Anksioznost je sastavni deo razvoja i odrastanja svakog deteta. To je adaptivni odgovor koji upozorava dete da treba da preuzme neke mere opreza, odnosno izbegne neki rizik. Međutim, za jedne, anksiozne epizode su blage i prolazne, dok su kod drugih strahovi ozbiljniji, jači i duže se održavaju.
Okidači anksioznosti kod deteta su obično najbezazlenije situacije – odlazak u školu, ulazak u prevoz i sl. O čemu se radi? Anksiozna deca stvari koje se nama čine banalnim, vide kao opasnost. Takvu decu treba naučiti da se bore sa tim osećanjem. Korak po korak. Veoma je bitno da znaju koja su to rešenja i alati koje treba da upotrebe kada anksioznost pritisne.
U nastavku teksta prilažemo vam 9 saveta stručnjaka koji rade sa roditeljima anksiozne dece:
Nema potrebe da ubeđujete dete
Vaše dete je zabrinuto. Vi znate da nema čega da se plaši pa potežete za tim da ga ubedite u to. Tvrdite da nema potrebe za brigom, da je sve u redu. Sve to se obija o dete kao o zid. Vaše dete očajnički želi da vas čuje, ali u napadu anksioznosti mozak odbija da popusti i prihvati da vas čuje.
U toku anksioznog stanja, postoji areja hemikalija u organizmu koja se aktivira i sprečava telo da reaguje drugačije od onog kako treba. Logični deo mozga se stavlja na pauzu. Što će reći da je tada vašem detetu izuzetno teško da misli jasno. Šta treba da uradite kako biste pomogli detetu?
Probajte metod OSEĆANJA: Budite pristuni, zajedno sa detetom dišite duboko. Duboko disanje pomaže nervnom sistemu da se smiri. Pokažite saosećanje, empatiju i razumevanje da znate da je anksioznost strašna. Vaše dete želi da zna da ga razumete. Zatim procenite doživljaj — onda kada je vaše dete smireno, razgovarajte o mogućim rešenjima. I na kraju, oslobodite sebe krivice. Sjajan ste roditelj.
Istaknite dobre strane brige
Zapamtite, anksioznost je sama po sebi dovoljno teška, te detetu ne treba dodatna briga da nešto nije u redu sa njim. Mnoga deca razviju dodatnu anksioznost koja se zasniva na tome što pate od anksioznosti. Naučite dete da briga ipak ima svrhu.
Briga nas stavlja u niski start, čini nas da budemo uvek spremni na delanje, čini nas agilnijim. Briga je odbrambeni mehanizam. Ona stavlja organizam u stanje spremnosti. Naučite dete da je briga sasvim normalna i da nije problem sama po sebi. Svi brinu s vremena na vreme. Kada organizam prijavi problem koji je lažan i ponudi nam brigu bez osnova, to je onda anksioznost.
Oživite brigu
Kao što znate, ignorisanje anksioznosti ne pomaže. Kada govorite o određenim aspektima koji su okidači anksioznosti kod vašeg deteta, to pomaže. Pogotovo ako o tim aspektima govorite kao o osobi, zato zajedno sa detetom imenujte karakter anksioznosti. Kada se određena briga personifikuje dobije sasvim drugačiji izgled, i čini se da je lakše da se sa njom dete izbori. Demistifikacija brige je ono čemu svaki roditelj stremi. Zato je personifikacija dobra, jer tada anksioznost napušta logički deo mozga i dozvoljava detetu da opet lepo funkcioniše.
Detektiv za misli
Uvek imajte na umu da je briga odgovor našeg organizma na potencijalnu opasnost. Kako bi se postarali da zaista obraćamo pažnju, um ume ponekad da pretera, te nam se sve čini da je onako kako nije. Najbolji lek za uznemirene misli nije pozitivno razmišljanje, već racionalno razmišljanje.
Primenite metodu Uhvati-Skupi-Izazovi:
- Uhvati svoje misli: Zamislite svaku misao kao jedan balon od sapunice koji lebdi iznad vaše glave. Uhvatite ga.
- Skupi dokaze: Zatim, razmotrite uhvaćenu misao. Naučite svoje dete da ne sudi o određenoj brizi osvrnuvši se samo na osećanja. Osećanja nisu činjenice.
