Kada učimo u uobičajenim situacijama (uz knjigu ili učitelja), u osnovi koristimo tek 20 posto intelektualnih sposobnosti. Međutim, naš potencijal tokom učenja nije predodređen i ograničen.
Naime, inteligencija je skup sposobnosti koje se mogu razviti. Sistem ubrzanog učenja stvoren je kako bi pomogao svim učenicima da steknu i zapamte nova znanja, bez obzira na njihovu starosnu grupu. Cilj je da najbolje iskoristite svoje intelektualne sposobnosti koristeći obe hemisfere mozga.
Leva i desna moždana hemisfera
Tradicionalne metode učenja usmerene su više ka upotrebi leve moždane hemisfere (one koja kontroliše korišćenje jezika, logike i povezivanja), a manje desne (one koja je zadužena za oblike i uzorke, ritam, prostor i imaginaciju). Ostvarivanjem veze između obe moždane hemisfere tokom učenja stimulišu se elektro-hemijski impulsi, čime 100 milijardi naših aktivnih moždanih stanica radi intenzivnije.
Dobar primer toga je učenje pesme, kada istovremeno usvajamo melodiju, ritam i reči. Ovo potvrđuje da učenje nije povezano samo sa jednom hemisferom našeg mozga, već se može odvijati u obe istovremeno.
Aktivno učenje (učenje kroz rad, eng. learning by doing)
Pošto učimo da govorimo govoreći ili vežbajući reči kroz govor, učimo da plivamo pokušavajući da plivamo i vozimo tokom vožnje, čini se logičnim da usvajanje drugih znanja, u ovom slučaju školskog znanja, učinimo bližim praksi, tj. aplikaciji. Pritom je grupni rad i međusobna saradnja tokom usvajanja novih znanja ne samo zabavnija, nego i uspešnija od samostalnog, odnosno tzv. izolovanog učenja.
Princip ubrzanog učenja povećava sposobnosti usvajanja novih znanja, stimulišući mozak da radi intenzivnije. Ovo se može postići kreiranjem inovativnih i nestandardnih okruženja koja bi omogućila praktično učenje, poput primene metode dramatizacije radi usvajanja znanja iz fizike.
Nadalje, učenici bi, na primer, tokom nastave mogli izraditi uvećanu maketu neke kompleksne molekule ili pripremiti jednominutnu dramu o životnom ciklusu kukca ili ključnog istorijaskog događaja. Umesto da samo zapisuju ono što učitelj govori o, na primer, složenom razvojnom procesu, učenici bi o istom mogli da sastave pesmu. Time iskustvo učenja postaje ugodnije, usvoji se više informacija, a na kraju se povećava i želja za usvajanjem dodatnih, odnosno novih informacija i znanja.
Ponavljanje usvojenog gradiva
Još jedan bitan aspekt metode ubrzanog učenja je i ponavljanje novousvojenog znanja tokom procesa učenja. Provedene studije pokazuju da ljudski mozak zaboravlja veliki deo informacija koje procesuira tokom jednog dana ako te informacije nisu ponavljane.
Kako biste pomogli detetu da zapamti ono što je taj dan naučilo u školi, podstičete ga da vam priča o ključnim idejama i pojmovima koje je taj dan usvojilo. Na kraju nedelje ponovo tražite da vam ponovi glavne tačke i ideje. Time mu ne pomažete samo u svakodnevnom usvajanju novog gradiva, već mu olakšavate i pripreme i ponavljanje za predstojeće testove i ispite.
Izvor: skole.hr