Kao roditelji, sigurno se i vi trudite da na najbolji mogući način iskoristite porodične večere za razgovore sa decom, jer su nekako večere su najčešći periodi kada porodice jedu zajedno. Znajte međutim i da je bilo koji drugi obrok pogodan za to – i doručak i ručak jer se ne radi toliko o tome da stvarno zajedno jedete već o kreiranju prilika za razgovor sa decom. Kako istraživanja pokazuju to ima jako pozitivan uticaj na dečiji život.
Zato se ne nervirajte ako niste kući baš za večeru neki dan i nađite neko drugo vreme tokom nedelje kada možete da usporite, odložite telefon i sednete sa detetom da pojedete bilo šta – doručak ili samo popodnevni kolač i čaj. U krajnjem slučaju, napravite neki poseban samo vaš obrok sa decom – na primer vikend doručak. A onda, iskoristite to vreme da od dece dobijete više reči od „da“, „a-haa“ ili „ne sećam se…“. Evo pet lakih načina da pomognete deci da više pričaju za porodičnim stolom koje daje sajt coolmompicks.com:
Postavljajte prava pitanja
Kao i sa svakim drugim aspektom roditeljstva, ne postoji jedan tačan i za svakog pogodan odgovor, ali postavljanje određene vrste pitanja vam može pomoći.
Manja deca mnogo bolje odgovaraju na veoma specifična pitanja poput „ko je sedeo pored tebe u školici ili da li ste danas crtali u školi?“ Ovakva pitanja imaju jasan odgovor i nisu teška. Isto tako, ako vidite da još uvek obrađuju nešto u svojoj glavi, imenujte osećanja koja mogu biti povezana sa događajem.
Iako ne svaki put, iznenadiće vas koliko često ta jako specifična pitanja vode ka razgovorima o mnogo većim stvarima kao što su dečija osećanja i mišljenje o osobi koja je sedela pored njih ili crtanju itd.
Sa starijom decom bolje funkcionišu otvorena pitanja dok god nisu previše lična. Tako na primer neka od dobrih pitanja za pokretanje razgovora sa tinejdžerima mogu biti na primer: čemu si se danas smejao/la, jel bilo nešto zbog čega te bilo blam u zadnje vreme, na šta si posebno ponosan/na ove nedelje, od kog nastavnika najviše učiš, koju knjigu sada čitaš i o čemu je, pa ti se sviđa, da možeš da biraš gde bi na putovanje koje bi to mesto/zemlja bili, šta nekog čini dobrim drugarom, koga bi u školi voleo/la bolje da upoznaš i zašto, kom drugaru se najviše diviš i zašto, da li je ikada u redu lagati šta misliš, šta te najviše nervira što ja radim, da možeš da promeniš jednu stvar u našoj kući šta bi to bilo, šta najviše voliš kod sebe i slično.
Igrajte igre
Koje dete ne voli dobre igre? Ako imate malo dete, to može biti nešto tako jednostavno poput izvrtanja vaših pitanja u igru pogađanja. Na primer, pitajte dete da razmisli šta mu se taj dan najviše svidelo što je radilo a vi onda pokušajte da pogodite iz tri puta. Ako ne uspete, dete će biti jako uzbuđeno da vas ispravi i dobije i poen.
Za stariju decu, razmislite o tome da smislite formalniju igru koju možete igrati kad želite. Na primer, ispišite gomilu pitanja ili tema na listiće papira i držite sve u nekog posudi ili tegli. Onda se smenjujte u izvlačenju po jednog pitanja/teme za dan.
Deca svih uzrasta a i odrasli mogu lako da učestvuju u igri sreća/tužan/ljut gde ćete redom ispričati jednu stvar koja vas je taj dan usrećila, učinila tužnim ili ljutim.
Slika: Virginia State Parks/flickr.com
Pričajte o sebi
Ponekad se toliko fokusiramo na to iskopamo informacije od dece da zaboravimo sa su razgovori dvosmerna stvar i kada se vode sa decom. Počnite više da pričate o sebi kako biste zagrejali atmosferu i kreirali intimno okruženje od poverenja. Takođe imajte u vidu da vaša priča postaje važan model za to kako će deca pričati o svom danu. Što više podelite, bolje ćete deci pokazati kako se dele priče.
Na kraju obratite pažnju i na pitanja koja deca vama postavljaju jer i pitanja otkrivaju isto koliko i odgovori.
Više slušajte a manje se trudite da rešavate dečije probleme
Ovaj savet vam neće pomoći da započnete razgovor, ali što više ga primenjujete, više kreirate okruženje koje gaji razgovor na duge staze. Drugim rečima: što više ovo radite, verovatnije je da će deca i kasnije pričati i deliti svoja razmišljanja sa vama.
Prirodno je da želite da uskočite sa rešenje i pomognete detetu da reši probleme, ali deca često vide osudu u našim rešenjima. To je i istina jer to kako bismo mi rešili problem definitivno govori nešto o našim vrednostima i kako mi mislimo da bi stvari trebalo da se odvijaju. Čim se deca osete kao da ih osuđujemo ili, kroz naše reči, shvate da se njihovo razmišljanje ne poklapa sa našim, ona će vrlo verovatno ućutati i zatvoriti se. Zato, pokušajte da prvo saslušate.
Da, iako to znači mnogo tišine. Pružite ruku podrške, potapšite dete po ramenu, uzmite ga za ruku i samo budite tihi i ostavite mesta da dete ispriča šta treba. Upaliće, videćete.
Slika: Fort Carson/flickr.com
Trudite se da sve bude zabavno i opušteno
Najbolja stvar koju možete da uradite da ohrabrite vašu decu da vam sve pričaju jeste da negujete toplu atmosferu, punu poverenja, u kojoj će se deca osećati prijatno. A ništa nije neprijatnije nego kada vas neko „prozove“, naročito ako je u vezi sa nečim što je povezano sa osećanjima koja još uvek „obrađujete“.
Verujte da će važne informacije i osećanja kad tad izaći napolje, bilo tokom nekog drugog porodičnog obroka, tokom vožnje kolima (kada su deca otvorenija za razgovore jer nema stresnog pogleda u oči), ili pred spavanje, kada su deca najumornija i najosetljivija, a koristite porodične obroke da negujete humor i dobro raspoloženje umesto da insistirate da idete u duboke razgovore.
Pitajte vaše dete o nečem smešnom što se desilo tog dana, ili podelite neki smešan momenat iz vašeg dana. Ispričajte vic. Neka bude sve lagano. Tako će se svi raskraviti i opustiti posle napornog dana a upravo to je osnova za zdrav odnos roditelja i dece.
Slika: flickr.com