- Izazovite misao: Naučite vaše dete da izazove svaku misao kada je uhvati. Neka je razmotri dok ne dođe do stadijuma da je razume i uoči koliko je bezazlena.
“”title””Dozvolite detetu da brine””img_id””103366″”content””
Kao što i sami znate, kada kažete nekom da ne brine, to ne znači da će neko prestati da brine. Kada bi vaše dete samo moglo da gurne brigu u stranu, sigurno bi tako i uradilo. Kada dozvolite detetu da brine, u nekim ograničenim količinama, činite mu korist. Napravite dnevni ritual “Vreme za brigu”, i neka traje 10 do 15 minuta.
Tako ćete detetu dozvoliti da ispolji sve svoje brige. Kreativan i interesantan pristup jeste da napravite „kutiju za brige“ u koju ćete da ubacujete brige ispisane na papiriću. Šta god brine dete je validno i dovoljno dobro za kutiju briga. Kada vreme istekne, neka se pozdravi sa brigama i kutija će ih „pojesti“ sve.
Dozvolite detetu da brine
Kao što i sami znate, kada kažete nekom da ne brine, to ne znači da će neko prestati da brine. Kada bi vaše dete samo moglo da gurne brigu u stranu, sigurno bi tako i uradilo. Kada dozvolite detetu da brine, u nekim ograničenim količinama, činite mu korist. Napravite dnevni ritual “Vreme za brigu”, i neka traje 10 do 15 minuta.
Tako ćete detetu dozvoliti da ispolji sve svoje brige. Kreativan i interesantan pristup jeste da napravite „kutiju za brige“ u koju ćete da ubacujete brige ispisane na papiriću. Šta god brine dete je validno i dovoljno dobro za kutiju briga. Kada vreme istekne, neka se pozdravi sa brigama i kutija će ih „pojesti“ sve.
“title””Neka “šta jeste” zameni “šta ako”””img_id””103367″”content””
Putovanje kroz vreme nije luksuz. Dobro razmislite, mentalno mi provodimo mnogo vremena u budućnosti, što znači da smo neprekidni i već iskusni putnici kroz vreme. Zamišljamo, maštamo, pravimo razne scenarije. Za nekoga ko se bori sa anksioznošću, ovo putovanje u budućnost može da bude poprilično nezgodno. Tipično pitanje koje muči putnika kroz vreme jeste svako pitanje koje počinje sa “šta ako”.
Istraživanja pokazuju da povratak u sadašnje vreme može drastično da pomogne. Jedna od efektivnih metoda jesu vežbe za prisutnost u trenutku. Pristutnost u trenutku vodi dete od “šta ako” momenta do onoga “što jeste”. Pomozite detetu da se tada fokusira na disanje i sadašnji momenat.
Neka “šta jeste” zameni “šta ako”
Putovanje kroz vreme nije luksuz. Dobro razmislite, mentalno mi provodimo mnogo vremena u budućnosti, što znači da smo neprekidni i već iskusni putnici kroz vreme. Zamišljamo, maštamo, pravimo razne scenarije. Za nekoga ko se bori sa anksioznošću, ovo putovanje u budućnost može da bude poprilično nezgodno. Tipično pitanje koje muči putnika kroz vreme jeste svako pitanje koje počinje sa “šta ako”.
Istraživanja pokazuju da povratak u sadašnje vreme može drastično da pomogne. Jedna od efektivnih metoda jesu vežbe za prisutnost u trenutku. Pristutnost u trenutku vodi dete od “šta ako” momenta do onoga “što jeste”. Pomozite detetu da se tada fokusira na disanje i sadašnji momenat.
“title””Nemojte uvek da izbegavate sve što izaziva anksioznost””img_id””103368″”content””
Primetili ste da vaše dete pokušava da izbegne sva društvena događanja, školske aktivnosti, odnosno sve situacije koje bi ga izložile riziku anksioznosti. Da li ga kao roditelj ohrabrujete i podržavate u tome? Iako vam izbegavanje okidača u ovom trenutku deluje kao prirodno rešenje, ono je samo trenutno. Ne ulazi u suštionu problema i ne rešava ga na duže staze. Naime, dete naterano na pripravnost instinktivno beži od situacije koja ga zastrašuje, ali time samo pogoršava anksioznost.
