Plivanje je za mene sveto trojstvo – vežbe, meditacija i vreme samo za sebe. Kada plivam ne možete da me pozovete ili mi pričate nešto, tada postojimo samo ja i crna traka u bazenu. Jedina stvar koja može da mi pokvari plivanje je kada svoju pažnju skrenem sa moje trake na one pored mene. Kada izgubim fokus, desi mi se da uhvatim sebe kako se trkam sa osobom pored, ili poredim naše tehnike plivanja, ili gledam ko ima najbolju opremu. Kada krenem sa poređenjem, potpuno skrenem sa meditacije i izgubim vreme za sebe samu koje mi je, i te kako , potrebno. Jednom sam povredila rame pokušavajući da se trkam sa dvadesetogodišnjim triatloncem u traci pored.
U mojoj kancelariji imam sliku koja me podseća da se fokusiram na svoje putovanje i da prestanem da proveravam trake pored sebe. To se odnosi na moje vreme provedeno u bazenu, ali i na sve ostalo – kakav sam roditelj, moj posao, moje odnose – sve! Istraživanje kako poređenje funkcioniše mi je pomoglo da shvatim da ću, htela to ili ne, verovatno proveriti trake pored sebe. Ali, šta ću uraditi posle toga, zavisi od mene. Hajde da zaronimo u temu malo dublje. (Izvinite, morala sam.)
Poređenje zapravo nije emocija, ali pokreće razne jake emocije koje mogu uticati na naše odnose i odnos prema sebi, na naše samopoštovanje. Jako često, društveno poređenje se dešava nesvesno – mi čak i ne znamo da to radimo. Ovo odsustvo svesnosti može dovesti do toga da pokažemo reakcije štetne za nas i za druge.
Istraživači Džeri Suls, Rene Martin i Lad Viler objašnjavaju da je „poređenje sa drugima, bilo ono svesno ili ne, sveprisutan društveni fenomen“, i kako sebe rangiramo u tim poređenjima, može imati značajan uticaj na naše shvatanje sebe, naše ciljeve, osećanja i blagostanje. Oni opisuju kako koristimo poređenje ne samo kako bismo ocenili prošle i sadašnje, već je koristimo kako bismo predvideli i buduće aktivnosti.
To znači da su značajni delovi naših života, uključujući našu budućnost, formirani tako što sebe poredimo sa drugima.
Godinama sam sakupljala podatke o poređenju, počevši sa istraživanjem koje je prikazano u mojoj knjizi „Darovi nesavršenosti“ (The Gifts Of Imperfection). Putokaz broj 6 na listi putokaza za svesrdno življenje je „negovanje kreativnosti i oslobađanje od poređenja“. Poređenje je, između ostalog, ubica kreativnosti.
Ovo je moja definicija poređenja: poređenje je sudar konformiteta s jedne strane i konkurencije sa druge – ono predstavlja pokušaj da se istovremeno uklopi i istakne u životu. Poređenje kaže: „Budi kao svi, ali bolji.“
Na prvi pogled može izgledati da se konformitet i takmičenje međusobno isključivi, ali nisu. Kada se poredimo sa drugima, mi se rangiramo oko određene kolekcije „sličnih stvari“. Možemo da poredimo stvari poput roditeljstva sa porodicama koje imaju potpuno različite vrednosti ili tradicije od naših, ali poređenja koja nas stvarno razbesne su ona sa ljudima iz komšiluka, ili fudbalskog tima našeg deteta, ili iz škole. Ne poredimo našu kuću sa vilama na drugoj strani grada; poredimo našu baštu sa onima u našoj ulici. Ne plivam da bih stigla vreme Kejti Ledeki, samo me zanima stranac u traci pored mene.
Kada se poredimo, želimo da budemo najbolji ili da imamo najbolje u okviru naše grupe.
Kada se poredimo, želimo da budemo najbolji ili da imamo najbolje u okviru naše grupe. Poređenje tada postaje ovaj poražavajući paradoks „uklopi se i istakni se!“ Ne radi se o tome da budeš svoj i poštuješ druge zbog njihove autentičnosti, već „uklopi se, ali pobedi“. Želim da plivam na isti način kao ti, i da te pobedim u tome.
