Roditelji se puno puta bore sa nesigurnošću i grižom savesti, jer ne znaju za sigurno da li postupaju pravilno. Najbolji saveti dolaze od stručnjaka koji su ujedno i roditelji. Izdvajamo upravo jednu takvu filozofiju roditeljstva.
Nedavno smo saznali za dr. Tovu Klajn, koja je i sama majka troje dece i ima pozamašno iskustvo u istraživanju dečijeg ponašanja koje se broji u decenijama. Njena filozofija roditeljstva je utemeljena na mišljenju da deca nisu minijaturne odrasle osobe. Provešćemo vas kroz ključne tačke razumevanja male dece uzrasta od 2 do 5 godina prema spomenutoj filozofiji koju ona opisuje detaljno u svojoj knjizi. Potpuno smo sigurni da će vam svih pet tačaka pomoći da razumete svoje dete, bolje nego što jeste do sad.
Deca nemaju osećaj za vreme
Svaki roditelj koji je izgubio strpljenje pokušavajući da dočara svom detetu da iz kuće treba krenuti SAD, zna da deca nemaju dobar vremenski rezon. Da budemo precizniji, nemaju osećaj za vreme, uopšte. Njima je vreme relativan pojam. Ono što verovatno niste znali, jeste da još uvek nemaju razvijen deo mozga koji se brine o vremenu. Osećaj da treba upravljati vremenom još uvek ne postoji, kao ni kontrola nad impulsivnim osećanjima.
Maloj deci je vreme uvek “SAD”, oni su bića sadašnjeg trenutka. Kada im saopštite da uskoro krećete, jedino što znaju jeste da ne kreću sad, ovog momenta. Zato uvek dobijate povratno pitanje s njihove strane u obliku “da li mogu da gledam crtani još 5 minuta dok ne krenemo”. Rutina koja je dosledna kao i korišćenje vremenskih sekvenci – prvi, posle, sledeći, zatim – su alati koji uče decu konceptu vremena, ali ga neće naučiti sa sigurnošću do polaska u osnovnu školu.
I dete treba da ima malo kontrole
Zamislite svet onako kako ga vaše dete vidi. Pokušajte da sagledate sve elemente iz njegove perspektive. Deca imaju veoma ograničen uticaj na bitne stvari u svom životu. Mi određujemo šta će oni jesti, kada će jesti, šta će raditi, gde će ići. Roditelji drže svu kontrolu i imaju svu moć odlučivanja.
Šta dete može da kontroliše? Ono će probati da uspostavi neki oblik kontrole i upravo tamo gde pokuša javljaju se razilaženja sa roditeljima. To se dešava kod pitanja šta će obući, koji će hranu jesti, kada će ići u toalet. Iako su ovi momenti borbe oko kontrole izozovni i naizgled neproduktivni, treba ih pustiti da se odviju i da njihov proizvod bude da se deci dozvoli da imaju što više stvari koje će moći da kontrolišu. Kada vaše dete odugovlači oblačenje i spremanje, pitajte ga šta bi volelo prvo da obuče, koje cipele želi da upari sa odevnom kombinacijom. Ukoliko je vaše dete probirljivo što se tiče hrane, pobrinite se da je makar jedna stvar koju voli na tanjiru. Kada detetu pružite priliku da bira, iskazujete poštovanje i pomažete mu da makar delimično kontroliše situaciju. Ono što uspevate kada delegirate kontrolu jeste da prestajete da igrate igre moći sa detetom, opuštate atmosferu i sve postaje znatno lakše i otvoreno za dogovor.
Sreća je sigurnost
Delovaće kao da se podrazumeva ali nije zgoreg spomenuti da su deca najsrećnija onda kada se osećaju sigurno. Kada im pokažete da ih razumete, kada pokažete empatiju, kada naglas sročite emocije, učite ih raspoznavanju emocija. Kada imenujemo ono što osećamo, savladali smo emocije u velikoj meri. Ovakav obrazac ponašanja im stavlja do znanja da mogu sve, da je njihovo emotivno stanje važno, da je sve savladivo i rešivo. Mala pomoć s vaše strane kako bi prevazišli neki izazov, a može biti u obliku zagrljaja i ramena za plakanje, znači mnogo i ima uspeh na duge staze.
Uspeh se uči kroz neuspeh
Želimo da zaštitimo našu decu, želimo da obojimo svet u lepe boje za njih, ali već znamo da baloni od sapunice ne traju dugo i nemaju efekta. Moramo da ih pustimo da pogreše, padnu, ogule kolena i podignu se sa suzama u očima. Greške ih uče kako se prevazilazi neuspeh, kako se postaje odgovoran i kako se razvija upornost.
Odrstanje je utemeljeno na greškama, uspesima i neuspesima, pokušajima i upornosti. Ukoliko ne nauče da rizikuju živeće po strani neprestano štiteći sebe od “opasnosti” koje vrebaju iz novih prilika. Život nije ništa drugo do skup neistraženih avantura. Kako bi se sve one istražile i proživele potrebni su dobri podsticaji, a to su hrabrost i sloboda.
Danas iritantno, sutra isplativo.
Nezavisnost, ljubopitljivost, znatiželja, strast, tvrdoglavost i upornost su veoma naporne karakterne osobine kod dece nižeg uzrasta. Nažalost, mi roditelji ih vidimo kao jedan skup inata. Ali, kako odrastaju te karakterne osobine su fantastične za odraslu osobu, jer im daju žar i volju za životom, a time otvaraju mnoge prilike. Imajte to na umu. Za sada zažmurite na jedno oko i ponavljajte sebi da su to osobine kakve želite da vaše dete čuva u sebi i da ne izgube na intezitetu.