Naravno, mislila sam da moj plan nema mana. Radila sam od kuće i imala podršku supruga. Osuđivali smo roditelje koji su dozvoljavali tablet tokom obroka. Dodatno, pročitali smo sve što smo mogli o roditeljstvu. Još uvek bez dece, sve smo znali najbolje. Ili smo bar verovali u to.
Dok nismo dobili decu. Onda je sve palo u vodu.
Pre dece bila sam puna sebe. Ne, bila sam glupa i naivna. Osećala sam krivicu, bar u prvim danima, što sam detetu puštala crtaće i mislila sam da sam loša mama. Sada mislim potpuno suprotno.
Puštanje crtaća ćerki me čini boljom mamom.
Verovatno neki od vas sad misle: To je smešno i apsurdno. Samo se loši roditelji oslanjaju na televizor da im vaspitava decu. Dodatno, Udruženje padijatara Amerike snažno predlaže da se ograniči vreme za televiziju i ostale medije. Deca ispod 5 godina ne bi trebalo da gledaju tv duže od 60 minuta svaki dan, ona ispod 2 godine uopšte ne bi trebalo da ga gledaju. Iako ne želim da raspravljam o ovome ili opovrgnem (smernice su tu iz dobrih razloga), naučnici i istraživanja ne uzimaju u obzir sve okolnosti.
Moja kćerka je A tip ličnosti. Ona je napeta, živahna i nikad je ne drži mesto. Svaki dan ide u školu, ide na ples skoro svako veče a vikendom trči, i bukvalno i od obaveza. Nekih dana moram da joj pomognem da se opusti i smanji pritisak na sebe. Kao i svi šestogodišnjaci, uzbuđena je i puna energije i gledanje crtaća joj daje šansu da isključi mozak na kratko.
Ali postoje i drugi, pomalo sebični, razlozi zašto joj dozvoljavam da gleda crtaće. Ja sam mama koja radi od kuće. Imam on line sastanke i rokove koje moram ispuniti i dok ona gleda crtaće ja imam vremena za sebe. Mada ovo zvuče loše, bar na papiru, mislim da kćerku učim odgovornosti. Gledajući mene vidi da žene rade. Mnogo. Takođe je učim o nezavisnosti. Dok ja radim, sama uzme grickalice, piće i igračke. Tako je učim i o balansiranju obaveza. Kada se završi crtani ja sam gotova. Ugasim kompjuter i telefon i igramo se. Aktivna sam, mirnija, prisutna i spremna za igranje.
Ima i drugih prednosti. Televizija mi pomaže da razgovaram sa svojim detetom na njenom nivou. Većina crtaća nosi neku pouku stoga koristim likove iz crtaća da je naučim o svetu u kome živimo i bolje objasnim zašto se nešto dešava. Ukratko, televizija je otvorila dijalog izemeđu mene i moje kćerke. Crtaći su mi pomogli da se zbližim sa svojom decom.
Televizija je nešto naučila moje dete. Zahvaljujući „Blejzu“ znala je azbuku sa 2 godine a zahvaljujući „Patrolnim šapama“ načila je da broji do 20 sa 3 godine. Koristim ekran i kao motivaciju za obavljanje obaveza. Na primer, nameštanje kreveta joj donosi 15 minuta duže gledanje televizora ili tableta, urađeni domaći 30 minuta.
Televizija nam takođe daje trenutke za maženje i stvaranje uspomena, što ja kao mama super aktivnog deteta veoma cenim. Imamo neke porodične rituale pred praznike. Na primer svake nedelje pred Božić gledamo „Rudolfa“ ili „Grinča“.
I pored svega navedenog imam nekoliko pravila. Tokom obroka televizor je ugašen. Svaki program mora biti nadgledan. Neću dozvoliti kćerki da gleda nešto ako prethodno ja s njom nisam pogledala bar jednu epizodu. Radnim danima može da gleda televiziju maksimalno 2 sata i to je ono što odgovara meni i mojoj porodici.
Zapamtite: Nije bitno šta naša deca gledaju ili jedu, bitno je šta rade, šta kažu, kako se osećaju i kako se ponašaju. I samo vi znate šta je najbolje za njih. Samo vi možete da odredite šta je najbolje za vaše dete i vašu porodicu. I niko ne treba da vas osuđuje zbog toga.
Autor: Kimberly Zapata
Izvor: Huffpost Personal
Ako i vi imate iskrenu priču o bilo kom aspektu majčinstva i životu uopšte, pozivamo vas da je podelite sa drugim mamama. Pošaljite priču na mejl office@najboljamamanasvetu.com ili otvorite profil u delu Mame pišu. Iskustva mama su dragocena onim ženama koje sve to tek čeka.