1. Pretvaranje vitamina A
Vitamin A je neophodan za pravilan rast i razvoj deteta, dobar vid, imunitet, zdravu kožu i reproduktivnu funkciju.
Koliko puta ste svome detetu rekli da mora da jede šargarepu da bi imalo dobar vid.
Istina je, da namirnice biljnog porekla ne sadrže vitamin A (retinol) nego njegov provitamin, preteču vitamina A, od kojih je najpoznatiji beta karoten. Pretvaranje beta karotena u vitamin A je moguće jedino u crevima i jetri, uz pomoć enzima beta-karotena-15.
„Gotov“ vitamin A, može se jedino pronaći u namirnicama životinjskog porekla, kao što su jetra, jaja i mlečni proizvodi. Beta karoten se nalazi u namirnicama biljnog porekla kao što su povrće tamno žute i narandžaste boje, tamno zeleno lisnato povrće i ne citrusno voće, kao što je breskva, kajsija i mango.
Do problema dolazi kada se javi mutacija koja umanjuje produkciju enzima koji je potreban za pretvaranje beta karotena u vitamin A. Oko 45% stanovništva ima ovu „grešku“ i zbog toga stroga vegetarijanska ishrana nije dobar izbor za njih.
2. Crevna flora i vitamin K2
U poslednje vreme se mnogo govori o zdravlju crevu i njegovoj ulozi u izgradnji imuniteta, sintezi hranljivih materija u organizam, pretvaranju neaktivnih formi vitamina u aktivnu, fermentaciji biljni vlakana te neutralizaciji otrovnih materija.
Veliki deo nastanjenih bakterija u crevima je nasleđen ili uspostavljen u detinjstvu a crevna flora se menja u zavisnosti od godina, ishrane i okruženja, generalno od načina života. Postoje bakterije koje se nakon izlaganja antibioticima, hemoterapiji ili prilikom nekih bolesti nikada ne vrate na svoj pređašnji nivo.
Vitamina K2 se sintetiše u crevima uz pomoć bakterija. Vitamin K2 je neophodan za zdravlje kostiju i zuba, kardiovaskularnog sistema, insulinsku osetljivost, kao i za sprečavanje razvijanja karcinoma jetre i prostate. Glavni proizvođači vitamina K2 su i bakterije koje karakterišemo kao „loše“, a među njima su ešerihija koli, klebsijela i neke gram pozitivne bakterije. Kada se koriste antibiotici širokog sprektra mogu trajno dovesti do manje proizvodnje vitamina K2.
3. Amilaza i tolerancija skroba
Razlaganje skrobnih ugljenih hidrata započinje još u ustima uz pomoć alfa amilaze koja se nalazi u pljuvački. U zavisnosti od količine kopija gena, koji je zadužen za proizvodnju amilaze, te stresa i cirkadijalnog ritma, zavisiće i sam nivo amilaze u pljuvački. Danas je poznato da broj kopija gena amilaze zavisi od naše vekovne tradicionalne ishrane pa je imaju više oni kojima se ishrana bazirala oko ugljenih hidrata od onih kojima se vrti oko masti i proteina.
Od proizvodnje amilaze zavisiće kako mi razlažemo skrobne namirnice te da li će doći do naglog skoka nivoa glukoze u krvi. Kada osobe sa niskim nivoom amilaze pojedu obrok sa rafinisanim skrobnim ugljenim hidratima osetiće nagli skok nivoa glukoze koji se zadržava duže vreme. Zato su osobe sa niskim nivom amilaze a kojima se ishrana bazira na višestruko prerađenim skrobnim ugljenim hidratima u većem riziku od razvijanja metaboličkog sindroma ili gojaznosti.
4. PEMT aktivnost i holin
Holin, pripada vitaminima B grupe, (B4), esencijalan je za metabolizam, mentalno zdravlje, sintezu neurotransmitera, prenos masti i metilaciju. Manjak holina dovodi do masne jetre, neuroloških problema, srčanih oboljenja i poteškoća u razvoju dece.
Najbolji izvor holina su žumance i jetra, a potom meso i morski plodovi. Postoji određena količina holina i u namirnicama biljnog porekla. Potrebno je napomenuti da naše telo može da sintetiše određenu količinu holina.
U mnogim slučajevima, nivo holina može biti zadovoljen kroz unos namirnica biljnog porekla i njegovom sintezom u našem telu. Ipak, potrebe za holinom su različite i lako može doći do njegovog manjka. Jedna studija je pokazala da je 23% muškaraca razvilo simptome manjka holina a unosili su adekvatnu količinu. Žene u trudnoći i u postmenopauzi sa sniženim nivom estrogena imaju veću potrebu za holinom te unos kroz biljne namirnice i sintezu u našem telu nisu dovoljni.
Sve u svemu, kada je genetski i mikrobiotski naš organizam 100% u funkciji, prelazak na vegansku ishranu uz dodatak vitamina B12 je moguć i zadovoljava sve potrebe organizma za hranljivim materijama. Kada pak zbog genetskih mutacija i disbalansa crevne flore nastaju problemi sa sintezom hranljivih materija onda je prelazak na isključivo biljnu ishranu veliki izazov.
Zbog svega gore navedenog je potrebno pratiti pravilo da smo svi drugačiji i da svaki organizam ima različite potrebe. Zato osluškujte svoj organizam!
Dijana je nutricionista dijetetičar i mama, član Udruženja Nutricionista Dijetetičara Srbije. Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM! Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan