Naše svakodnevne navike i ponašanja direktno utiču na naš napredak na bilo kom polju.
Zato, ukoliko mislite da stagnirate i da ne pravite ni korak napred (na poslu, u ljubavi, odnosima sa drugim ljudima, radu na sebi…) obratite pažnju na sledeće navike i pročitajte kako da sprečite negativan obrazac:
Živite u prošlosti
Sve što nam je potrebno je mizerni peh u svakodnevnici i automatski se lansiramo u prošlost. Tada se setimo svih onih propuštenih prilika, koje bi danas i te kako znali pametno da iskoristimo. Proces pretresanja događaja na koje više nemamo uticaja nas iscrpljuje i troši našu energiju i vreme. Ukoliko se obrazac kajanja ponavlja, to će se odraziti na naše psihičko zdravlje i uticati na pojavu anksioznosti i depresije.
Kako sprečiti negativan obrazac:
Kada greške posmatramo kao iskustvo na osnovu koga učimo, a ne kao na izgubljene prilike oko kojih ćemo emotivno da se iscrpljujemo, dobićemo produktivan obrazac ponašanja.
Ono što pomaže je promena pitanja. Umesto što ćemo upitati sebe “Za čim žalim?” te dobiti nepreglednu listu izgubljenih prilika i događaja, treba da se upitamo “Za čim ću žaliti u budućnosti?”. U neposrednoj budućnosti – znam da ću žaliti što nisam otišla u krevet ranije, jer mi je bilo draže da odgledam sve sezone omiljene serije. Praksa “futurizacije” nas ne vodi u ciklus samosažaljenja i “šta bi bilo kad bi bilo” pitanja, već u jasnije viđenje budućnosti.
Neprestano se upoređujete sa drugima i osećate da ne napredujete kao drugi
Bilo da se šunjate po Facebook profilima, posmatrajući uspehe i ovekovečene momente vaših prijatelja i poznanika, ili pretražujete Instagram feed, osećaj da niste dovoljno ostvareni, lepi, moderni, hip, fantastični prostruji telom poput jeze.
Upoređivanje sa drugima je štetno u istoj meri koliko i kajanje. Ono je obeshrabrujuće, poražavajuće i nepotrebno. Poređenje sa drugima uvek ima negativnu konotaciju pa se u psihologiji povezuje sa aneksioznošću, depresijom pa čak vodi ka lošim životnim izborima, koji su motivisani tuđim životima a ne našim željama.
Kako sprečiti negativan obrazac:
Najbolja usluga koju možete sebi da učinite jeste da ograničite vreme koje provodite na društvenim mrežama. Takođe, ukoliko ste već primetili da otvaranje raznih profila i slika u vama izaziva nervozu, jednostavno nemojte dozvoliti sebi da posećujete društvene mreže.
Skloni ste ekstremima – ili imate previše obaveza ili previše slobodnog vremena
Mnogi od nas se bore sa ekstremima. Jednog dana provešće deset sati na poslu, da bi posle otišli do teretane, zatim nastavili obaveze kod kuće, čisteći i čitajući dokumentaciju za posao do dva ujutru – bez prostora za relaksaciju i predah. Drugi dan će provesti u gledanju serija i emisija na YouTube-u i jedenju sladoleda.
Ispostaviće se da je ovakav obrazac nagomilavanja obaveza veoma štetan – jer dopušta najgori scenario, a to je dopuštanje nervozi i stresu da diktiraju naš raspored. Iako se u tim trenucima mnogo posla završi, nervoza kao motivator i pokretač nije zdrava osnova za pokretanje, jer radi na izuzetno visokom nivou kortizola – hormona stresa – i iscrpljuje nas.
Kako sprečiti negativan obrazac:
Upravljanje vremenom je sjajan alat za smanjenje stresa usled velikog broja obaveza. Napravite raspored obaveza i upišite koliko svaka “košta” vremena. Takođe, možete da odredite vreme koje ćete potrošiti na svaki zadatak. Kada pred sobom imate konkretne zadatke sa konkretnim vremenom trajanja, to vam ne daje samo osećaj organizovanosti, već i vetar u leđa da završite sve.
