Kada postanete roditelj shvatite da su sve one roditeljske brige, kojima ste se čudili dok su se prijatelji borili sa njima, počele da progone i vas.
Opustite se! Za vas smo sastavili razvojne “probleme” oko kojih ne treba gubiti vreme i snagu. Udahnite duboko. Vaš mali genijalac je uprkos svojim nemogućim-tantrum momentima, jedno sjajno biće. Evo oko kojih stvari definitivno ne treba da se brinete:
Da ćete razmaziti dete
Ostaće zagonetka, kako to da mit upakovan u “razmićete dete” nije nestao iz naših života. Uprkos tome, svako malo ćete čuti dobronamerno smatranje starijih gospođa-baka, da ćete nošenjem razmaziti bebu. Davna vremena roditeljstva bila su odlikovana strahovima da se ljubavlju dete ne razmazi. Danas, srećom, usled mnogobrojnih istraživanja na temu roditeljstva i dece, znamo da je praktično nemoguće razmaziti dete.
Bebe i deca, prosto nemaju mentalnuo zrelu strukturu koja je sklona manipulisanju ili inatu. Oni plaču, jer je to jedini način na koji mogu da izraze svoje potrebe. Istraživanja su pokazala da deca čiji roditelji odmah reaguju na plač sa šest meseci manje plaču u poređenju sa decom čiji roditelji nisu toliko responsivni.
Pored toga, pružanje utehe zagrljajima i maženjem menja dečji DNK na bolje. Najnovije studije pokazale su da bebe koje su nošene, grljene duže i više, imaju napredniju molekularnu strukturu u uzrastu od četiri godine od dece koja su bila emotivno zapostavljena kao bebe.
Neobični refleksi novorođenčeta
Bebe su fantastične. Setite se kako su kao maleni miševi po rođenju nalazili po refleksu bradavicu kako bi sisali. Tu ste na licu mesta upoznale Majku Prirodu. Pored ovog refleksa za preživljavanje, novorođenčad imaju mnoštvo misterioznih refleksa koji zbunjuju naučnike godinama unazad.
Na primer, ako držite novorođenče uspravno, pridržavajući im glavicu sve vreme, njihove nogice će automatski napraviti korak u vazduhu. Učiniće vam se kao vežba za prohodavanje, ali se ovaj refleks gubi nakog drugog meseca života.
U nizu simpatičnih i preslatkih refleksa, koji instiktivno nastupaju kod novoređenčeta je i refleks hvatanja. Čim im se stavi nešto na dlan oni grabe i hvataju, poprilično silovito. Taj refleks nosi naziv Palmarov refleks, jedan ozbiljan naziv za nešto što se u pamćenju beleži kao najslađa uspomena.
Interesantni savet. Rekli smo da bebe silovito hvataju. Kada vas sledeći put zgrabe za kosu, pomazite bebu po ručici i popustiće stisak. Zapamtite te momente, jer ovaj refleks nestaje oko šestog meseca.
Temperamentnost deteta
Istraživanja su pokazala da su deca “komplikovanijeg” temperamenta, odnosno temperamenta sa kojim je teško izaći na kraj, zapravo deca koja su osetljivija na spoljašnje uticaje, kao i prihvatanje roditeljskih smernica. Kada su roditelji pažljivi, odgovaraju na detetove potrebe i pomažu detetu da se izbori sa izazovnim trenucima, izbegavaju rizične scenarije koje izazovni temperament može da priredi.
Takođe, ispostavilo se da su deca jake volje i karaktera, ona koja preispituju autoritete, obično deca koja su kreativnija, sklona maštanju i sprovođenju maštarenja u delo. Oni su rođene vođe.
Prodorni akademici
U današnjem izrazito kompetitivinom društvu, preovladava mišljenje da je akademsko obrazovanje od malih nogu veoma bitno. Uvek će se provući činjenica da četvorogodišnje dete vaše prijateljice već zna da čita i broji do pedeset i sl.
Međutim, istraživanja ukazuju na to da deca najbolje i najefikasnije uče kroz igru. Igra je motor koji ih pokreće i omogućava da neometano i nenametljivo usvoje nova znanja koja dugo ostaju u glavi.
Pre nego što potegnete sve veze kako biste upisali dete u rigoroznu školu koja obećava akademski uspeh, fokusirajte se na razvoj detetovih interesovanja i igru. Čitajte zajedno klasične priče, igrajte se kockicama, slažite kule, probudite radoznalost i odgovorite na intrigantna “zašto” pitanja koja će služiti vašem detetu više od bilo kog časa u školi.
Slika: Cherekee Escobar/flickr.com
Velika ljubav prema dinosaurusima, vozovima, lutkama i ostalim igračkama
Mnoga deca prolaze kroz fazu kada su, činiće se, neraskidivo vezana za neku određenu igračku ili povedeni određenim interesovanjem. To često mogu da budu dinosaurusi. Deca vole da znaju sve o njima, i kako se zovu i kako su nastali i kada su nestali sa lica zemlje. Druga deca će, pak, voleti vozove ili leptire. Velika zainteresovanost za određene predmete dešava se u periodu između četvrte i šeste godine, kada deca proširuju rečnik i upijaju nova znanja kao sunđeri.
Šta se krije iza intenzivnog interesovanja? Istraživači kažu da je intenzitet veoma bitan aspekt detetove sposobnosti da uči. Sa intenzivnom željom dolazi i isti takav fokus, koji im pomaže da izgrade osnovne veštine kao što su držanje pažnje, taloženje informacija i samopouzdanje u svoje mogućnosti. Savršeni trenutak da se kroz igru uloga nauče nove stvari.
Slika: Andrew Seaman/flickr.com