Deca su jako iskrena i jedna njihova rečenica može puno toga da otkrije. Na primer, kako vide metode vaspitanja koje primenjuju njihovi roditelji, kako izbegavaju kazne, gde njihovi roditelji greše i sl.
Evo 9 najčešćih izjava predtinejdžera i tinejdžera koje jasno opisuju greške njihovih roditelja. Neke vas uopšte neće iznenaditi, neke će vas nasmejati a neke naterati na razmišljanje i možda male promene…
Čak i ako se prepoznate nemojte se previše brinuti. Niko ne može da uvek bude savršen roditelj. Svako je nekada umoran, opterećen drugim problemima i sl. Važno je da pokušate da uvek budete dovoljno dobri.
Ne slušam moju mamu dok ne počne da se dere, tek onda znam da je ozbiljna.
Ako vaša deca čekaju da poludite pre nego što vas poslušaju u ozbiljnom ste problemu. Ono što želite je da deca čuju i ispoštuju ono što govorite, čak i kada im se obraćate smirenim i staloženim glasom.
Ne morate da budete ljut roditelj da bi vaša uputstva imala efekta. Takođe morate da znate da se svi mi nekada naljutimo. Međutim, to ne treba da bude vaš način roditeljstva. I onako ćete izgubiti svaku moć ucenjivanja kad deca malo porastu i uđu u predtinejdžerske godine. Bolje je za vas da razvijete druge metode.
Na primer, dovoljno je da kažete nešto kao “Zamolila sam te da središ tvoje igračke. Ako budem morala da ponovim nećeš moći da igraš igricu do sutra.”. Ključ uspeha je da ispunite ono što ste rekli.
Ako dovoljno puta ponovim, popustiće.
Svako dete ovo dobro zna! Ukapiraju negde oko treće godine i od tada im nema zaustavljanja. Svakome se desi da nekada popusti, deca znaju da budu jako dosadna i naporna. Međutim, ovo je jako klizavo područje.
Dete od tri godine već razvija svoje mišljenje o tome kako postupaju njegovi roditelji. Ako je plakanje i vrištanje produktivno, oni neće izaći iz ove faze. Potrudite se da ne bude tako.
Ne treba da znači ne. Bez obzira koliko je dosadan detetov plač.
Ne moram da sredim moju sobu jer znam da će to mama da uradi.
U ovoj izjavi nije problem što mame čiste dečiju sobu, već što deca to znaju i očekuju.
A ko još nije krenuo u sređivanje kad oseti neprijatan miris iz dečije sobe? Ko se ne umori i na kraju ne pokupi sve otpatke ispod kreveta? Ipak je sve to jako ružno. Problem je što deca vole da imaju služavku u istoj kući.
Recite vašem detetu da ne mora da čisti svoju sobu, ali da ne može da radi ništa zabavno dok soba nije čista i sređena. Njegov izbor.
Ako mi tata kaže ne, mama će reći da.
Detetov cilj je da dobije ono što želi, od bar jednog roditelja. Iskoristiće svaku priliku za to, vaš zadatak je da ne dozvolite da se to desi. Čak i ako ste danas ljuti jedno na drugo i zbog nečega se ne slažete, nemojte u to uključivati dete. Pred njim uvek nastupajte ujedinjeni.
Prete mi da će mi oduzeti moje stvari, ali to nikada ne urade.
Zašto bi vas dete poslušalo ako su jedino što čuje prazna upozorenja o kaznama koje nikada ne stižu? Kada već koristite ovaj metod, bolje je da vaše pretnje i ispunite ako želite da vas dete ozbiljno shvati. Ako nešto kažete, morate to i da ispoštujete.
U redu je da prvo upozorite dete, zatuim podsetite i na kraju primenite kaznu. Takođe, ograničite pretnje na određene situacije jer nije poželjno da ovaj metod vaspitanja konstantno koristite.
Moji roditelji me kazne, ali onda zaborave da su me kaznili i kako.
Ovo je direktan udarac protiv efektnog roditeljstva. Kaznu morate da izvedete do kraja. Ako zaboravite, popustite ili odustanete vaša deca vas nikada neće ozbiljno shvatati.