Svakodnevne navike koje štete našem mentalnom zdravlju

Prema izveštaju Svetskog Saveta za Mentalno Zdravlje, optimizam podstiče mentalno zdravlje. Sa druge strane Univerzitet iz Montreala je utvrdio da postoji negativan efekat velikog unosa zasićenih masti na funkcije mozga a naročito motivaciju. Obe činjenice vode ka istom zaključku a to je da promena životnih navika pozitivno utiče na mentalno zdravlje.

Navike koje imaju negativan efekat na mentalno zdravlje:

• Sedentarizam – razvojem industrijske i automobilske industrije, ljudi se sve manje kreću te većinu vremena sede ili stoje. Danas smo svedoci da smanjena fizička akivnost ne utiče samo na naše fizičko stanje nego i na mentalno i emocionalno stanje. Konstantno sedenje menja strukturu neurona a manjak fizičke aktivnosti umanjuje mentalnu.
  Redovno vežbanje ima značajan uticaj na fizičko i mentalno stanje. Fizičkom aktivnošću se luče endorfini, koji predstavljaju prirodni analgetik pa se napor lakše podnosi. Vežbanjem se mozgu dovodi veća količina kiseonika što podstiče njegov efikasniji rad.

• “Multitasking” – rad više stvari odjednom predstavlja najčešće mač sa dve oštrice. Premda ovakav rad omogućava brži dolazak do cilja, tokom dužeg vremena dolazi do zamora i smanjene produktivnosti. Ovakvo ponašanje dovodi pojačanog lučenja hormona stresa, kortizola i adrenalina. Multitasking izaziva prezasićenost mozga te poteškoće u razmišljanju.

• 24/7 na vezi – količina informacija kojoj smo izloženi od samog jutra je zastrašujuća. Čim se probudimo uzimamo u ruke mobilni telefon da proverimo pristigle poruke, email-ove, vesti iz zemlje i sveta, ispratimo dešavanja na socijalnim mrežama. Izlaganjem gomili informacija u kratkom periodu naša pažnja se umanjuje, a znamo da je ona veoma važna za donošenje dobrih odluka, planiranje, analizu, te naš uticaj na okolinu. Ukoliko ne znamo kako da filtriramo informacije postajemo žrtve okolnosti jer nismo u stanju da izdvojimo prioritete.

• Život za ekranom – danas se sve vrti oko nekog ekrana. Zbog posla ili odmora obično većinu vremena provedemo ispred nekog ekrana, mobilnog telefona, tableta, kompjutera ili televizora. Neretko sa svojim prijateljima kominiciramo preko neke od aplikacija pa umesto da razgovaramo uživo, mi to radimo preko malog ekrana. Gledanje u ekran, naročito u večernjim satima razbuđuje organizam te umanjuje lučenje melatonina, što na kraju može da rezultira nesanicom i umorom.
  Prema istraživanjima, razgovor od samo deset minuta licem u lice podstiče memoriju i saznanje.

• Nedovoljno sati sna – da bi mozak mogao da funkcioniše pravilno, potrebno je da se naspavamo. Tokom sna se stvaraju sećanja, brišu nevažne informacije, nesvesno rešavaju problemi te stvaraju kreativne ideje.
  Naučnici su otkrili da se tokom sna eliminišu toksični proteini i ostali otpadni proizvodi iz mozga. Ukoliko ne dođe do njihovog uklanjanja, mogu se ošteti neuroni. Preporučuje se sedam do devet sati sna za održavanje dobrog zdravlja mozga.

Da bismo postakli dobro mentalno zdravlje, potrebno je:

• Baviti se fizičkom aktivnošću.

• Postaviti prioritete.

• Filtrirati primanje informacija.

• Nekoliko puta na dan provesti određeno vreme bez ekrana.

• Odrediti vreme kada se neće raditi ništa.

• Obratiti pažnju na ishranu. Bazirati ishranu oko voća i povrća, mahunarki i ribe, te da se koriste namirnice koje su najpribližnije svom prirodnom obliku.

• Razmišljati pozitivno. Prema poslednjim studijama za dobro mentalno zdravlje je potrebno vežbati odnos misli 5 prema 1. Na jednu negativnu misao potrebno je pronaći pet pozitivnih.

Premda gore navedene preporuke na prvu ruku izgledaju neizvodljive, uz male promene one to jesu a daju velike pozitivne rezultate.