Da li postoji alternetiva? Probajte sledeće: podelite predstojeći događaj na sekvence, pa će dete tako korak po korak, deo po deo da savlada ono što vidi kao opasnost.
Osmotrimo sledeći scenario: vaše dete se boji ljluljaške. Umesto da zanemarite odlazak u park i ljuljanje uopšte, podelite odlazak u park na više etapa sa određenim ciljevima – prvo idete do ulaska u park, onda uđete u park, onda idete do ljuljaške da bi se na kraju popeli na istu.
Nemojte uvek da izbegavate sve što izaziva anksioznost
Primetili ste da vaše dete pokušava da izbegne sva društvena događanja, školske aktivnosti, odnosno sve situacije koje bi ga izložile riziku anksioznosti. Da li ga kao roditelj ohrabrujete i podržavate u tome? Iako vam izbegavanje okidača u ovom trenutku deluje kao prirodno rešenje, ono je samo trenutno. Ne ulazi u suštionu problema i ne rešava ga na duže staze. Naime, dete naterano na pripravnost instinktivno beži od situacije koja ga zastrašuje, ali time samo pogoršava anksioznost.
Da li postoji alternetiva? Probajte sledeće: podelite predstojeći događaj na sekvence, pa će dete tako korak po korak, deo po deo da savlada ono što vidi kao opasnost.
Osmotrimo sledeći scenario: vaše dete se boji ljluljaške. Umesto da zanemarite odlazak u park i ljuljanje uopšte, podelite odlazak u park na više etapa sa određenim ciljevima – prvo idete do ulaska u park, onda uđete u park, onda idete do ljuljaške da bi se na kraju popeli na istu.
“title””Lista zadataka””img_id””103369″”content””
Znate li šta piloti rade u slučaju opasnosti? Oni ništa ne prepuštaju slučaju, već imaju listu stvari koje treba da provere i odrade u hitnom slučaju. Zato što oni znaju, da bez obzira na iskustvo, u opasnosti ne može da se razmišlja pravilno. Kada se dete suoči sa neprijatnom situacijom njegov um ne može da prati logički sled i da razmišlja pravilno.
Ono što pomaže u takvim situacijama jeste posebna lista stvari kroz koju će moći da prođe korak po korak dok se ne smiri. Ukoliko mu duboko, svesno disanje pomaže, onda bi prvi korak bio to. Zatim, evaluacija situacije. Na kraju, zapamtiće tu listu koja će biti poput prve pomoći kada anksioznost nastupi.
Lista zadataka
Znate li šta piloti rade u slučaju opasnosti? Oni ništa ne prepuštaju slučaju, već imaju listu stvari koje treba da provere i odrade u hitnom slučaju. Zato što oni znaju, da bez obzira na iskustvo, u opasnosti ne može da se razmišlja pravilno. Kada se dete suoči sa neprijatnom situacijom njegov um ne može da prati logički sled i da razmišlja pravilno.
Ono što pomaže u takvim situacijama jeste posebna lista stvari kroz koju će moći da prođe korak po korak dok se ne smiri. Ukoliko mu duboko, svesno disanje pomaže, onda bi prvi korak bio to. Zatim, evaluacija situacije. Na kraju, zapamtiće tu listu koja će biti poput prve pomoći kada anksioznost nastupi.
“title””Saosećanje””img_id””103370″”content””
Kada vidite svoje dete kako pati u anksioznosti, to je svakako frustrirajuće, bolno i zbunjujuće. Ne postoji roditelj koji se nije zapitao da li je on nekako uticao na pojavu anksioznosti kod svog deteta. Istraživanja su pokazala da je anksioznost posledica prepletanja mnogih faktora – gena, temperamenta, okruženja, mogućih traumatičnih događaja i tako dalje. Imajte na umu da vi niste mogli da utičete na to, i vaš jedini zadatak sada jeste da pomognete detetu da prevaziđe napete momente.
Neka vam cilj bude zdrav život, neka cela porodica vežba saosećanje. Vreme je da oprostite sebi sve što ste sebi zamerali kao roditelj. Vreme je da volite sebe, vi ste svom detetu heroj i šampion. Uvek. Zapamtite to.
