Slika: Harout Arabian/flickr.com
Roditeljstvo je teško i, iskreno da vam kažem, ponekad mi dođe da podignem belu zastavu i priznam poraz. Teško je vaspitavati te male ljude. Čim prođe jedna teška faza naiđe druga. U jednom trenutku pomislim da držim sve konce u rukama ali me u sledećem realnost otrezni.
Kada prvi put donesete bebu kući fizički ste iscrpljeni. Nikad neću zaboraviti koliko sam bila očajna zbog manjka sna. Ali sva fizička isrcpljenost na svetu ne može da se meri sa emotivnom iscrpljenošću tokom odrastanja vaše dece.
Moje najstarije dete sada ima 10 godina ali se ponaša kao da ima 22 godine i misli da sve zna. Ne samo što ona sve zna, nego ja ne znam ništa. Baš ništa.
Ona je trenutno u uzrastu u kom počinje da shvata da svet nije uvek ružičast, da se dešavaju i loše stvari, da mama ne može sve da popravi i da je ponekad bol neizbežan. I ja to mrzim. Ne mogu da podnesem pomisao da će morati da se suoči sa realnošću, da će se susresti sa nedaćama i poteškoćama. Ali, to je život.
Nama roditeljima jedino ostaje da ih pripremimo na to. Fizički i emotivno. Evo pet važnih lekcija koje je bolje da dete zna iako možda vi to ne želite da priznate:
Ponekad čak i tvoje najbolje izdanje nije dovoljno dobro
Trenutno u našoj kući ovu lekciju učimo na teži način. Koliko god se trudili i dali sve od sebe, ishod ne bude uvek onakav kakvom smo se nadali. Bilo da se radi o probi u nekom timu, ispitu ili razgovoru za posao, u životu nekad nije dovoljno samo dati sve od sebe.
To nije fer i boli, ali bitno je znati da čak i kad ne bude kako smo očekivali to nije neuspeh. Najbitnije je da smo pokušali najbolje što znamo. Treba da naučimo decu da postave sebi ciljeve i trude se da ih ostvare. Čak i ako ne uspeju to je u redu. Malo bola nije loše za nas. Kako bismo drugačije odrasli?
Ne mogu svi da te vole
Da li ste ikad pokušali da ovo objasnite predtinejdžerki? To je prava drama. U jednom trenutku su najbolje drugarice a u sledećem ne pričaju. Devojčice su okrutne i to im je izgleda upisano u DNK. Ali, to je život. Neće uvek svi da nas vole i to je u redu. A ako bolje razmislimo, da li stvarno želimo da nas baš svi vole? Sigurno NE.
Ne smeta mi što loše devojčice ne vole moju kćerku. Ja i ne želim da ona bude kao one. To što je neko popularan u školi ne znači da će tako biti i kasnije.
Neke lekcije moraju da se nauče na teži način
Ovo je stvarno mnogo teško za mame. Sedeti i pustiti decu da se muče i prave greške. Međutim, to ne mora uvek da bude loše. Neki od naših najboljih trenutaka u životu su bili tokom velikih iskušenja. To se odnosi i na našu decu.
Realnost je da svi grešimo. Svojoj deci govorim da moraju da uče na svojim, ali i tuđim greškama.
Ne možeš da kontrolišeš ponašanje drugih ljudi
Ljudi povređuju ljude, a neki ljudi su jednostavno loši. Teška je lekcija za dete činjenica da u nekom trenutku svi mogu da ga iznevere. Ali to je realnost, koliko god onaa bila ružna. Svi smo mi ljudi i niko od nas nije savršen. Ne možemo da utičemo na ponašanje drugih ali možemo da kontrolišemo naše ponašanje prema drugima.
Loše stvari se dešavaju i dobrim ljudima
Večito pitanje koje svi postavljaju…zašto se loše stvari dešavaju dobrim ljudima? Odgovor…
Živimo u svetu u kome se ne dešavaju uvek lepe stvari. Bol, patnja i bolest su svakodnevna pojava. Život nije uvek fer. Ali ja učim svoje devojčice da se uvek nešto lepo rodi iz pepela. Da prate svoj put i budu pravedne.
Realnost je da će deca u nekom trenutku pogrešiti i biti povređena jer ih život neće maziti. Ali pitanje je kako ih pripremiti za to.
Autor: Channing, mama tri devojčice od 10, 4 i 3 god.
Izvor: www.momswithoutanswers.com