Da parafraziramo Žiku i Bajagu, porodični život je nekad siv, nekad žut. Dodaćemo, često komplikovan. Doduše, nikada nije bilo ovako kako je sada, u karantinu. Roditelji i deca, svi zajedno u jednom prostoru, stalno zajedno. Uz to, deca još uvek uče kako da ispune svoje želje i potrebe a da ne napadnu ostale ukućane. Ruku na srce, to važi i za neke roditelje. U mnogim domovima je, zato, stanje pred ključanje. Ako u nekom momentu izgubite živce i počnete da vičete, znajte da je to u redu ali, isto tako, vikanje podstiče eskaliranje drame.
Srećom, postoje bolji načini da se „borite” protiv ovoga. Rešenje je u kontrolisanju emocija i potreba koje izazivaju ova ponašanja. Ovih par navika će vam pomoći da se smire strasti u kući i smanji rivalstvo među decom:
Obezbedite svakome lični prostor
Nije teško razumeti zašto jedni druge nerviramo kada smo ograničeni prostorom. Svakome je potreban svoj, lični, privatni prostor, gde će provesti neko vreme, sam sa sobom. Taj prostor nam treba i u redovnom stanju, a kamoli u vanrednom. Bez to malo ličnog prostora i malo vremena za sebe, svi postajemo previše stimulisani, preplavljeni emocijama i lako planemo. To se dešava i braći i sestrama, zato je važno da i deca imaju svoj lični prostor.
- Naučite svoju decu da prepoznaju trenutak kada im je dosta igranja zajedno. Naučite ih da kažu: „Volim da se igram s tobom, ali sada mi treba vreme da budem sam/a”.
- Pomozite starijem detetu da se „odbrani” od mlađeg i uskočite, recite: „Dođi da se mi igramo, tvoj brat/tvoja sestra ide da čita sada”.
- Postarajte se da svi članovi vaše porodice imaju mesto gde će moći u svakom trenutku da se osame.
- Ovo je vreme slušalica – tako niko ne mora da davi drugog svojim izborom muzike.
- Kako biste ostali funkcionalni napravite porodični raspored.
Ublažite socijalnu izolaciju koliko možete
Znate i sami da deca pate zbog socijalne izolacije. Nedostaje im igranje u parku sa drugarima. Nedostaje im odlazak u školu i društvo iz škole. Nažalost, igranje sa bratom ili sestrom ne može da nadomesti ono što im je karantin oduzeo. Podseća ih na ono što nemaju.
- Dogovorite video pozive sa njihovim drugarima. Znamo da to nije isto, ali im daje novi vid povezivanja sa društvom koje im fali. Pokažite im kako mogu da se igraju preko kamere. Mogu da se igraju na slovo na slovo, da glume zajedno ili da igraju asocijacije.
- Ukoliko učiteljica organizuje grupni video poziv, iskoristite to.
- Odredite vreme koje porodično provodite zajedno.
Nije posao starije dece da čuvaju mlađu.
Balansirajte potrebe svakog deteta
Potrebe vaše dece se sasvim sigurno razlikuju. Na vama je da pokušate da pomirite te razlike.
- Ukoliko jedno dete želi da se igra sa bratom ili sestrom, a drugo dete ne želi u datom trenutku, skrenite pažnju te sačekajte odgovarajući trenutak za igru.
- Možete da odredite „specijalno vreme za igru”, pomozite deci da odaberu aktivnosti u kojima će oboje uživati.
- Kada jedno od dece iz dosade počne da dosađuje drugom, sprečite to na zanimljiv način i pitajte: „Da li ti nedostaju zagrljaji? Dođi da ti pomognem!”
- I u normalnom stanju nije posao starijeg deteta da čuva mlađe dete. Sada su zauzeti domaćim zadacima i drugim aktivnostima koje su se od školskih aktivnosti preobrazile u kućne. Potražite pomoć starijeg deteta onda kada vam je potrebna. Postarajte se da uputite starije dete u neke trikove roditeljskog zanata – kako da se ponaša u određenim situacijama sa mlađim detetom. Uvek ga nagradite i dajte mu neke privilegije za to što je voljno da pomaže i bude uzor.
Sprečite dečije svađe jačajući socijalne veštine
Bez obzira na sve, sva deca u jednom momentu sumnjaju u roditeljsku ljubav, misleći da roditelji više vole brata ili sestru. U kriznim situacijama, kao što je ova, sumnja se pojačava. To se rešava tako što ćete se postarati da i jedno i drugo dete osete da su cenjeni. Ne upoređujte ih. Ovo je odlično vreme da naučite decu kako da prevaziđu svoje razlike i da se zbliže.
- Postarajte se da sa svakim detetom imate vreme „1 na 1“. Te prilike iskoristite da razgovarate o emocijama, o brigama ili prosto da se posvetite jedno drugom.
- Empatija pomaže da se povežete sa decom i da im pokaže da ste uvek tu za njih. Praktikujte empatiju i onda kada se posvađaju, pokažite im da razumete njihove potrebe i naučite ih kako da izglade svađu.
- Osetite kada se tenzija pojačava i svojim postupkom naučite decu kako se sprečava drama. Recite im: „Čujem da ste jako ljuti jedno na drugo, hajde probajte da na lep način jedno drugom kažete kako se osećate i šta želite.”
- Naučite decu kako da se zauzmu za sebe, bez napadanja i udaranja.
- Uvedite porodično pravilo ljubaznosti. Naučite decu da to pravilo praktikuju.
- Nikada ne upoređujte decu, to podiže nivo negativnog takmičarskog duha.
- Roditelji često nesvesno podstiču rivalstvo između braće i sestara. Vodite računa o tome.
Svakome je potreban svoj, lični, privatni prostor.
Pomozite deci da se nose sa velikim, jakim emocijama
Deca nisu imuna na strah koji se danas uvukao u sve pore našeg društva. Možda nisu dovoljno stasala da opišu to, ali svako dete skuplja tenziju kao sunđer. To ih čini nervoznim i ispoljava se na razne načine. Vaše strpljenje sada glumi veliku ulogu, te se postarajte da budete na nivou zadatka.
- Smeh i fizička aktivnost redukuju hormone stresa – gledajte i slušajte smešne priče, jurcajte po kući kako biste negde istrošili energiju, radite vežbe i podižite jedni drugima duh.
- Iskreno razgovarajte sa decom o virusu i pandemiji. Razgovarajte o velikim emocijama koje vam bude strah i neizvesnost.
- Budite tu za decu. Zapamtite da se iz besa i ljutnje uvek krije strah.
- Preuzmite odgovornost za svoje emocije koje izazivate kod dece. Čak i nesvesno. Naučite sebe da regulišete svoj nivo stresa.
- Isključite vesti.
- Naučite decu kako da savladaju brigu. Naučite ih da stanu, udahnu duboko i da znaju da mogu da kontrolišu emocije.
- Meditirajte porodično.
Nezahvalno je vreme u kojem živimo. Neizvesno je. Budite tu jedni za druge. Volite se i znajte da će i ovo proći. Budite na sigurnom, kod kuće i čuvajte se.