9 činjenica o sistemu za varenje koje i vi treba da znate

Naš digestivni sistem je “pametniji” nego što mislimo. Na mnogo načina digestivni sistem funkcioniše kao mali kompjuterski procesor. On komanduje organima kako da, na primer, kajganu koju pojedemo za doručak pretvore u nama potrebne nutrijente, provedu je kroz crevni trakt a sve otpadne materije izbace. Kao veliki i složen sistem, digestivni trakt je podložan poremećajima i oboljenjima. Evo šta treba da znate:

SASTAV DIGESTIVNOG SISTEMA

I pre samog zagrižaja hrane, naš sistem za varenje započinje proces proizvodnje pljuvačke u usnoj duplji. Sama pljuvačka je bogata enzimima za varenje hrane. Digestivni sistem čine sledeći organi: usna duplja, ždrelo, jednjak, želudac, jetra, žuč, pankeas, tanko crevo, debelo crevo i analni otvor.

NAŠ DIGESTIVNI SISTEM IMA SOPSTVENI NERVNI SISTEM

Sistem za varenje kontroliše enterički nervni sistem, koji funkcioniše nezavisno od mozga. Često nazivan i “drugi mozak”, neke od funkcija enteričkog nervnog sistema su da oseti hranu koju jedemo, proizvodi hormone poput serotonina i kontroliše pokretljivost creva.

DIGESTIVNI SISTEM “OSEĆA” KADA SMO NERVOZNI ILI POD STRESOM

“Drugi mozak” je razlog za pojavu “leptirića”, izvesnih osećaja u stomaku koji su posledica za nas prijatne ili neprijatne situacije. U zavisnosti od senzibiliteta osobe, mogu da se jave i različite reakcije u crevnom traktu.

PASULJ NIJE KRIV, VEĆ VAŠ DIGESTIVNI SISTEM

Složeni ugljeni hidrati u sastavu pasulja ne mogu da se apsorbuju u crevima bez pomoći dobrih bakterija koje se i same nalaze u crevima. Probiotske bakterije pomažu u razlaganju složenih ugljenih hidrata, ali tako i stvaraju gasove kao što su vodonik, ugljen dioksid i metan. U nekim slučajevima, pojava gasova je znak dobrog zdravlja crevne flore.

NIJE POTPUNO JASNO ŠTA IZAZIVA SINDROM IRITABILNIH CREVA

Veruje se da mišići koji oblažu creva imaju neke veze sa tim. Pokretljivost creva, kao i prolazak hrane kroz creva, zavisi od mišićnih kontrakcija. Duže i jače kontrakcije mogu da dovedu do pojave dijareje, te pojave nadutosti i gasova. Moguće je da su neki od uzroka ovog sindroma problemi koji utiču na nerve digestivnog sistema, kao i promene u crevnim bakterijama.

ZAŠTO NEKI LJUDI POSLE KAFE “ TRČE” U WC

Kafa ima laksativno dejstvo na trećinu populacije, ali za to nije kriv kofein. Premda naučnici nisu u potpunosti sigurni zašto, kafa stimuliše debelo crevo u četiri minuta od njenog ispijanja. Predpostavlja se da određeni sastojak kafe dovodi do povećane proizvodnje želudačne kiseline, što rezultuje bržim prolaskom hrane kroz digestivni trakt (varenjem) i konačno odlaskom u toalet.

NE MORATE DA ČEKATE 30 MINUTA NAKON JELA DA BI STE OTIŠLI NA PLIVANJE

Ovo uverenje tvrdi da se nakon obilnog jela krv preusmerava u centralni deo tela i dalje od udova, što slabi ruke i noge i povećava rizik davljenja. Priče ovog tipa već decenijama drže decu (i odrasle) na ivici bazena i plaži dok čekaju da se svari njihov ručak. Međutim, imamo dobre vesti za vas – ovo uverenje nije zasnovano na činjenicama. Jeste tačno da se tokom varenja jedan deo krvi preusmerava u digestivni trakt, ali ta količina nije dovoljna da bi vaše ruke i noge postale nepokretne u vodi. Najgore što može da se desi jeste manji grč.

STARI GRCI I RIMLJANI SU ČESTO JELI LEŽEĆI, ŠTO NIJE PREPORUČLJIVO U DANAŠNJE VREME

U vreme starih Grka i Rimljana, obedovanje u ležećem položaju dok vas služe je predstavljalo simbol luksuza.

Dobra strana ovakvog načina ishrane je da se ležanjem na levoj strani može smanjiti pritisak u donjem stomaku. Takođe, ugljeni hidrati se ovako apsorbuju sporije, te je i kontrola lučenja insulina stabilnija. Ipak, važno je istaći da se obedovanjem u ležećem položaju kao i ležanje u periodu od dva sata posle jela ne preporučuje zbog povećanog rizika od razvijanja gastroezofagalnog refluksa.

FUNKCIONISANJE DIGESTIVNOG SISTEMA NEMA NIKAKVE VEZE SA GRAVITACIJOM

Iako su stručnjaci protiv obedovanja u ležećem položaju, sam sistem za varenje ne funkcioniše zakonom fizike, nego pokretljivošću crevnog trakta i kontrakcijom mišića digestivnog trakta  kroz koji prolazi hrana.

Dokaz tome je da astronauti u beztežinskom stanju još uvek mogu da vare hranu koju nose sa sobom u svemir.