Većina žena se boji starenja, ali starenje ima svoje prednosti. Amerikanka Mišel Kombs (Michelle Combs) dugo se borila protiv znakova starenja, kao i mnogi drugi poput nje, ali kad je navršila 52 godine, odlučila je da se više neće boriti protiv toga.
Danas je uverena da stereotipi mogu uništiti kvalitet života neke osobe, ali što smo stariji, to nam je lakše da ih se rešimo. Na svom blogu, Mišel je pisala o načelima koje je potpuno uklonila iz svog života kako bi postala srećnija.
Donosimo vam popis takvih načela kojima je Mišel rekla ne:
Da trpim nešto što mi se ne sviđa
“Više ne želim da ćutim kad vidim nepravdu. Ili kad je osetim.”
Mišel Kombs je sigurna da nikada ne bi trebalo da ćutimo kada vidimo ili osetimo nepravdu. Uvek smo spremni da govorimo kad se treba zauzeti za druge, ali nikada za sebe. Moramo izgraditi vlastite psihološke granice.
Vrlo je važno da pokažemo osobama oko nas kako ne treba da se ponašaju prema nama. Prvi korak u pravom smeru jeste da počnemo da govorimo o onome što nam se ne sviđa.
Da brinem o tome kako izgledam drugima
“Moj suprug i ja smo jedno jutro doručkovali u kafiću, a ja sam se uspaničila. Šta svi ovi ljudi misle o meni? Onda sam odlučila da njihovo mišljenje o meni ne može da promeni ukus hrane koju jedem.”
U određenom dobu dolazimo do spoznaje da moramo prihvatiti sebe onakvim kakvi jesmo. Naše vrline i mane jednostavno dodaju začin u naše živote.
Uživajte u životu koliko god godina imali! Pozitivna gospođa Badi Vinkl (Baddie Winkle) koja voli svetle boje i odvažnu odeću, dokazuje ovu jednostavnu istinu svetu svaki dan tako što je autentična.
Slika: Instagram/baddiewinkle
Da se opravdam što mi je kuća neuredna
“Znate zašto je moja kuća neuredna? Zato što mi se sada ne čisti. Takođe je neuredna jer sam neorganizovana i pomalo lenja.”
Naravno, ne treba ići u krajnosti, ali ponekad možete oprostiti sebi to što vam je kuća neuredna. Zašto? Jer to je vaša kuća i ne morate nikome da se izvinjavate zbog toga! Osim toga, važno je znati zašto je postalo teško održati čistu kuću.
Biti neuredan nema mnogo veze sa lenjošću u većini slučajeva. Postoji nekoliko razloga kojih verovatno niste ni svesni. Na primer, toliko ste pretrpani poslom da nemate vremena i snage za čišćenje svoje kuće. To može dogoditi svima i to je apsolutno normalno.
Da se osećam krivom zbog mojih užitaka
“Više se ne osećam krivom zbog nekih užitaka. Više ne osećam krivicu zbog toga što simpatiziram Lady Gagu.”
Ne morate se osećati krivim zbog načina na koji provodite svoje vreme. Nije bitno da li čitate dečije stripove, skupljate kutije šibica ili plačete dok gledate romantični film. To ste vi.
Ričard Fejnman (Richard Feynman), doktor teorijske fizike, jednom je rekao: “Ne treba živeti onako kako drugi očekuju. To nije vaša odgovornost. Ne treba se ponašati onako kako drugi očekuju. To je njihova greška, a ne moj neuspeh.” Sledeći to načelo, on je radio ono što je voleo da radi i dobio je Nobelovu nagradu.
Da nosim neudobne cipele
“Do vraga s neudobnim cipelama. Takođe me ne zanima da li se moje čarape slažu ili ne. Ako se bar malo slažu, to je dovoljno dobro.”
Želja da se pokaže par cipela s visokom potpeticom obično nas prati u mladosti. S godinama postaje jasno da sve što nosimo ne bi trebalo da bude samo lepo, nego i udobno. Nošenje udobne odeće i obuće je znak da poštujemo sebe i svoje telo.
Vaš orman je odraz vaše ličnosti. Ako nosite stvari koje vam odgovaraju, to je znak da ste srećna, uravnotežena žena.
Da skupljam stvari koje mi nusu potrebne
“Ne mogu ni da opišem koliko mi je dosta toga. Imamo manje od dve godine pre nego što naš najmlađi ode na fakultet. Tokom tog vremena, cilj mi je da se rešim najmanje polovinu svega što posedujemo. Možda i više od toga.”
Kada pokušavamo da se rešimo nepotrebnih stvari, svi mislimo: “Što ako mi to zatreba kasnije?” Ako ne znamo zašto nam je neka stvar potrebna, teško je da će nam kasnije biti korisna. Čišćenje pomaže da se održi red u kući, mislima i duši.
Kako biste naučili da živite sa malo stvari i kako bi savršeno organizovali prostor, možete pročitati knjigu Mari Kondo „Čarolija pospremanja“.
Da provodim nepotrebno vreme sa osobama koje mi se ne sviđaju
“Zapravo sam sa ovim započela pre nekoliko godina. Obično sam išla na ručak nekoliko dana u nedelji sa grupom saradnika koji mi se ne sviđaju. Pakosni su i ne delimo iste interese. Jednog dana sam ih posmatrala dok su se sukobljavali oko sportskog, političkog ili radnog projekta i pomislila: “Šta ja radim ovde?”
Naš život je prekratak da ga potrošimo na one koji su nam nezanimljivi i neugodni. Puno je bolje da se usredsredimo na svoje prijatelje i porodicu, na ljude koje stvarno volimo.
Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Harvarda pokazalo je da ljudi koji su srećniji njihovim odnosima imaju tendenciju da budu zdraviji.
Da pronalazim dobro u svakoj osobi koju poznajem
“Ljudi prave svoje izbore. Ako se odluče da budu nepodnošljivi, neka tako bude. Više ne osećam da moram da pronađem nešto privlačno u takvim ljudima. Samo želim da se udaljim od njih što je brže i bezbolnije moguće.”
Uvek je moguće naći nešto dobro u nekoj osobi kada se pogleda bolje. Glavno pitanje je zašto bi to trebalo raditi? Moramo prihvatiti činjenicu da postoje takozvani toksični ljudi koje treba izbegavati kao kugu.
To su ljudi koji uvek izigravaju žrtvu, koji ne mogu da oproste i pasivno su agresivni i sebični, pa se igraju sa vlastitim pravilima. Suočavanje s tim ljudima uništava naše raspoloženje i krade naše vreme i snagu.
Da li se slažete sa ovim razmišljanjima? Šta od ovoga biste vi prestali da radite?