Identifikujte uzrok simptoma alergije
Pronalaženje uzroka alergije je ključna stvar. Međutim, prepoznavanje alergijskih simptoma nije uvek vezano za testiranje na alergije kod lekara.
Fizički pregled i nekoliko pitanja u vezi simptoma alergijskog rinitisa, okruženja i izloženosti alergenima, sveukupno zdravstveno stanje, testiranje i drugi faktori mogu znatno pomoći u pronalaženju uzroka vaših alergija.
Ukoliko je potrebno lekar će preporučiti prick test na alergije, koji se radi na podlaktici, i podrazumeva bockanje kože malom količinom alergena. Veličina crvenila na koži nakon bockanja potvrđuje dijagnozu na određeni alergen.
Kako razlikovati inhalacione alergene?
Inhalacioni alergeni su ona vrsta iritanata koja dolaze iz vazduha. Možemo ih podeliti u nekoliko kategorija, prema vrsti porekla:
- alergeni iz okruženja: prašina, hemijska sredstva, vazduh
- na alergene koji dolaze iz prirode: trave, drveće, korov
- alergene koji su životinjskog porekla: kućni ljubimci, bubašvabe, grinje
Potrudite se da uklonite grinje. Danas postoje sredstva koja olakšavaju uklanjanje grinja sa površinskih delova nameštaja i tepiha u vidu sprejeva protiv grinja ili specijalne medicinske navlake koje ne dozvoljavaju prodiranje grinja u jastuke, dušek ili posteljinu.
Šta je alergijski rinitis?
Alergijski rinitis je bolest atopijske prirode. Polenska groznica je jedan od naziva za alergijski rinitis. To je upala sluznice nosa čiji uzrok su alergeni. Postoje tri vrste alergijskog rinitisa: sezonski, nesezonski i povremeni rinitis.
Simptomi alergijskog rinitisa
Sezonski rinitis
Dokazano je i da lebdeće čestice manje od 10 μm koje su prisutne u zagađenom vazduhu i koje najviše vode poreklo od isparavanja goriva, imaju ulogu u prenošenju polena duboko u disajne puteve.
Klimatske promene koje nastaju kao posledica povećane emisije ugljen dioksida u atmosferu, utiču na rast biljaka. Globalno zagrevanje utiče na stvaranje alergenog polena u dužem vremenskom periodu nego što je to bilo ranije. Naime, već od februara meseca moguće je reagovanje na polen biljaka i trava, u martu koncentracija blago raste, da bi aprilski polen doneo majsko cveće. Od maja do septembra polenizaciju uzrokuju trave, od kojih je ambrozija, čije cvetanje počinje s kraja avgusta i traje do sredine oktobra (ponekad i duže), pod najvećim uticajem povećane emisije ugljen dioksida na produkciju njenog polena.
Nesezonski rinitis
Kod nekih osoba alergijski rinitis može biti celogodišnji, ali sa izrazitim pogoršanjima koji se dešavaju u sezoni cvetanja. Te osobe su osetljive i na celogodišnje i na sezonske alergene.
Simptome celogodišnjeg rinitisa je teže prepoznati. Oni se javljaju zavisno od toga kada i sa kojim alergenom osoba dolazi u kontakt. Može biti alergija na grinje, dlaku psa ili mačke, bubašvabe, buđ, plesni, perje, prašinu. Simptomi alergija se mogu javiti povremeno, tokom cele godine, nezavisno od sezone cvetanja.
Detaljno o alergijskom rinitisu možete pročitati ovde.
Povremeni rinitis
Simptomi povremenog rinisa pojavljuju se nakon kontakta sa alergenom, kao što su kućni ljubimci ili određena hrana. Tegobe ove vrste rinitisa traju povremeno i ne duže od četiri nedelje u godini dana.
Šta je nealergijski rinitis?
Najmanje trećina ljudi koji veruju da imaju alergije, zapravo imaju stanje koje je poznato kao nealergijski rinitis, reakciju koja može biti izazvana infekcijom, osetljivošću na hemiju, lekove ili su uzrok promene vazduha.
