Razlika između ljutnje, hostilnosti i agresije
Ljutnja je prirodna, negativna emocija. Služi zaštiti ličnosti, ali bi većina ljudi radije odabrala da ne oseća ljutnju.
Hostilnost je pervazivan stav koji predviđa da će drugi ljudi reagovati agresivno i time opravdava da se agresija vrši ka drugim ljudima. Ovo je odlika hronično ljutih osoba, koje svet tumače kao neprijateljsko mesto, ignorišući svoj doprinos situaciji u kojoj se nalaze. Tuđe postupke tumače kao namerne i nepravedne.
Agresija je bilo koje ponašanje koje je usmereno ka drugoj osobi, a kojim se čini šteta. Postoji širok spektar agresivnih ponašanja koja mogu obuhvatati guranje ali i takozvane pasivno- agresivne načine, kao što su manipulacija, sarkazam, kontrolisanje, vređanje.
Saveti za prevazilaženje ljutnje i sprečavanje besa u partnerskim odnosima
1. Preispitajte svoje misli
Kako je emocionalna reakcija na situaciju uslovljena načinom na koji tumačimo situaciju, preispitivanje misli koje imamo, može pomoći da uvidimo da li je procena situacije u kojoj se nalazimo realna ili ne. Kako to da uradite?
- Preispitajte nerealna očekivanja od partnera – ukoliko u određenoj situaciji od partnera ne dobijate ono što je vaša potreba, napravite procenu da li su vaša očekivanja realna u datoj situaciji.
- Preispitajte greške u određivanju sopstvene odgovornosti – kada smo ljuti, skloni smo izbegavanju sopstvene odgovornosti. U partnerskom odnosu komunikacija je uvek emocionalno obojena. Posmatranjem partnera kroz pitanje Šta je ova osoba još osim što je (ljuta, bezobrazna…), pokušajte da razdvojite šta je deo ljutnje koji ne prepoznajete u sebi već je vezujete za partnera.
- Greške u tumačenju partnera (etiketiranje tokom ljutnje) – ponašanja partnera se tumače kao deo njegove ličnosti (on je takav tip osobe), pre nego posmatranje šire slike i identifikovanje konteksta, situacije koja je možda uticala na ponašanje partnera. Korisno je postaviti sebi pitanje Šta je moj udeo, moja odgovornost u ovoj situaciji.
- Budite svesni svojih osećanja – tokom ljutnje, obično se izgubi kontakt sa osećanjima koja se nalaze ispod te ljutnje, sve dok ne dosegnu tačku ključanja i uđu u bes. Prepoznavanje sopstvenih osećanja, čak i malog stepena iziritiranosti nekom temom, trebalo bi da se odvija paralelno sa kontrolom ponašanja i ispoljavanja besa.
- Emocionalno rezonovanje – kao što greške u mišljenju mogu izazvati negativne emocije, negativne emocije mogu voditi ka greškama u mišljenju. Emocionalno rezonovanje dešava se kada se emocije poistovete sa realnošću. Na primer: Situacija je beznadežna – zaključak koji se donosi samo zato što se osoba tako oseća.
- Preuzeti odgovornost za sopstvena osećanja – zaboravite na rečenice Ti činiš da se ja osećam ljuto, tužno… Daleko je iskrenije reći: Ja činim samog sebe ljutim. Fokus na sebe, umesto na druge, omogućava povratak kontrole nad sopstvenim emocijama i ponašanjima. Optuživanje drugih za emocionalno stanje u kom se nalazite, jednako je predavanju kontrole drugima.
- Ne pokušavajte da kontrolišete druge osobe – ljutnja je obično povezana sa pokušajima da se uspostavi kontrola nad drugom osobom, da se ponaša ili da govori na željeni način. Učite da ostavite odgovornost drugima za njihove postupke. Radije se fokusirajte na kontrolisanje sebe.
- Ne etiketirajte druge i ne procenjujte njihovu ličnost – umesto toga trudite se da reagujete na osnovu onoga što su vaši principi i vaša uverenja. Korisno je imati uverenja kojih ćete se setiti u komunikaciji kao što su: ne čini loše drugima, budi dobronameran, budi pošten, iskren, veran.
- Primetite rane znake rastuće ljutnje – osobe koje brzo “planu”, obično ne primećuju rane znake ljutnje jer ih ni ne traže. Većina ljudi, pre nego što planu, pokazuju znake kao što su ugriz za usnu, okretanje očima, lomljenje prstiju, škriputanje zubima, cupkanje nogom. Kada primetite ovakve znake, dajete sebi priliku da reagujete, da umirite svoje telo, osećanja i misli. Brojanje do 10 odlaže mogućnost da kažete nešto nepromišljeno. Čak i kada ste sigurni šta ćete reći, izbrojte do 10 ili do 100. To će vam omogućiti da se odvojite od ljutnje.
