Kako prepoznati znake postporođajne depresije (PPD)? Obratite pažnju na ova osećanja…

Takođe, tu je beba koja u potpunosti zavisi od nje, okolina koja (najčešće) reaguje sa velikim ushićenjem, uzbuđenošću i srećom, očekivajući takva osećanja i od nove mame. Međutim, neretko se desi da takva osećanja kod nje izostanu.

U praksi sam viđala i radila sa ženama koje su više od svega zbunjene, uplašene, zabrinute, umorne, pa u svom unutrašnjem samogovoru često stvore i osećaj krivice jer se ne osećaju kao „najsrećnija mama na svetu“. Kada se uz sve to doda i anksioznost jer beba često plače, bolovi, problemi sa dojenjem, lični ili imperativ sredine za dojenjem, lična očekivanja od sebe i od drugih, vrlo lako žena može da prepozna razna osećanja koja niti su prijatna niti prolaze sama od sebe, a teže ka depresivnom raspoloženju. 

Postporođajna depresija, ili skraćeno PPD, je stanje koje se može javiti posle svake trudnoće (ne isključivo posle prve) i sadrži različite simptome. 

Niko nije sasvim siguran šta je uzrok PPD, ali se u raznoj literaturi spominju hormonalne promene, psihološko stanje majke pre i u toku trudnoće, kao i loša psihosocijalna podrška.

Svi gore navedeni faktori su usko isprepletani i međusobno zavisni. 

Uobičajeni simptomi PPD su:

• Bezvoljnost

• Osećaj zarobljenosti

• Lični osećaj neadekvatnosti (oko brige deteta i snalaženja u celoj situaciji)

• Usamljenost (osećaj da vas niko ne razume dovodi do osećaja usamljenosti)

• Promenjen afektivni ton- često plačete, bez nekog vidljivog razloga

• Povlačenje u sebe

• Osećaj gubitka kontrole

• Anksioznost

• Snažan osećaj krivice

• Razdražljivost

• Stalne misli o smrti i samoubistvu

Sa druge strane imamo stanje zvano „baby blues“ ili „posporođajnu tugu“ koju češće majke osete u prvim satima, danima posle samog porođaja. Ono je mešavina osećaja velike sreće i neodređene tuge…Ovakav miks osećaja prolazi spontano, nakon dve nedelje kada se majka u svom domu uskladi sa novim obavezama i samim ritmom dana. 

Simptomi PPD traju duže od dve nedelje, ne prolaze spontano (sami od sebe) i zahtevaju pomoć stručnjaka.

Šta dalje? Kako sebi pomoći?

U ovakvoj situaciji jako je bitno stvoriti mrežu ljudi koji vam pružaju podršku, otvoreno pričati sa partnerom i bliskim prijateljima ili porodicom o osećanjima koja se imaju.

Tražite pomoć onda kada vam je potrebna. Ne znači da je neko manje dobra i sposobna majka, ukoliko traži pomoć. Razgovori sa drugim majkama mogu biti od neprocenjive važnosti, kada se iskustva uporede. 

Smanjite očekivanja od sebe! U ovim momentima, na prvom mestu si ti i tvoja beba. Neka partner ili porodica preuzme obaveze oko kuće, kuvanja, pranja i ostalo. Tvoje je da se brineš o svojim potrebama a pre svega o detetovim.