Iako mnogo vremena provodimo u školi, postoje neke stvari koje tamo ne naučimo kao i neke koje naučimo ali bi bilo dobro da ih zaboravimo. U ovom tekstu se bavimo upravo tim stvarima koje treba zaboraviti, ako mislite da uspete na poslu. Razmislite kako ćete ih preneti na decu:
Ako radite ono što vam se kaže, uspećete u životu!
U školi, možda da. Ako radite ono što vam se kaže tj. dolazite na vreme, čitate lektiru, radite domaći i, ukratko, slušate profesore, verovatno ćete imati dobre ocene. Inicijativa se u školi ne traži posebno, a često je i loša.
U životu, kada počnete da radite, bilo za sebe ili za nekog drugog, ukoliko radite ono što vam se kaže, vi ste samo prosečni. Nikako odlični samo prosečni.
Ako hoćete da budete iznad proseka morate da:
- Radite ono što i svi ostali hoće da rade, i to bolje od njih, i
- Da radite ono što drugi neće da rade.
Ili ćete biti samo prosek.
Živimo za raspust (tj. odmor)
Kada ste bili u školi, desilo vam se da zaboravite kad je mami rođendan ali nikako kada je raspust ili vikend, zar ne? Ti dani se jedva čekaju i živi se za njih. Ali, kada se radi, ne bi trebalo da je baš tako.
Ako je i na poslu slučaj da samo radite rutinski a zapravo živite za vikend, možda je bolje da potražite nov posao. Pronađite posao koji volite i to učite i decu jer tako neće samo čekati vikend kako bi radila nešto zabavno već će ga čekati da bi radila još nešto zabavno. I dok sigurno neće voleti sve što rade na poslu, bil bi dobro da vole barem njegov veći deo. U suprotnom, neće živeti već samo raditi.
Kada vas kritikuju vi ste propali!
Iz ugla škole, gde plaćate da biste učili (škola se plaća direktno ili indirektno), profesori su tu da bi vas kritikovali. Ali, kada krenete na posao, tu će biti kolege, klijenti, šefovi … Zašto vas oni sada ne bi kritikovali, sada oni plaćaju vas?
Kada primite bilo kakvu kritiku, gledajte na to kao na priliku. Pomislite „Jao, nisam mislio da radim to gore nego što bih mogao“. Kritika je prilika za učenje – a sada vas plaćaju da biste učili. Nikada se nemojte žaliti kada ste u takvoj situaciji.
Normalno je da vas nadređeni kontroliše u sitne detalje.
U školi da, kontrolišu se rokovi, pravila, svaka rečenica, čak i zadaci koji nemaju nikakvo logično objašnjenje za svoje postojanje. Svi maturu doživljavamo kao dan kada smo napokon slobodni. Ali, nije baš tako.
Na poslu, kada vas plaćaju za to što radite, ako vas kontrolišu u sitna crevca znači da nemaju poverenja u vas. Nemojte očekivati da će vam neko verovati, ako se još niste dokazali. Kada se dokažete, morate se izboriti da vam i dalje „ne dišu za vratom“. Dakle, na poslu nikome nije i ne treba da bude cilj da vas kontroliše stalno u sitna crevca. Ako se to dešava, proverite gde je problem.
Uspeh se bazira na slušanju i nekonfrontaciji.
Recimo da se u školi ne slažete sa mišljenjem profesora, iako ste možda u pravu…ali jedini način da imate odličnu ocenu jeste da prihvatite njegovo mišljenje i da se ne bunite. Osim u retkim slučajevima, konformiranje i poštovanje pravila je jedino prihvatljivo.
Sa druge strane, u poslu, konformiranje će ti samo obezbediti iste rezultate kao i drugima. Ako želiš da postigneš više, moraćeš drugačije da razmišljaš. Radi domaći, kritički razmišljaj i ne boj se da kreiraš svoj put. Ali, nemoj biti drugačiji samo da bi se reklo da si drugačiji već da bi bio ono što jesi i u šta veruješ. I to će te dovesti tamo gde želiš!
Šta naučeno u školi vi mislite da ne treba primenjivati u poslu?