Dovoljno je da pomislimo na događaj kao što je dodela premija “Oskar” i biće nam jasno koliko je važan nakit u ocenama i ceni stajlinga.
Inspirisani tim glamurom, danas vam donosimo priču o najlepšem, najpoželjnijem i najpoznatijem dijamantu na svetu – dijamantu “Nada”.
Njegova autentična, retka plava boja, izaziva ushićenje, a sve to zahvaljujući maloj, ali značajnoj količini atoma bora u njegovoj kristalnoj strukturi. Kada je izložen ultraljubičastim zracima, pokazuje i crvenu fosfornu boju.
Takođe, ima specifičan oblik, a njegova težina iznosi 45.52 karata, što će otvoriti jedan novi spektar saznanja o formiranju dragih kamenja.
dijamant "Nada"
source: @jackiecalabres;
Veruje se da potiče iz Indije, gde je originalni kamen, znatno veći, 1666. godine kupio (neki zapisi kažu da je zapravo ukrao) francuski trgovac dragih kamenja, Žan Batist Tavernie. Po njemu je dijamant prvo dobio ime “Tavernier Blue”. Tada je bio u formi trougla i imao 115 karata. Nakon obrade, dobija naziv “Le Bleu de France”, a od pomenutog trgovca, dijamant će biti kupljen od strane kralja Luja XIV, 1668. godine. Prema nekim izvorima, trgovac je prodao dijamant kralju zajedno sa još hiljadama drugih dijamanata, za 220.000 livra, što je jednako 147 kilograma čistog zlata. Prema drugim izvorima, veruje se da je Tavernie prodajom dijamanta obezbedio sebi titulu plemića, koja se u to vreme mogla kupiti. A titula je koštala oko 500.000 livra.
Kralj Luj XIV je tražio da mu se od skupocenih kamenja uradi “parče nakita koje će se pamtiti”, a tu čast je imao Žan Pito, kome su trebale oko dve godine da napravi kompoziciju dragulja, među kojima i pomenuti plavi kamen, koji će kralj nositi. Veruje se da je na taj način kamen nasledio i Luj XV, a zatim i Luj XVI.
source: millionaire_bazaar; Međutim, tu se ne završava priča o njemu, moglo bi se reći da tek počinje.
Naime, 1972. godine, dijamant će biti ukraden, a zatim i prerađen. Kralj Luj XVI i njegova porodica tokom Francuske revolucije će biti zatvoreni u kraljevsko skladište, koje će biti obiveno. Lopovi će tokom petodnevne pljačke, odneti većinu kraljevskog nakita, među kojima i pomenuti dijamant.
Nakon toga, njegovo prvo pojavljuvanje bilo je u katalogu kolekcije dragih kamenja u vlasništvu londonske bankarske porodice Houp, zbog čega će 1893. godine dobiti naziv po kome je i danas poznat “Nada” (Hope).
Evelin Meklin
source: @nycgildedage;
Ipak, dijamant će promeniti brojne vlasnike, među kojima je i Evelin Volš Meklin, poznata članica visokog društva u Vašingtonu, koja ga je često nosila. Ona je ujedno i jedna od poslednjih privatnih vlasnika dijamanta. Ona će kamen prodati Henriju Vinstonu, koji će ga na kraju pokloniti Smitsonian Institutu, gde se i danas nalazi.
Česta preskakanja u datumima su rezultat nepoznatog puta ovog dijamanta, te je prava sreća što je uopšte i sačuvan.
Postoje zapisi koji to prepisuju njegovom prokletstvu. Naime, prema legendi, dijamant je krasio neko indijsko božanstvo, a oteo ga je neki hindu sveštenik, koji je mučen i na kraju ubijen zbog tog dela. Zatim, bogatstvo koje je Tavernie dobio za dijamant, rasuo je njegov sin, a Žan Baptist je umro rastrgan psima u Indiji, gde je krenuo da bi se ponovo obogatio. Veruje se da je jedan od najbližijih ljudi kralja Luja XVI, osuđen na doživotni zatvor jer ga je pozajmio da bi okitio njime sto za neku važnu večeru. Takođe, veruje se da je princeza Lambale, inače velika prijateljica Marije Antoanete, često nosila ovaj dragulj, a završila je tragično – bila je masakrirana za vreme francuske revolucije. S druge strane, Luj XVI i Marija Antoaneta su umrli na giljotini, navodno kao posledica prokletstva, mada postoje zapisi koji ukazuju na to da Marija Antoaneta nikada nije ni smela nositi ovaj dragi kamen, jer je bio namenjen samo kralju.
source: @beseatedapp;I Henri Houp, po kome dijamant dobija ime, suočiće se sa prokletstvom ovog dijamanta, sreća će mu okrenuti leđa, a jedan od njegovih unuka će umreti siromašan.
Dijamant je išao iz ruke u ruku, pa je među vlasnicima bio i Fransoa Žakes Kolet, koji je izvršio samoubistvo, zatim ruski grof Ivan Kanitovič, koji je ubijen. Godine 1908, turski sultan Abudl Hamid kupio je dijamant za 400.000 današnjih dolara i poklonio ga svojoj miljenici, Subaji. Iste godine, Subaja umire tako što je sultan probada nožem, a kasnije će i sam biti izbačen sa prestola.
Evelin Meklin
source: @the_art_of_dress;
Među vlasnicima je i finansijski magnat Meklin, a veruje se da je dijamant izazvao nesreću i u njegovom životu, jer nakon kupovine dijamanta, njegov sin umire u saobraćajnoj nesreći, a ćerka od prevelike doze tableta za smirenje. Supruga će se odati heroinu, a on završiti u ludnici. Njegovo bogatstvo će naslediti unuci, među kojima je i tada petogodišnja, Evelin Meklin, koja će, kako smo pomenuli, prodati dijamant Henriju Vinstonu, koji ga je poklonio Smitsonian Institutu, gde se i danas nalazi. Evelin Meklin će biti pronađena mrtva u njegovom apartamanu. Razlog smrti tada 25-godišnje devojke, nikada nije saznat.
source: @867.five309;Danas je ovaj dijamant koji su mnogu želeli, a i posedovali, osigiran na preko 250 miliona dolara.