Jedan od roditeljskih ciljeva jeste da pomogne detetu da se oseća i ponaša bolje. Ako se pitate da li je primena miroljubivog roditeljstva umesto kazni dobra ideja za vašu kuću, kratak odgovor bi bio da kazne podrivaju vaš odnos sa detetom, deca se zbog kazni osećaju lošije (i zato se još gore ponašaju) dok, istovremeno, kazne sabotiraju razvoj detetove samo-discipline.
Kada roditelj voli svoje dete bezuslovno, umesto da koristi uskraćivanje ljubavi tj. kazne i nagrade kako bi kontrolisao i manipulisao dete, on sebe vidi kao učitelja i trenera pa detetu daje uputstva i pomaže mu da nauči da upravlja osećanjima, a zatim i ponašanjem.
Miroljubivo roditeljstvo počinje regulisanjem vaših emocija, da biste bili strpljiv roditelj, emotivno dostupan i velikodušan – upravo onakav kakvo svako dete zaslužuje. Evo 9 načina da primenite miroljubivo roditeljstvo umesto kazni, po pisanju dr. Laure Markam:
Slika: Spensatron 5000/flickr.com
Procenite sve lekcije na osnovu toga da li jačaju ili oslabljuju vaš odnos sa detetom.
Roditelj daje prioritet održavanju i jačanju veze između deteta i roditelja, što je jedini razlog zašto deca sarađuju.
Najefektnija disciplinska strategija je dobar i prisan odnos sa detetom. Deca koja se osećaju povezanim sa svojim roditeljima prirodno žele da im udovolje. Zato razmišljajte o nežnim uputstvima a ne o kazni.
Kazna je destruktivna za vašu vezu sa detetom a kao rezultat ima još gore ponašanje. Nežna uputstva znače postavljanje granica i pojačavanje očekivanja po potrebi, ali uz empatiju koja detetu pomaže da se fokusira na popravljanje ponašanje a ne na to da bude ljuto na vas.
Slika: Indigo Skies Photography/flickr.com
Sve ispravke započnite potvrđivanjem odnosa sa detetom.
Zapamtite da se deca loše ponašaju kada se osećaju loše u svojoj koži i nepovezano sa roditeljima. Ono što vi treba da uradite kada rešavate loše ponašanje je sledeće:
Spustite se na detetov nivo i pogledajte ga u oči uz „Hoćeš da se tvoj brat pomeri pa ga guraš. Nema guranja, to boli. Reci bratu – Molim te, pomeri se.“
Podignite dete pa mu onda recite „Hoćeš još da se igraš ali vreme je za krevet.“
Uspostavite nežan pogled oči u oči – „Tako si ljut sada.“
Stavite ruku na detetovo rame – „Uplašen si puno da bi mi ispričao šta se desilo sa…“
Slika: Anna Pruzhevskaya/flickr.com
Ne ustručavajte se da postavite granice kada je potrebno, ali postavljajte ih uz empatiju.
Normalno je da morate da imate pravila. Ali možete i deci objasniti zašto postoje i pomoći im da ih sagledaju iz svog ugla. Kada deca osećaju da ih razumete, ona će bolje prihvatiti naša ograničenja. Možete koristiti rečenice kao što su:
„Ti si sad veoma ljut i povređen ali ne grizemo druge. Hajde da koristimo reči da objasnimo bati kako se osećaš.“
„Hteo bi još da se igraš, ali vreme je za krevet. Znam da te to rastužuje.“
„Nećeš da ti mama kaže ne, ali odgovor je ne. Ne govorimo jedni drugima „umukni“, ali u redu je biti tužan i ljut.“
„Uplašen si i to je u redu, ali uvek govorimo istinu jedno drugom.“
Slika: Wayne S. Grazio/flickr.com
U bilo kojoj situaciji koja predstavlja fizičku opasnost, reagujte odmah.
Reagujte odmah da biste postavili granice ali istovremeno pokažite empatiju i povežite se sa detetom.
Možete reći nešto poput: „Pravilo je da nema udaranja. Sestri (ili drugu itd.) možeš da kažeš šta želiš i kako se osećaš bez udaranja.“
Slika: Amy Berlew/flickr.com
Inat je uvek problem odnosa.
Ako vaše dete ne prihvata instrukcije i smernice koje mu dajete („Baš me briga šta kažeš, ne možeš me naterati!“) to je uvek pokazatelj da vaš odnos nije dovoljno jak da bi bio podrška učenju.
Nemojte se plašiti, to se svima dešava s vremena na vreme.
Kada se desi, zastanite i razmislite kako da ojačate vaš odnos, a ne kako da naterate dete da ga bude briga. Ako krenete da nadmećete snage to će samo produbiti jaz između vas.
