Kada pitate decu šta žele da budu kada porastu da li ih pitate i za njihov plan da stignu ka tom cilju? Dečije želje mogu lako ostati samo to “puste želje” bez pravog plana i delanja. Nerealno je misliti da će se neka želja ostvariti ili jednostavno desiti samo zato što mi razmišljamo o njoj. Potreban je plan, potrebna je motivacija.
Pre nego što postanete anksiozni i zabrinuti za budućnost vašeg deteta pročitajte kako da ga motivišete i pokrenete na planiranje budućnosti.
Prepoznajte iluzorno razmišljanje
“Iluzorni” način razmišljanja se ne javlja samo kod dece već predstavlja grešku u razmišljanju kod ljudi uopšte.
Kada pomislite “počeću da štedim” ali ne uradite ništa po tom pitanju vi razmišljate na isti način kao vaše dete. Ovo iluzorno razmišljanje je pogrešno uverenje da će se “sve samo srediti”, bez pravog plana i pravog truda sa vaše strane. Da bi pomogli sebi, ljudi često nastavljaju ovo razmišljanje rečenicom “Ima vremena da se ovo uradi. Ne moram baš sad o tome da razmišljam.”
Važno je da znate da prepoznate ovakav način razmišljanja.
Slika: Close to Home/flickr.com.
Pomozite detetu da shvati razliku između cilja i želje
Iz svog životnog iskustva, odrasle osobe dobro poznaju razliku između cilja i želje, i mogu da zaključe da ih ono što rade ne vodi ka željenom cilju. Deca, sa druge strane, ne mogu tako lako da zaključe koliko je truda, rada i posvećenosti potrebno za ostvarenje nekog cilja i mogu lako da steknu loše navike da “ne rade ništa”.
Ove navike ih mogu skupo koštati tamo gde se od njih očekuje pravi rad.
Slika: Daniel Ray/flickr.com.
Zadajte deci različite obaveze
Kada se deca ne smatraju odgovornom za ulaganje truda u postizanje određenog cilja, ili za odrađivanje svojih obaveza, vecina njih će raditi samo minimum. Decu i tinejdžere treba smatrati odgovornim i za obavljanje stvari koje oni ne žele da rade ali iz kojih mogu da nauče vrednost rada i izdržljivosti.
Ovo će im pomoći da uspeju u trenutku kada moraju da pređu sa želja na rad na sopstvenoj karijeri koja je realna za njih.
Slika: on2wheelz/flickr.com.
Pustite da se i dete za nešto pomuči
Ono što ljudima daje samopoštovanje je vredan rad na stvarima koje su za njih teške. Ako se dete ni za šta ne pomuči, kako će shvatiti vezu između teškog rada i ponosa koji dolazi nakon njega?
Nije nikada kasno ako postoji motivacija, zajedno sa saznanjem da leškarenje i čekanje da se stvari dese ne funkcioniše.
Slika: Close to Home/flickr.com.
Snovi jesu važni ali…
To što vaše dete sanja da postane glumac ili pevač, na primer, mu ne daje za pravo da se provlači kroz školu. Jeste važno da ga podržite i pružite načine da razvija svoje talente i interesovanja ali istovremeno morate da obezbedite jasnu strukturu u kući i pokažete mu da je ono odgovorno za svoj akademski uspeh.
Objasnite ovo detetu bez “zvocanja” jer će vas ono lako dovesti u sukob sa detetom. Umesto toga, smirenim razgovorom objasnite da je za ljude svih uzrasta sasvim normalno da nekoliko puta menjaju posao pa čak i karijere. Upravo zbog toga moraju da budu aktivni učesnici svog obrazovanja i dostignu standarde koje zajedno postavite.
Slika: steve9567/flickr.com.
Naučite dete da postavlja ciljeve
Najbolje je da budete glavni učitelj vašeg deteta i pomognete mu da nauči kako se postavljaju ciljevi u školi. Recite detetu da postavi cilj u vezi navike ili ponašanja koje treba da promeni. Ako je potrebno pomozite mu i postavite cilj zajedno. Imajte na umu da ne treba preterivati. Na primer, ako vaše dete uopšte ne radi domaći morate početi postepeno.
Dečija obećanja obično započnu rečenicom “radiću više” ali to nije dovoljno precizno. Pomozite mu pitanjem “Šta će meni pokazati da ti radiš više?”. Ciljevi treba da se sastoje od plana koji je specifičan, uočljiv, merljiv i realan. Da bi bio specifičan dete treba da odgovori na pitanja ko, šta, kada, gde, zašto i kako. Uočljiv plan znači da ga je moguće videti u primeni i primetiti promenu u detetovom ponašanju. Plan je emrljiv kada mogu da se koriste brojevi da bi se pokazala promena (duže vreme učenja ili više ocene). Da je realan znači da je plan u okviru detetovih sposobnosti.
Međutim, pre svega, plan treba da bude jednostavan. Obično je potrebno preći nekoliko stepenika tokom određenog vremenskog perioda. Neophodno je da odredite prvi korak da bi dete znalo odakle da počne. Zatim nastavite korak po korak. Više na ovu temu u tekstu Naučite decu kako da zadaju sebi ciljeve.
Slika: Carlos Bussenius/flickr.com.
Nadgledajte postavljeni cilj
Kada ste odlučili na čemu ćete raditi najbolje je da to i napišete. Redovno proveravanje detetovog napretka je takođe veoma preporučljivo. Razgovarajte o tome kako ide, koji deo plana ide dobro a koji ne, šta treba promeniti i sl. Ako vidite da se dete trudi možete ga i simbolično nagraditi nekom sitnicom.
Slika: Close to Home/flickr.com.
Zapamtite: Uspeh ne dolazi preko noći
Ako je plan koji ste napravili sa detetom specifičan, uočljiv, merljiv i realan vi ćete ili videti dete koje se trudi ili ne. Ako je vaše dete još uvek u ulenjenom modusu poželjno je da ponovo dobro proverite vašu svakodnevnu rutinu i obezbedite strukturu koja jasno pokazuje odgovornost vašeg deteta za rad ka postizanju cilja (kao na primer da je telefon isključen dok se uči i sl.).
I zapamtite da se uspeh ne postiže preko noći. Cilj je da se pronađu jednostavne, male promene koje će vremenom pomoći detetu da bude realno i odgovorno.
Slika: Close to Home/flickr.com.
Da li se u vašoj porodici postavljaju ciljevi?