Potrudite se da budite prisutni i da aktivno i svesno nagradite sebe za svaki ostvareni zadatak. Kockica čokolade, masaža ili da čestitate sebi– bez obzira na to koliki uspeh bio. Čitava nauka stoji iza menjanja obrazaca i navika, a ona kaže da je mozak rob navika. Što će reći, da svaki promenjeni, prvobitno negativni obrazac, jeste pravi uspeh i kretanje u pravom smeru.
Provodite više vremena razmišljajući o potezima bez stvarnog sprovođenja misli u dela.
Analiza-paraliza, čak se i rimuje i veoma je tačno. Donošenje odluka je mnogima od nas izuzetno stresan proces. Pitanja “šta” i “kako” se roje, svako ima svoje “zašto, zato i ali”. Kada svaki životni trenutak pustimo kroz prizmu izbora i tome dodamo nervozu za rezultat imamo paralizu mišljenja. Ne sprovodimo reči, odnosno misli, u dela. I tu je kraj.
Kako sprečiti negativni obrazac:
Ispostaviće se da pravljenje liste uvek ima pozitivan efekat na psihu. Lista “za i protiv” ima za rezultat smirivanje uzburkanog unutrašnjeg sveta.
Kada pravite listu “za i protiv” morate da verujete svojoj intuiciji, unutrašnjem osećaju povodom određenih pitanja. Tako da, ukoliko neki tanani, umilni glasić iznutra govori “samo napred” ili vrišti “ne” i ne dopušta da se prepustite nekom izboru, najpametnije bi bilo poslušati ga. Verujte svom unutrašnjem osećaju, i onda kada vas nagovara da izađete iz zone komfora, iz zone gde ste ušuškani i čiju sredinu tako dobro poznajete, jer se često dešava da sigurnost koju ste sami izgradili zapravo i nije najbolji izbor.
Puštate da glasovi spolja diktiraju vašem unutrašnjem glasu
Sto ljudi daje isto toliko ćudi. Uvek će se naći neko kome će smetati vaš izbor ili neko ko će smatrati da bolje od vas zna šta vi želite i šta je dobro za vas. Bilo da su to vaši roditelji, prijatelji, pritisak društva u globalu, veliko je iskušenje ne povinovati se većinskom mišljenju. Možda čak i nesvesno to radimo, sve do trenutka kada shvatamo da živimo nečiji tuđi život i posećujemo terapeuta više nego što možemo da priuštimo.
Kako sprečiti negativan obrazac:
Trebalo bi da naštelujemo naš um i čulo sluha da se blokira svaki put kada u razgovoru sa nekim, dotični izjavi šta on smatra da bi trebalo da uradimo, mislimo, živimo. “Trebalo bi” je fantastičan glagol kada planiramo nešto, ali ako se poveže sa “ja smatram da bi ti” dobijamo jednakost koja je kobna po nas. Izjave tipa: “Ja smatram da bi ti trebalo da budeš advokat/više da putuješ/manje da se nerviraš/daš otkaz.” I tako dalje.
Istraživanja pokazuju da kada vizualizujemo imamo veće šanse da uspemo u nečemu. Krenimo zato bebi, nestabilnim koracima da prvo naučimo da vidimo blokadu “trebalo bi” izjava koje dolaze od sagovornika. Briga o mentalnoj higijeni treba da nam bude prioritet.
Na kraju krajeva, veliki umovi, vođe i uspešni ljudi znaju da treba da slušaju sebe i samo sebe, jer je njihov život njihova odgovornost, nalazi se u njihovim rukama i vodi se njihovim željama. Usredsredite se na otklanjanje negativnih obrazaca da bi vam um bio čist, a unutrašnji glas jasan.