Godinama sam pokušavala da budem ta bolja mama da bih svaki put sama sebe grdila što nisam dostigla neki svoj umišljeni cilj. Nisam ja loša mama, štaviše ja sam dobra mama sa decom koja su sigurna, zdrava, sita i voljena, ali nisam savršena. Ali, da li uopšte mogu i treba da budem savršena?
Umesto bezbroj uzaludnih pokušaja da postanem savršena, fokusirala sam se ne na to kako da budem bolja već kako da budem srećnija mama. Na kraju krajeva, zar srećniji roditelj nije i bolji roditelj? Mislim da sam uspela, i zato sa vama delim sledećih 9 saveta koje vredi probati:
1. Hvalite decu svaki dan
Ja volim svoju decu i, kao većina roditelja, mislim da su najbolja bića koja postoje. Ali nekako, iako mislim jedno, češće govorim drugo. Često uhvatim sebe da se žalim ljudima oko sebe i saosećam sa njima više nego što hvalim. To sam promenila tako što sada ističem pozitivna iskustva više nego negativna. Iako osećam neko zadovoljstvo kada shvatim da sam pobedila drugu mamu u igri ko-je preživeo-veći-napad-besa-kod-deteta te nedelje, ipak je bolje za moju dušu da podelim i lepe stvari.
@Pinningnarwhals via Twenty20
2. Stavite sebe na prvo mesto
Kad sam dobila decu ja sam sama sebi bila na poslednjem mestu. Posle bebeće faze malo sam se podigla na lestvici, ali samo ponekad. Iako znam da ne mogu svoje potrebe da stavim iznad svih drugih, sada se trudim da više mislim na sebe, bez griže savesti da sam sebična. Štaviše, nadam se da ću bar jednom nedeljno staviti sebe ispred porodice, bilo to piće sa drugaricama, odlazak u teretanu ili uživanje u čaši pića nakon kupovine namirnica.
3. Rezultat nije bitan
Jedna od mojih ružnih tajni kao roditelja je zamišljena tabla rezultata. Najčešće gledam rezultat između supruga i mene. Ko je danas više uradio? Tek kad sam sam počela da razmišljam koliko vremena trošim baveći se time ko nosi veći teret u porodici shvatila sam da vodim i neke druge rezultate. Podsvesno sam se upoređivala sa drugim mamama, roditeljima iz odeljenja, koleginicama sa posla koje imaju decu i influenserima koje pratim na društvenim mrežama. Teško je odreći se te navike ali pokušavam.
4. Deca nikad ne mogu biti jednaka
Moji roditelji su se jako trudili da meni i mom bratu pruže isto. Šta god bi on dobio dobila bih i ja. Odrasla sam na tom principu jednakosti i generalno želim da decu tretiram jednako, ali stalno voditi računa o tome je teško. Prošle godine sam se izmorila trudeći se da mlađe dete vodim na sve aktivnosti na koje je išlo starije kad je bio njegovih godina iako nam je to dodatno komplikovalo dan. Nedavno, grizla me je krivica što sam mlađe dete ranije upisala u vrtić nego starije. Jednom kad sam shvatila da deca ne obraćaju pažnju na to ko šta pohađa bilo mi je jasnije: nije vredno nervirati se oko jednakosti među decom.
@UpperLeftOriginal via Twenty20
5. Ne planirajte mnogo unapred
Prošle godine suprug i ja smo se borili da izvršavamo sve obaveze na vreme. Ili nismo uopšte planirali šta ćemo pa smo ujutro skupljali ostatke od kojih bih napravili užinu deci dok smo se raspravljali ko vodi decu kod zubara ili smo pokušavali da predvidimo naš raspored mesec dana unapred. Za nas, najdalje što možemo da planiramo je 5 dana unapred. Nabavili smo jednu tablu za pisanje koju smo okačili na frižider i upisali sve dnevne obaveze i podsetnike, kao na primer za doktora i zubara. Iako volim dugoročno planiranje zadovoljavam se da planiram nedelju dana unapred.
6. Treba znati kad odustati
Nekih večeri nisam raspoložena i stavljanje neposlušne dece u krevet samo pogoršava stvar. Stoga, umesto da trošim i poslednji atom snage da ne poludim, jednostavno kažem suprugu da, za dobrobit svih,on preuzme tu obavezu. Naravno možda njemu smeta što mora to sam da uradi, ali nije stalno tako i neko drugo veče može i on da traži isto. Ništa ne treba raditi na silu.
7. Ne postoje univerzalna pravila
Pokušavam da primenim jednaka pravila na svu decu, što često izaziva sukobe u kući. Na primer, imam pravilo „nema ustajanja od stola dok svi ne završe sa jelom“ i ono odlično fukncioniše za starije dete koje se koncentriše na obrok ali ne i za mlađe koje ima suviše energije a nema apetit uveče. Posle malo pobune (kako ona može a ja ne), uvidela sam da moram neka pravila i posledice malo da rastegnem i prilagodim potrebama deteta. Mnogo smo srećniji i bolje se slažemo kao porodica.
@jane.hewitt271 via Twenty20
8. Zaboravite na krivicu
Umorna sam od prebacivanja sebi da zato što sam mama sa puno obaveza zaboravljam da platim časove gimanstike ili da me grize krivica pa moram svuda da vodim decu. Volela bih da mogu da kažem da ne osećam grižu savesti ali znam da su za to potrebni lekovi i terapija. Umesto toga, prestala sam sebe da krivim za sve što zaboravim ili ne uradim jer sam mama. Prošli put kad suprug nije kupio toalet papir, jednostavno ga je zaboravio i nije patio zbog toga ili se preispitivao.
9. Podelite obaveze
Ovo je najpoznatija taktika roditelja. Ja sam je usvojila kad smo dobili drugo dete. Sa prvim smo suprug i ja sve radili zajedno-išli kod lekara, u šetnju, na časove plivanja, šta god vam padne na pamet svuda smo bili trio. Ali kad se rodilo drugo dete shvatili smo koliko više možemo da uradimo ako se podelimo. Jedno može u radnju sa bebom a drugo na igralište sa starijim. Jako efikasno! Međutim posle nekoliko godina uvideli smo da je još bolja taktika-svi ili niko. Ni suprug ni ja nikako nismo mogli da se odmorimo dok smo stalno brinuli o nekom detetu. Zato jedan uzme oba deteta i pruži šansu partneru da se stvarno odmori. Moj suprug povede oba deteta u nabavku dok ja odem na manikir ili ih ja oboje povedem u park dok on odspava. Može da bude iscrpljujuće tih par sati ali to nadoknadite kad ste vi „slobodni“.
Koliko ste vi srećan roditelj?
Autor: Kejt Švajcer
Izvor: popsugar.co.uk