Da li i vas ponekad iznenaditi činjenica koliko su deca današnjice verbalno artikulisana? Ako se i vama desilo da vam vaš petogodišnjak kaže da treba više da reciklirate ili da je svetu potrebno više zelenila, odgovor je sigurno pozitivan.
Ali, uprkos tome, otvorenost i verbalno izražavanje problema i izazova ne dolaze tako lako i iznenada. Deca neće sa vama otvoreno podeliti sve što im se dešava u životu, niti šta im se dešava sa prijateljima, neće otvoreno podeliti svoje mišljenje, strahove, drame.
Međutim, ako roditelj razvije zdrav autoritet, on može da bude fantastičan vođa svojoj deci dok prolaze kroz dramatične probleme odrastanja, škole i sveta oko sebe. Znati i umeti kako da otvoreno i neopterećujuće razgovarate sa svojom decom je za njih veliki dar, daje im do znanja da zaista brinete i osećaju se posebno. Zato vam donosimo sedam praktičnih saveta koji će zasigurno poboljšati vašu međusobnu komunikaciju:
Ohrabrite ćaskanje
Šta ste radili poslednji put dok ste razgovarali s detetom? Znamo potencijalne odgovore: ili ste ih vozili u školi, ili ste radili nešto zajedno u kući, ili je to bilo vreme pred spavanje. Ove aktivnosti su posebno pogodne za razgovor, jer roditelj i dete nemaju direktan kontakt, ne gledaju se oči u oči, atmosfera razgovora je automatski rasterećena.
Iz tog razloga, ohrabrujemo vas da kroz ćaskanje provučete ozbiljne teme, jer je velika verovatnoća da će vam se deca u tim momentima, od aktivnosti do aktivnosti, više otvoriti i iskreno razgovarati.
Obratite pažnju na stil razgovora vašeg deteta
Na šta mislimo? Videćete da su neka deca ujutru pričljivija dok neka više razgovaraju preko dana. Neka deca, kao i odrasli nisu jutarnji tipovi, prosto ne mogu da se razbude, a kamoli da razgovaraju i vode smislene razgovore. Takođe, način na koji ćete se obratiti detetu varira od njihovog senzibiliteta. Jednom detetu će odgovarati sporiji tok razgovora, drugo neće tolerisati pitanja.
Ključ otvorenog razgovora nije fokus na promeni detetovog senzibiliteta i temperamenta, već praćenje i poštovanje njihovog prirodnog načina razmišljanja i tempa. Postarajte se da uvedete „ritual razgovora“, makar 15 minuta dnevno, dok šetate do prodavnice ili se vozite na aktivnosti.
Budite čovek i pokažite iskrene reakcije u razgovoru
Biti čovek znači biti spreman da razumete tuđe emocije. Biti čovek znači biti empatičan i to nema starosnu granicu. Ne preterujte sa prenaglašenim reakcijama, ali se nemojte ni igrati terapeuta. Razumite i razgovarajte. Prokomentarišite događaje sa svojom decom u stilu: „Stvarno, to je Marko uradio Dušanu? Pa ne mogu da verujem!” ili ako su podelili sa vama nešto simpatično i vredno pohvale recite: „Lepo od tebe što si tako utešio Mariju!” Vaša iskrena reakcija postavlja temelje otvorenog razgovora.
Ohrabrite „emotivnu pismenost“
Pomozite detetu da ispriča priču. Previše se fokusiramo na akademsku pismenost, a zaboravljamo na važnost i značaj emotivne pismenosti, odnosno, umeća izražavanja emocija kroz rečenice i reči. Problemi i izazovi se lakše premoste, ukoliko znamo da ih glasom iznesemo pred nekim te da zajedno dođemo do rešenja. Sve razumemo, deci treba mnogo vremena da ispričaju priču, ali za trenutak usporite!
Postavite pitanja: „Ko je bio tamo? Šta su rekli? Šta se onda dogodilo?“ Ovakva pitanja podstiču vaše dete da razumno ispriča šta se desilo. Ljubav ume ponekad da bude iscrpljujuća aktivnost, ali isto tako i fokusirana aktivnost, a naša deca i te kako umeju da prepoznaju kada nismo fokusirani. Svako dete će reći da želi nepodeljenu roditeljsku pažnju. Dakle fokusiran roditelj je roditelj koji je usmeren na pravilno izražavanje dečijih emocija.
Podstaknite dete da vam ispriča sve detalje
Kada kažemo sve detalje, mislimo na ono „idenje u crevca” neke priče. Deca se automatski povuku kada im se postavi pitanje koje ide duboko u srž kao recimo: „Kako si se osećao zbog toga i toga?” Deca vole detalje. I to ne bilo kakve detalje, već interesantne, nama trivijalne detalje koji su njima simpatični i zanimljivi. Udubite se malo i videćete da ćete tako daleko stići sa decom.
Ne zaboravite da ste i vi važni
U našem roditeljskom svetu, gde su deca centar, mi sami se izgubimo. Izgubimo sebe, zaboravimo da se čuvamo, zaboravimo na naših pet minuta. Takođe, zaboravi se da i roditelji treba da budu uključeni u rutinu razgovora.
Sledeći put za večerom, otvorite se i vi – ispričajte kako je prošao vaš dan. To će biti početak otvaranja i vašeg deteta. Ako kažete da ste imali raspravu sa kolegom sa posla, možda će se vaše dete nadovezati na to te reći da je imalo raspravu sa drugom iz vrtića. I pustite da večera bude prijatna, nemojte da prevrćete decu kao hranu na ražnju besomučnim ispitivanjem kako je bilo u školi, koju je ocenu dobilo itd. Večera je mirno vreme, vreme za opuštanje sa porodicom i uživanje u hrani.
Savetujte
Možda će vam biti teško da poverujete, ali i deca 21. veka traže usmerenje i savet. Prođite sa vašim detetom razne scenarije predstojećeg događaja kako bi moglo da nađe najbolje moguće rešenje za izazov koji mu predstoji.
Pitajte svoje dete za ideje, mišljenja, moguće ishode. Pokušajte da ne držite lekcije već da slušate, obratite pažnju i fokusirajte se na ono što dete ima da kaže. Ukoliko želite da savetujete neka to bude jasno, koncizno, precizno i jasno. Naglasite da ste svesni toga da se vaša iskustva razlikuju, ali da možete da podelite sa detetom šta vi mislite da je mogući ishod neke situacije. Tako će deca znati šta vi mislite, osećaće da su vam prisnija i biće im lakše da se otvore.
Izvor: time.com