Zabrinutosti, sumnje i strepnje normalan su deo života. Prirodno je da brinete o neplaćenom računu, predstojećem razgovoru za posao ili prvom sastanku. Ali „normalna“ briga postaje preterana kada je uporna i nekontrolisana. Dakle, ako svakodnevno brinete o tome „šta ako“ i najgorim scenarijima, ako ne možete eliminisati strašne misli iz glave, a to ometa svakodnevni život onda je to anksioznost.
Evo šta sve treba da znate:
1. Skloni smo osećaju zabrinutosti – u glavi, i anksioznosti u svojim telima.
Zabrinutost je uglavnom usmerenija na misli (imam problem… moram da rešim to…), problem je rešiv ili ne rešiv ali je tačno definisan, dok je anksioznost složenija zato što je osećamo u svom telu. Anksioznost vrlo često prate simptomi “nemirnog stomaka”, trnjenja I znojenja dlanova, ubrzanog lupanja srca I dr. Ona može ostaviti posledice na vaše zdravlje. Zabrinuti smo često zbog stvari koje nas ugrožavaju, a anksiozni smo zbog izmišljenog scenarija i predstava o budućnosti.
2. Zabrinutost ima tendenciju da bude specifična, dok je anksioznost difuznija.
Brinemo o tome da na aerodrom stignemo na vreme (specifična pretnja), ali osećamo zabrinutost zbog putovanja – nejasnija, opšta zabrinutost.
3. Zabrinutost često pokreće rešavanje problema, ali anksioznost ne.
Zabrinutost nas može dovesti do razmišljanja o rešenjima i strategijama za suočavanje sa datom situacijom. Anksioznost je više poput točka u kavezu hrčka koji nas vrti, ali nas ne vodi do produktivnih rešenja. Zapravo, difuzna priroda anksioznosti (nejasnost sadržaja oko kojeg smo anksiozni) nas čini manje podložnim rešavanju problema.
4. Zabrinutost je izazvana realnošću, anksioznost prognoziranjem budućnosti.
Ako ste zabrinuti zbog otpuštanja zato što ste stvarno loše radili na projektu, zabrinuti ste. Ovo je realan uzrok za brigu. Ako ste zabrinuti zbog otpuštanja zato što vaš šef nije pitao za recitat vašeg deteta u školi, nerealno ste uznemireni, dakle anksiozni ste.
5. Zabrinutost ima tendenciju da se kontroliše, anksioznost mnogo manje.
Rešavanjem problema i razmišljanjem o tome kako se baviti uzrokom naše brige, možemo problem, a i brigu rešiti/umanjiti u velikoj meri. Zabrinutost možemo ostaviti po strain, anksioznost je emocija koja nas “obuzima” I teško se kontroliše.
6. Zabrinutost ne utiče na naše profesionalno i lično funkcionisanje, anksioznost da.
Niko ne uzima slobodan dan da sedi i brine o tome da li će im dete dobro proći na ispitima. Ali anksioznost nas može učiniti da se osećamo tako nemirno, nelagodno i nesposobno da se koncentrišemo da bismo se bukvalno mogli osećati previše uznemireno i ne otići na posao. Ukoliko preterano razmišljamo o raznim scenarijima vezano za problem koji imamo, i odemo “predaleko” u tome, iz brige možemo prouzrokovati anksioznost.
@criene via Twenty20
7. Zabrinutost se svrstava u zdrave emocije, dok anksioznost spade u nezdrave.
U određenom intenzitetu i trajanju, anksioznost se smatra pravim mentalnim poremećajem, koji zahteva psihološki tretman i / ili lekove. Zabrinutost se matra reakcijom na realno stanje kada postoji prepreka koju treba rešiti. Dugotrajna anksioznost može izazvati fiziološke problem, briga ne može.
Ako briga nije rešiva, prihvatite neizvesnost. Anksioznost je često način na koji pokušavamo predvideti kakvu budućnost imamo – želimo naći način da sprečimo neprijatna iznenađenja i kontrolišemo ishod. Problem je što ovo ne funkcioniše. Razmišljanje o svim stvarima koje bi mogle poći po zlu ne čini život više predvidljivim. Ako se fokusirate na najgore slučajeve, samo ćete sprečiti da uživate u dobrim stvarima koje imate u sadašnjosti.
Izvor: psiholoskicentaradvice.com