Uzroci nealergijskog rinitisa su: smog, prašina, jaki mirisi (parfemi), hemijski iritansi kod određenih zanimanja, promene vremenskih prilika, određena hrana i alkohol, infekcije (virusne infekcije mogu uzrokovati sinusitis i slivanje niz zadnji zid ždrela), hormonske promene (trudnoća, oralni kontraceptivi, hipotireoza), stres.
Alergije iz prirode su često povezane sa alergijom na određene namirnice i dovesti do pojave ukrštenih alergija.
Kako prepoznati da li je uzrok simptoma alergijski rinitis ili prehlada?
Simptomi alergijskog rinitisa često su slični simptomima obične prehlade. Praćenjem simptoma i sami možemo prepoznati da li se radi o polenskoj groznici ili gripu.
1. Trajanje
Simptomi prehlade nestaju nakon kraćeg vremenskog perioda i spontano, dok alergijski simptomi traju duže i uglavnom se smiruju tek nakon primene određene terapije.
Prehlada: Trajanje prehlade je oko nedelju dana, najčešće od 3 do 10 dana.
Alergija: Trajanje alergije je znatno duže. Period trajanja može biti od četiri nedelje godišnje pa do nekoliko meseci, najčešće u periodu cvetanja biljaka, od marta do septembra.
2. Sekret iz nosa
Prehlada: Sekret iz nosa je gust, često obojen (žuto – zelena boja) i neproziran.
Alergija: Sekret kod alergija je tečan, bistar, redak i proziran.
3. Kašalj
Prehlada: Kašalj je čest i produktivan. Posle nekoliko dana od početka simptoma javlja se iskašljavanje sekreta.
Alergija: Kašalj kod alergija je redak, suv i nadražajan.
4. Kijanje
Prehlada: kijanje se javlja povremeno i ima olakšavajući efekat.
Alergija: Kijanje se javlja veoma često i to u naletima, po 10 puta, ugrožava normalno funkcionisanje i remeti svakodnevne aktivnosti.
5. Visoka temperatura i bol u mišićima
Prehlada: Simptomi kao što su temperatura i bol u mišićima su isključivo vezani za prehladu i grip.
Alergija: Uprkos nazivu “polenska groznica”, kod alergije su izostavljeni simptomi temperature, groznice i malaksalosti.
Na šta još treba obratiti pažnju kada je u pitanju prepoznavanje simptoma alergijskog rinitisa?
Godišnje doba
Tokom zime uglavnom dolazi do prehlade, a simptomi se manifestuju čak nekoliko dana od izloženosti virusu, dok se kod sezonskih alergija simptomi ispoljavaju odmah nakon izloženosti polenu.
Alergijski pozdrav
Guranje nosa dlanom ruke, kako bi se ublažio svrab ili obrisala tečnost iz nosa – karakteristična je gestikulacija kod inhalacionih alergija. Deca to rade češće i zato roditelji treba da obrate pažnju na ovaj pokret, nazvan alergijski pozdrav.
Porodična anamneza
Iako je porodična anamneza veoma važna za dijagnostikovanje svih atopijskih bolesti, uključujući alergijski rinitis, astmu, atopijski dermatitis i alergije svih vrsta – sve češće se javjaju osobe čiji roditelji nisu imali probleme atopijske prirode, ili su oni bili tako slabi da su ostali neprimećeni.
Promena prostora
Promena mesta boravka kod prehlade ne donosi nikakvo olakšanje, dok kod alergije – promena prostora (unutra ili napolje) ili mesta boravka (neki drugi grad, selo) kod često može doneti smanjenje simptoma polenske groznice.
Lečenje polenske groznice
Ukoliko sumnjate na alergije iz prirode ili ste ih već dijagnostikovali, sledeće preporuke vam mogu pomoći u ublažavanju simptoma. Lečenje alergija se sprovodi prevencijom, farmakološkim merama i imunološkom terapijom.
