro, a šta nije. Ma koliko vam to zvučalo čudno, naša roditeljka uloga nije da deci nametnemo šta bi trebalo da rade i kako da se ponašaju, već da osluškujemo njihove stvarne potrebe, potencijale, kvalitete i da ih usmeravamo da ih iskoriste na najbojli mogući način. Ovaj posao nije ni malo lak, ali je izazov divan i kroz njega rastemo i mi sami, a ne samo naše dete. Da bismo uspeli, potrebno je ogromno stpljenje, pažnja.

Potrebno je da svakog dana imamo bar kratko kvalitetno vreme sa svojim detetom, gde ćemo mu dozvoliti da se samo izrazi, da radi ono što želi i voli i da iskaže ono što misli i oseća, a ne ono što mi od njega očekujemo.