- Razmotrite dobiti opraštanja – opraštanje se, najuže definisano, može posmatrati i kao unutrašnji proces otpuštanja negativnih emocija kao što su ljutnja i tuga. Prvi korak je razmotriti šta nas drži vezane za negativne emocije. Obično su razlozi zašto se držimo za negativne emocije vezani za nas same, odnosno imamo neke dobiti od toga (distanca, slika o sebi). Nespremnost za opraštanje i ljutnja povezuju nas za osobu kroz negativne emocije i negativnu sliku o drugoj osobi. Opraštanje uvek započinje odlukom da se oprosti i dobiti su uvek veće za osobu koja oprašta nego za onoga kome treba oprostiti.
2. Razmislite o promeni ponašanja
Nekoliko strategija utvrđeno je kao efikasan način da se unaprede bliski partnerski odnosi.
- Proaktivno vs. reaktivno ponašanje – agresivno ponašanje je reaktivno. Proaktivno ponašanje podrazumeva promišljanje o sebi, svojim stavovima, vrednostima i osećanjima, a zatim reagovanje ka drugima.
Ljutnja se nekada gradi tako što postoji doživljaj nanete nepravde ili povrede od bliske osobe, a to je nešto o čemu osoba ne govori sa svojim partnerom. Potiskivanje ove ljutnje dovodi do agresije ili besa. Uvid u sopstvena osećanja i razmatranje tuđih osećanja i prava, dopuštanje sebi da se ljutnja otpusti i razreši, put je preuzimanja kontrole i odgovornosti prema sebi i drugima, kao i put traženja za sebe.
- Naučite da slušate – dobre komunikacione veštine podrazumevaju 90% slušanja. Ne možemo i pričati i slušati u isto vreme, takođe ne slušamo kada se pripremamo šta ćemo sledeće reći.
- Izbegavajte pitanja “Zašto?” – ovakva pitanja ljudi obično shvataju kao optuživanje. Samo pitanje zašto ne daje nikakav odgovor, do zato. Umesto toga, mnogo je bolje pitati kako se nešto dogodilo, što druga osoba tumači kao poziv na dalju komunikaciju i zainteresovanost.
- Izbegavajte rečenice koje počinju sa Ti – ovakve rečenice se takođe tumače kao optuživanje. Umesto toga, započnite rečenicu sa Ja se osećam… kada ti…
- Izbegavajte unošenje prošlosti – ostanite u ovde i sada.
- Prihvatite kritiku – nemojte se opirati kritici koja vam je upućena, probajte da je prihvatite i da se povežete sa osećanjem prijatnosti koja se javlja kada je kritika istinita, to je put promene.
Budite svesni neverbalne komunikacije
3. Budite svesni neverbalne komunikacije odnosno govora tela
- Razmotrite kako održavate kontakt očima, direktan kontakt očima je poželjan, međutim, tokom ljutnje, može delovati kao prodiranje u partnerov prostor, težnja da se partner kontroliše, pritiska.
- Probajte da koristite osmeh, to će automatski umanjiti ljutnju i učiniti da partner delujete manje agresivno.
- Vodite brigu o tonu koji koristite, kao i o načinu na koji izgovarate reči (da li ste sarkastični, da li težite da glasnom pričom kontrolišete partnera, da li možete da usporite govor i govorite tiše.
- Minimizirajte pokrete rukama, mahanje, upiranje prstom, dodirivanje partnera, kako se to može protumačiti kao agresija.
- Uzmite pauzu, razdvojite se od partnera dok se ne “ohladite”. Nekada se problem ne može razrešiti kada smo previše pod emocijama i rizikujemo da nanesemo povredu odnosu ili voljenoj osobi.
Kako partner može dati svoj doprinos promeni
Napravite alijansu sa partnerom
Svest o tome kako se partner izložen ispoljavanju ljutnje drugog partnera oseća-dnevnik
Partnerove akcije
Lica ljutnje
1. Pasivna agresija
2. Hladna ljutnja (odlazi od mene)
3. Sarkazam (povređujuće šale)
4. Hostilnost (nestrpljenje, grubost)
5. Agresija:
-verbalna (nazivanje uvredljivim imenima)
-fizička (uključujući i sputavanje kretanja i guranje)
Ton
1. Vikanje
2. Tišina
3. Prekidanje
4. Oštar, osuđujuć govor
Govor tela
1. Ekspresija lica
2. Kontakt očima (fiksirajuć, izbegavanje kontakta očima)
3. Fizička bliskost (unosi se u lice)
4. Agresivni gestovi (upiranje prstom, previše mahanja rukama)
5. Nepoželjno dodirivanje
Prisutne misli
1. Misli koje umanjuju samopouzdanje i osećaj kontrole
2. Misli koje racionalizuju, opravdavaju partnerovu ljutnju
3. Misli koje umanjuju značaj vašeg mišljenja
Prisutne emocije (kako se osećam)
1. Anksioznost
2. Krivica
3. Ljutnja
4. Strah
Prisutne akcije (šta radim)
1. Izbegavanje komunikacije
2. Detektovanje pogrešnog i ispravnog ponašanja
3. Umanjivanje sopstvene vrednosti
4. Ponašanja koja vas dovode u opasnost
Autor: Mr Anđelka Jelčić, dipl. spec. pedagog i porodični psihoterapeut
Izvor: vaspsiholog.com