Većina učenika uči tako da više puta čita iste beleške, udžbenike i ostalu literaturu. Međutim, psihološka su istraživanja, pomoću laboratorijskih eksperimenata i onih u učionicama, dokazala kako je to najgori mogući način učenja materije, piše Vox.com. Pun i efektivniji način je korištenje kartica s odrednicama, izrada dijagrama i mapa, i ispitivanje samoga sebe. Bitan je raspored učenja pojedinih celina, te mešanje različitih tema.
Psiholog Mark McDaniel daje 7 saveta kako što bolje naučiti gradivo:
Nemojte samo više puta čitati iste beleške
Većina učenika kaže kako je ovo njihova strategija broj jedan.
Mi smo istraživanjem zaključili da ovakvo repetitivno recikliranje informacija nije dobro niti može stvoriti trajnu memoriju.
Posmatranje učenika pokazalo je da su oni koji su jednom pročitali tekst upamtili jednaku količinu gradiva kao i oni koji su ga pročitali dva puta. Kada se drugi put čita tekst preko poznatih informacija se prelazi s ‘ovo znam, ovo znam’, i iz njega se ne izvlače nove informacije, kaže Mek Danijel.
Postavljajte sebi puno pitanja
Dobra tehnika je jednom pročitati tekst, a onda sebi postavljati pitanja.
Sakupljanje informacija na ovaj način efektivnije je za memoriju. Ako se na pitanje pogrešno odgovori, dobija se povratna informaciju da se nešto ne zna i da to ponovo mora da se pročita. Na taj način se upravlja svojim učenjem, objašnjava ovaj psiholog, i dodaje kako tako bolje pojašnjavamo stvari i zapravo učimo s razumevanjem.
Nove informacije spojite s nečim što već znate
Dobro je pokušati glavne teze spojiti s već poznatim informacijama.
Na primer, dete uči kako neuron prenosi elektricitet, i već zna da se oko neurona nalaze debele membrane koje se nazivaju mijelinski omotač, koji doprinosi prenošenju elektriciteta. To možete da se poveže sa time kako voda teče kroz crevo za vodu. Ako je crevo probušeno, voda će teći kroz njega sporije. Isto se dogodi kad mijelinski omotač starenjem popuca – transmisija elektriciteta se usporava, objašnjava Mek Danijel.
Vizualizujte informacije crtanjem
Odlična strategija je izrada dijagrama toka, mentalnih mapa i sličnih vizuelnih modela. Npr. ako dete studira psihologiju, ono može da nacrta tok klasičnog uslovljavanja, kaže Mek Danijel.
Objašnjava kako svako takvo aktivno učenje, kada sami pridajemo značenje informacijama, ima veliku ulogu u zadržavanju informacija.
Pojednostavljeno, onaj koji uči mora da bude uključeniji i angažovaniji, a manje pasivan, objašnjava psiholog.
Koristite kartice sa beleškama
Iako će većina učenika kartice na kojima piše već naučeno – staviti po strani, to nije dobro. Zapravo bi trebalo da se dete testira i ponavlja i ono što je već naučilo, kaže Mek Danijel.
Savetuje da, ako se tačno ponovi informacija s neke kartice, da se kartica i dalje ostavi u ‘špilu’ s onima koje dete ne zna, jer je ponovni susret s tom karticom i te kako koristan.
Rasporedite gradivo
Puno učenika ‘buba’ napamet jer čekaju zadnji čas za učenje, pa onda veče uoči ponavljaju jedne te iste informacije iznova. Za dugoročno pamćenje to je loše, pogotovo ako će detetu neke prethodne lekcije biti potrebne prilikom učenja novih, kao što je kod predmeta statistike, kaže je psiholog.
Umesto toga je, kaže, bitno rasporediti učenje i ponavljati malo po malo svaki dan.
Mek Danijel savetuje, da dete uči s memento kartica malo jedan dan, pa da ih skloni. Zatim, posle dva dana ih izvadi i ponovi i to opet učini za dva dana.
Nije urođeno da vam neki predmeti ‘ne idu’
Pogrešan je stav da detetu neki predmeti ne idu. To ga u startu ograničava prilikom učenja jer razmišlja na način da neki predmet, npr. hemiju, možete shvatiti do određenog nivoa, što je netačno.
Umesto toga, radije treba se fokusira na to kako da se postepeno poboljša u nečemu što mu baš i ne ide. Potrebno je da odvoji više vremena za te predmete i bude angažovanije. Učenici koji to čine suočavaju se s teškoćama, umesto da ih zaobilaze, a u zahtevnijim su predmetima uspešniji, zaključio je psiholog Mek Danijel.
Izvor: BUKA