Ako ste kao većina roditelja verovatno obasipate vaše dete različitim pohvalama. Uostalom, malo podrške i ohrabrenja može samo da podstakne detetov uspeh i sreću, zar ne? Ništa bolje za dete nego da čuje reči “odlično”, “kako si ti pametan” ili “baš sam ponosna na tebe”. Ali, da li je stvarno tako?
Istraživanja pokazuju da ove reči i nisu od neke pomoći. Naime, pogrešna pohvala može da umanji želju za uspehom kod deteta, obeshrabri ga da proba teške zadatke, smanji motivaciju i unese negativnost. Međutim, rešenje postoji. Prava pohvala je ipak snažno i dokazano sredstvo za pozitivan uticaj na razvoj deteta.
Ispravna poruka motiviše dete, pomaže mu da izgradi i ojača karakter, poveća empatiju i doprinese razvoju rezilijentnosti. Evo zato šest novih načina da pohvalite dete koji su u skladu sa onim što nauka kaže da je za njega najbolje:
Ublažite usklike oduševljenja
Hvalisanje deteta i bilo kakvo slanje poruke da je ono više posebno od bilo koga drugog samo hrani detetovu narcisoidnost i ne čini ni njemu ni društvu nikakvu uslugu. Ovo dovodi do toga da dete očekuje sve na gotovo, da smatra da mu svet duguje uspeh, da profesor treba da poveća ocenu jer se dete potrudilo, da je normalno da se izostane iz škole zbog odmora sa porodicom i sl. Sva uverenja koja ostaju za ceo život.
Takođe je pokazano da deca lako postanu zavisna od pohvala i lako odustaju kada pohvala izostane. Ako primetite da vaše dete očekuje pohvalu za sve što uradi vreme je da malo “spustite loptu”. Pokušajte da hvalisanje umanjite i koristite rečenice koje ne podižu dete u nebesa. Tako umesto “Jao kako si dobro uradio matematiku!” možete da kažete “Super, sam si uradio domaći iz matematike” ili jednostavno opišite ono što vidite “znaš sama da voziš bicikl” i sl. Ove rečenice pomažu detetu da oseća ponos zbog svog uspeha.
Slika: deleted.scenes/flickr.com
Skoncentrišite se na karakter deteta
Deca postupaju onako kako vide sebe. Zato, ako želite da vaše dete pokaže više poštovanja pohvalite njihov karakter a ne, na primer, njihov školski uspeh. Uostalom, čime da se vodi vaše dete ako stalno pitate koju ocenu je dobilo u školi?
Umesto da postavljate to pitanje počnite da primećujete detetov karakter i osobine kao štu su ljubaznost, poštovanje ili odgovornost i pohvalite njih. Na primer, možete da kažete “Marko, ti si osoba koja bi uvek pomogla drugom.” ili “Milice, uvek si tako pažljiva, ti si jako uviđajna osoba” i sl.
Slika: Melissa/flickr.com
Naglasite uloženi trud a ne inteligenciju
Studije su dokazale da deca koja dobijaju pohvale za trud rade duže i bolje od dece koja su hvaljena zbog svoje inteligencije. Kada je pažnja usmerena na talenat ili pamet deca veruju da su te osobine urođene i fiksne, što ih vodi ka neuspehu i demotiviše.
Bilo da vaše dete radi matematiku, svira violinu ili trenira neki sport, naglasite trud koji ulaže u taj posao, nikako krajnji rezultat. Nemojte reći “ti si pametan, možeš ti to” već “tako si puno radio” ili “sve si bolji i bolji zbog truda koji ulažeš”.
Slika: Leni Tuchsen/flickr.com
Koristite imenice ne glagole
I ovom temom su se bavila različita istraživanja koja su dokazala da u ponašanju dece uzrasta između 3 i 6 godina može da se uoči razlika nakon jednostavne promene rečnika.
Na primer, kada se govori o pomaganju deca različito reaguju na rečenicu “Neka deca izaberu da pomognu.” i “Neka deca odluče da budu pomagači.”. Deca su bolje reagovala na to da budu pomagači nego na mogućnost da pomognu.
Zato, ako želite da vaše dete vidi na određen način, koristite imenice. Čak i ova mala promena može da napravi razliku.
Slika: Jack Fussel/flickr.com
Budite uzor
Sigurno ste puno puta čuli i videli kako deca kopiraju starije. Ona nas uvek posmatraju i od toga kakav smo mi uzor zavisi kako će se ona ponašati. Možete nešto da ponavljate sto puta, ali ako to i ne radite dete vas neće slušati.
Sama priča i zvocanje nisu dovoljni za izgradnju karaktera, učenje saosećajnosti ili pomaganje drugima. Morate biti dobar uzor.
Slika: Anthony Doudt/flickr.com
Hvalite unutrašnje kvalitete
Živimo u materijalnom svetu koji pridaje previše značaja spoljašnjem izgledu. Rezultat toga je da deca procenjuju druge i sebe na osnovu toga što nose ili poseduju umesto toga ko su. A što više dete obraća pažnju na materijalne stvari to ima manje samopouzdanja i veću potrebu za nečijim odobrenjem.
Nauka nam kaže da rešenje postoji. Ako se predtinejdžerima upućuju zasluženi komplimenti usmereni na njihove unutrašnje kvalitete – da su ljubazni, da pomažu, da su zabavni i sl. – umesto obraćanja pažnje na ono što nose ili imaju, smanjuju se njihove materijalističke tendencije i gradi njigovo samopouzdanje. Zbog toga, skoncentrišite se da pohvalite unutrašnje osobine vašeg deteta.
Slika: Jay/flickr.com
Izvor: micheleborba.com