Izbegavanje alergena
Prevencija alergija se zasniva na izbegavanju alergena preduzimanja određenih mera kao što su:
- Izbegavajte boravak napolju i u prirodi, naročito kada su vrednosti koncentracije polena visoke.
- Pratite nivo polenizacije.
- Zatvarajte prozore i uključite klima uređaj.
- Provetravanje stana vršite u toku noći, do svitanja, kada se povećava nivo polenizacije.
- Svakodnevno menjati odeću i sprovoditi ličnu higijenu. Takođe, trudite se da i kosu perete što češće.
- Posteljinu prati jednom nedeljno na 60 stepeni.
- Ukoliko imate alergije iz prirode koristite klimu i ovlaživače.
- Izbacite tepihe, zavese, ukrasne jastuke.
- Redovno usisavajte.
- Kako biste kontrolisali prašinu i grinje, prekrijte dušek i jastuke antialergijskim prekrivačima.
- Kućnim ljubimcima nije mesto u spavaćojj sobi.
Lek protiv alergije
U lečenju alergija najbolji izbor je preuzimanje prvih koraka u periodu kada i ne postoje simptomi alergijske reakcije. To se zove profilaksa. Najefiksaniji lekovi koji smanjuju simptome polenske groznice su antihistaminici, dekongestanti, kapi za oči i nazalni sprejevi. Za određivanje terapije za suzbijanje simptoma alergijskog rinitisa, obratite se vašem alergologu, koji će prepisati vrstu leka i naznačiti vreme i period korišćenja.
Kontrola alergijskih simptoma
Da biste videli da li imate alergiju ili nešto drugo, počnite tako što ćete pratiti simptome vaše sezonske alergije. Pišite kada kreću simptomi alergijskog rinitisa, u koje doba dana ili noći se javljaju, u kom mesecu da biste saznali koji su izazivači, a zatim pratite i kontrolišite njihov tok.
Saznajte i da li imate simptome alergijskog ili nealergijskog rinitisa:
Alergijski rinitis
- Simptomi: svrab i vodene oči, kijanje, uporan kašalj, svrab u grlu, gušenje
- Kada: Spoljne alergije obično kreću u februaru ili martu i završavaju se u oktobru. Unutrašnje alergije obično traju cele godine, sa manjim ili većim simptomima, ali i sa gubitkom simptoma.
- Izazivači: Polen drveća, trave, korova, unutrašnja ili spoljašnja buđ, prašina, grinje, kućni ljubimci, suva koža, bubašvab.
Nealergijski rinitis
- Simptomi: Osetljiv nos, kijanje, ali bez simptoma svraba očiju, grebanja u grlu
- Kada: Traje periodično, tokom cele godine.
- Izazivači: Respiratorne infekcije, promene temperature, vremena, suv ili hladan vazduh, hrana (začini), alkohol, jak spoljašnji miris, duvanski dim, parfemi, zagađenje u vazduhu, određeni lekovi (aspirin, viagra, brufen, naproxen ili lekovi za krvni pritisak, za prostatu).
Alergijski rinitis, kao i sve bolesti atopijskog porekla, su udružene sa drugim atopijskim bolestima: hronični rinosinusitis, nosna polipoza, sekretorni otitis, astma, atopijski dermatitis i alergije na hranu. Ove bolesti su međusobno veoma povezane i njihov razvitak zavisi od jačine i vremena pojavljivanja simptoma, ali i od porodične anamneze.
Međutim ukoliko niste sigurni ili vam ovi koraci ne pomažu u otkrivanju alergena, obratite se vašem alergologu radi dijagnostikovanja atopijskih bolesti.
Izvor: www.alergijaija.com
Portal Alergija i ja, prvi je i jedini portal u regionu koji okuplja usko ciljanu grupu ljudi po pitanjima alergija na hranu, alergijskog rinitisa, atopijskog dermatitisa i astme. Poseban deo posvećen je glutenu i zdravoj ishrani. |