Inače, potičem iz porodice koja može da se pohvali dugim brakovima. Moji baka i deka bili su u braku preko 60 godina, a i moji roditelji su, u trenutku mog stupanja u brak, prešli 35 godina braka. Želela sam više od svega da imam nešto tako jako i stabilno sa svojim budućim mužem. Znala sam da brak zahteva trud i volju. Bila sam spremna da srušim sve zidove oko sebe koje sam godinama gradila. Bila sam spremna da ga pustim u svaki delić svog života. Bila sam sasvim spremna na sve, osim na dopuštanje u jedan delić – moj bankovni račun.
Znam sve, i da to zvuči kao dupli standard, i da to pobija „bračno zajedništvo”, jer sam se ja sasvim sigurno pobrinula da mi on da ovlašćenje za svoj račun, koji je postao naš, zajednički račun. Bez osude, molim vas, jer nije da nisam učestvovala – prebacila sam deo novca na naš račun. Ali, poslušala sam svoju baku (mega feministkinju) i nisam zatvorila svoj račun u banci.
„Žena mora da ima svoj novac," rekla mi je. To mi je odzvanjalo u glavi nedeljama.
Ne lažem kada kažem da mi je činjenica da i dalje imam svoj račun pomogla da se ja osećam kao ja, u svakodnevnom menjanju pelena i tempu života koji je diktirala neispavanost.
To je, na kraju, imalo smisla, jer smo se suprug i ja dogovorili da ću ja manje raditi onda kada dobijemo decu. I na kraju smo, po povratku sa medenog meseca, dobili kinder surprise u vidu pozitivne crtice na kućnom testu za trudnoću. Nakon što smo dobili predivnu ćerku, ja sam radila znatno kraće nego pre, a nakon što sam rodila i sina, prebacila sam se na rad od kuće, postala sam “freelancer”. Naravno, to je drastično uticalo na moja primanja.
Za samo par godina, promenila sam stil života. Od karijere u usponu i preslatkih odevnih kombinacija i visokih štikli, uvukla sam se u joga helanke i majice za dojenje. Da ne pričam o tome koliko sam postala zavisna u finansijskom smislu. Imala sam osećaj kao da sam se preselila u inostranstvo bez povratne karte. Moj maleni bankovni račun je ono što me je podsećalo na mene. Imala sam osećaj kao da sam se izgubila. Možete me zvati materijalistom, ali sva ta skupa nega za lice iz Sephore je bila nešto što sam sebi s užitkom mogla nekad da priuštim, a sada za to moram da odgovaram na muževa pitanja “da li je to zaista neophodno?” Mislim, nije neophodno. Ali i jeste. Ja sebe više nisam raspoznavala.
Zamislite da sam morala svaki put da mu pravdam farmerke, kremu ili šminku.
Deca su porasla, i meni se ukazala prilika da radim više, a samim tim i zaradim više. Tada je moj suprug doveo u pitanje moj maleni račun u banci. Smatrao je da je to nezdravo za našu vezu. Tada sam ga dovela u mat poziciju, jer osim rasprave o mom računu sa strane, mi nikada nismo bili u situaciji da se raspravljamo oko novca. Koliko parova može to da kaže? Skoro pa nijedan. Naše finansije su uvek bile u formi. Imali smo dovoljno sredstava na našem štednom računu, a i uvek smo razumno trošili novac.
Nastavila sam sa svojim argumentom, čisto da bih mu dokazala da nas je moj maleni račun spasio i odveo nas dalje od finansijskih rasprava koje su moje kupovine mogle da izazovu. Zamislite da sam morala svaki put da mu pravdam farmerke, kremu ili šminku.
Taj moj maleni račun nam je učinio veliku uslugu. Naša komunikacija je i dalje fantastična, a moj garderober i preparati za negu kože ne trpe. Svi smo na dobitku.
Autor: mama Katarina Stal
Ako i vi imate iskrenu priču o bilo kom aspektu majčinstva i životu uopšte, pozivamo vas da je podelite sa drugim mamama. Pošaljite priču na mejl office@najboljamamanasvetu.com ili otvorite profil u delu Mame pišu. Iskustva mama su dragocena onim ženama koje sve to tek čeka.