Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Republike Srbije, u 2020. godini granična vrednost izloženosti za suspendovane čestice PM2.5 iznosi 25 µg/m3 (koncentracija aero zagađenja po kubnom metru), a trenutno dostiže i 106 µg/m3.
„Čestice PM2.5 i PM10 su sastavni deo prašine, a uz čestice dima, čađi, teških metala olova, kadmijuma i arsena, predstavljaju ozbiljne izazivače mnogih bolesti organa za disanje. Čestice prašine i dima se obično zadržavaju u gornjim disajnim putevima i izazivaju sinuzitise i bronhitise, a gasovi poput ugljen-monoksida, azot-dioksida i sumpor-dioksida prodiru dublje i izazivaju astmu i HOBP“, objašnjava dr Aleksandra Vukov, pedijatar, pulmolog i alergolog.
Povećanom riziku od ovih čestica su izloženi trudnice, hronični bolesnici i osobe koje žive u mestima sa visokim stepenom zagađenja vazduha, jer su njihova pluća podložnija infektivnim agensima (bakterije, virusi), kao i alergenima, što ih čini vrlo rizičnom grupom.
„Najveći rizik od zagađenog vazduha imaju deca uzrasta do tri godine, jer su tada njihova pluća u razvoju, i izlaganje štetnim materijama iz vazduha može da ostavi trajne posledice u kasnijem životu“, upozorava dr Vukov.
Iako retko ko voli košavu, ona je veoma korisna za prečišćavanje vazduha, kako od sitnih čestica tako i alergena. Podaci aplikacije Airly pokazuju da čim krene i najblaža košava, nivo štetnih čestica u vazduhu postaje neznatan.
„Ali ne duva košava 365 dana u godini i ne možemo samo na nju da se oslanjamo za čist vazduh. Već prošle zime, pre pojave korona virusa, dosta ljudi je postalo svesno da je neophodno da prilikom izlaska iz kuće nosi maske sa N95 filterom kako bi se zaštitili od štetnog, zagađenog vazduha. Tako da nam maske koje trenutno nosimo ne štite samo od koronavirusa, već i od vazduha“, ističe dr Vukov.
Međutim, problem zagađenja ne ostavljamo iza sebe kada uđemo u kuće, jer je unutrašnje zagađenje postalo veliki problem. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine oko 4,3 miliona ljudi umre od bolesti uzrokovanih unutrašnjim zagađenjem.
Manje je poznata činjenica da vazduh u zatvorenom prostoru može biti zagađeniji nego vazduh napolju. Uzroci toga su višestruki, od buđi, grinja, dlaka kućnih ljubimaca i duvanskog dima, preko isparenja hemikalija za čišćenje doma i parfinskih sveća, do isparenja od deterdženata i omekšivača zbog sušenja veša na radijatorima.
„S obzirom da u toku dana više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, kod kuće i na poslu, duga ekspozicija štetnim materijama može trajno da ošteti naša pluća. Bilo bi veoma teško da maske nosimo i u kući, pa je zato najpametnije u domu imati prečišćivač za vazduh“, preporučuje dr Vukov i dodaje da je najbolje odabrati onaj koji ima NanoProtect Hepa filter sa aktivnim ugljem, koji pored grinja, prašine i PM2.5 čestica detektuje i uništava iz vazduha i viruse, jer su samo takvi idealni za trenutni period kada je otvaranje prozora nije najsigurnije i najbolje rešenje.
Za razliku od spoljašnjeg, na unutrašnje zagađenje vazuha možemo da utičemo, jer smo sami odgovorni za kvalitet vazduha u svom domu. Osim prašine i zagađenja, u vazduhu koji kruži u našem domu se nalaze i raznorazni virusi, koji zavisno od njihove veličine, mogu dugo da ostanu u vazduhu. Obično je dobro provetravanje doma dovoljno da bi se vazduh prečistio, ali u periodu kada je spoljašnje zagađenje veliko otvaranje prozora nam može samo dodatno kontaminirati vazduh. Stoga, dok ne krene košava i ne rešimo problem velikih zagađivača u Srbiji, najbolje rešenje za svaki dom je upravo prečišćivač vazduha, koji će zaštiti naša pluća i umanjiti mogućnost razboljevanja od respiratornih infekcija.