Mnogi istraživači govore o superiornom i inferiornom poređenju. Konkretno, Alicia Nortje piše:
„Kada se bavimo superiornim društvenim poređenjem, poredimo se sa nekim za koga se (smatra da ili radi) bolje od nas. Nasuprot tome, kada se upustimo u inferiorno društveno poređenje, poredimo se sa nekim za koga (se smatra ili radi) lošije od nas. Pravac poređenja ne garantuje pravac ishoda. Obe vrste društvenog poređenja mogu rezultirati negativnim i pozitivnim efektima."
Većina nas pretpostavlja da superiorna poređenja uvek ostavljaju osećaj „nedovoljnosti“, a inferiorna poređenja čine da se osećamo „bolje od“. Ali, istraživač Frank Fujita piše:
„Društvena poređenja nas mogu učiniti srećnim ili nesrećnim. Superiorna poređenja nas mogu inspirisati ili demoralisati, dok inferiorna poređenja mogu učiniti da se osećamo superiorno ili depresivno. Međutim, generalno, česta društvena poređenja nisu povezana sa zadovoljstvom životom ili pozitivnim emocijama ljubavi i radosti, već su povezana sa negativnim emocijama straha, besa, srama i tuge.“
Ovo su važni nalazi jer, bez obzira na različite ishode, na kraju, poređenje sebe sa drugima dovodi do straha, besa, stida i tuge.
Evo šta sve ovu temu čini zaista teškom: Mnogi socijalni psiholozi smatraju da je društveno poređenje nešto što nam se dešava.
Fujita piše:
„Iz ove perspektive, kada nam se predstavi druga osoba koja je očigledno bolja ili lošija, nemamo drugog izbora osim da napravimo društveno poređenje. Može biti teško čuti izuzetno inteligentnu osobu na radiju, ili videti izuzetno zgodnu osobu u prodavnici, ili učestvovati na panelu sa stručnjakom bez uključivanja u društvena poređenja, bez obzira koliko to ne bismo želeli. Ali, čak i ako ne biramo da li da pravimo poređenje ili ne, možemo izabrati da li da dozvolimo da to poređenje utiče na naše raspoloženje ili samopercepciju.“
"Čak i ako ne biramo da li da pravimo poređenje ili ne, možemo izabrati da li da dozvolimo da to poređenje utiče na naše raspoloženje ili samopercepciju.“
Kad god sebe uhvatim da sam krenula da se poredim sa nekim, setim se razgovora u podkastu Unlocking Us koji sam vodila sa svojim prijateljem Skotom Sonenšajnom o njegovoj divnoj knjizi „Istezanje“ (Stretch). Sonenšajn je organizacioni psiholog, istraživač i profesor na Univerzitetu Rajs. U knjizi i u podkastu on govori o popularnom klišeu „trava je uvek zelenija na drugoj strani“ i ideji da ljudi troše mnogo vremena i novca pokušavajući da njihova trava izgleda savršeno jer žele da nadmaše svoje komšije.
Kao neko ko zna da upadne u zamku i poredi sebe i svoj život sa isfiltriranim i pažljivo uređenim Instagram profilima, dobro sam se ismejala kada mi je rekao da, zbog fizike, kada virimo preko ograde i vidimo travu našeg komšije, ona zapravo i izgleda zelenije, čak i ako je istog izgleda kao naša trava. Mislim, može li bolje od toga? Trava zapravo izgleda zelenije sa druge strane, ali to ne znači ništa u samom poređenju jer je samo stvar u perspektivi.
Dakle, loša vest je da nas naš hardverski sklop čini sklonim poređenju – čini se da nam se to dešava, da to ne radimo jer smo tako odabrali.
Dobra vest je da možemo da biramo kako ćemo dozvoliti da sve to utiče na nas. Ako ne želimo da konstantno automatsko rangiranje negativno oblikuje naše živote, naše odnose i našu budućnost, moramo da budemo dovoljno svesni da znamo kada se to dešava i koje emocije izaziva. Moja nova strategija je da pogledam osobe u trakama pored i kažem sebi, kao da govorim njima: „Uživajte u plivanju.“ Na taj način priznajem neizbežno i donosim svesnu odluku da im poželim dobro i vratim se svom plivanju. Za sada radi prilično dobro.
Ovaj tekst je prevod dela knjige Atlas srca: Mapiranje značajnih veza i jezika ljudskog iskustva, Brene Braun. Kindl verziju ove knjige na englesom možete nabaviti ba linku: Atlas of the Heart by Brene Brown