Slika: ArTeTeTrA/flickr.com
Izbegavajte tajm-aut kaznu. Ona vodi ka još gorem ponašanju.
Tajm-aut je, iako mnogo bolja od batina, ipak još samo jedna vrsta kazne koja podrazumeva uskraćivanje nečega (zabranu) i poniženje.
Kada dete pošaljete u tajm-aut, vi ga u stvari ostavljate da se samo nosi sa svojim emocijama što umanjuje njihovu emocionalnu inteligenciju. Na taj način dodatno pogoršavate umesto da poboljšavate i jačate odnos sa vašim detetom.
Tajm-aut je nadmetanje snaga. Radi samo dok ste vi mnogo veći. To je samo malo humanija kazna od fizičke discipline.
Slika: Jenn Durfey/flickr.com
Posledice uče pogrešnim lekcijama ako ste umešani u njihovo kreiranje.
Na prvi pogled, posledice imaju smisla: dete nešto uradi ili ne uradi i nauči iz posledice toga. Kada se to prirodno desi, to može biti odlična prilika za učenje. Ali, mnogo puta su roditelji ti koji određuju posledice tako da će vam bilo koje dete objasniti da je posledica zapravo kazna.
Ako roditelj nije umešan u posledicu (na primer, ako dete ne uči pa dobije lošu ocenu, ili ne pere redovno zube pa dobije karijes i mora kod zubara) i ako možete da izdržite loš rezultat, deca će mnogo naučiti iz posledica njihovog lošeg ponašanja. Naravno, niko ne želi da se to desi više od jednom da se ne ustali i postane deo detetovog imidža.
Za dete je najbolje da takve lekcije preskoči ako je moguće, ali kad baš mora da se desi, sigurno je da se dosta nauči iz loših postupaka.
Nažalost, većina dece čiji roditelji koriste posledice kao kazne, ne razmišlja o njima kao o prirodnom rezultatu njihovog ponašanja (npr. danas sam zaboravio užinu i ostao sam gladan), već ih vidi kao pretnje koje čuju kroz usta roditelja, „Ako moram da zaustavim auto i vratim se nazad, biće posledica!“
Ako su roditelji ti koji upravljaju posledicama, onda one nisu prirodan rezultat detetovog ponašanja već, jednostavno, kazna. Pošto deca vide posledice kao kazne, što skoro uvek i jesu, one nisu efikasne kao pozitivna disciplina u ohrabrivanju dobrog ponašanja. Upotrebu istih na vašoj deci treba da smatrate poslednjim signalom upozorenja da treba da smislite novu strategiju.
Slika: Jessica Lucia/flickr.com
Nađite način da kažete DA.
Deca će uraditi skoro sve što tražimo od njih ako taj zahtev dolazi uz puno ljubavi.
Zato, nađite način da kažete DA umesto NE, čak i kada postavljate granice. Na primer: „Da, vreme je za sređivanje sobe i da ja ću ti pomoći, i da možemo da ostavimo toranj, i da ako požurimo možemo da pročitamo još jednu priču, i da može da nam bude zabavno, i da obožavam te, i da kako sam takva srećnica da budem tvoj roditelj? DA.“
Vaše dete će odgovoriti sa istom dozom ljubaznosti.
Slika: Randy Griffin/flickr.com
Iz toga kako se vi odnosite prema detetu ono će naučiti kako da se odnosi prema sebi.
Ako ste strogi prema detetu, ono će biti strogo prema sebi. Ako mu pokazujete da ga volite dok čvrsto postavljate granice, ono će razviti sposobnost da i u svo ponašanju uradi isto.
Stroga disciplina i kazne, ironično, sputavaju detetovu sposobnost da razvije samo-disciplinu. Ne samo da decu čine nesrećnom već, jednostavno, ne funkcionišu. Deca koja se disciplinuju uz odsustvo ljubavi, nikada ne nauče da sobom konstruktivno upravljaju.
To ide dotle da smo surovi prema sebi zbog načina na koji smo odgajani, pa se bunimo (koliko puta varamo tokom dijete?), mučimo sebe (pokušavamo da budemo dobre devojčice i dečaci ali se praznimo na onima koje volimo) ili ne dajemo sebi odaška pa na kraju puknemo.
Ako od roditelja naučimo da se vodimo ljubavlju prema sebi i u postavljanju granica, moći ćemo da i sami sebi postavimo ciljeve i koristimo našu samo-disciplinu da bismo ih postigli.
Na kraju krajeva, pozitivno i miroljubivo roditeljstvo za rezultat ima razvoj detetove sopstvene samo-discipline, što je ultimativni cilj svakog roditelja.
Slika: Ref54/flickr.comRef54/flickr.com