Zašto?
Zato što je adaptacija lični i kompleksan doživljaj novih iskustava kroz koji prolaze dete i svi iz njegove bliže okoline, te nije lako usaglasiti brojne faktore i proći kroz ceo proces bez problema.
Adaptaciju – kao prilagođavanje na nov način života deteta iniciranu polaskom u vrtić, podelila bih na dva segmenta:
- REŽIMSKA ADAPTACIJA i
- EMOTIVNA ADAPTACIJA.
REŽIMSKA ADAPTACIJA (na vrtić) je skup promena koje se odnose na ustaljeni režim dana deteta. Kad se ustaje, kad se doručkuje, kad se igra, kad se spava, itd.
Verujem da se trudimo svi, ali očigledno je da svi i ne uspevamo uskladiti dnevne obaveze i potrebe deteta, sa ličnim poslovima i željama. Tako da često nailazimo na slučajeve gde deca ne odlaze na spavanje do 23-24h, gde nema doručka jer dete ustaje oko 11h, gde nema popodnevnog spavanja jer je dete kasno ustalo… Sve navedeno automatski predstavlja problem za mališane koji kreću u vrtić.
Od samog rođenja deteta, pokušajte slediti one ustaljene, odavno usvojene načine i rituale koji daju najbolje rezultate. Treba se pridržavati dosadnog ritma (ustajanje, hranjenje, igra, spavanje…) i režima dana, jer on ne samo da pomaže pri adaptaciji na vrtić, nego vaspitava dete na mnoge načine.
Iako ovaj način života može delovati „tabelarno i šematski“ za mamu, njegova korist je utoliko veća jer će doneti organizaciju i u mamin život, pomoć od neprocenjive vrednosti.
Nekim roditeljima ovakav režim dana baš i ne odgovora jer ne pruža slobodu kretanja, njegovo poštovanje je zlato koje s godinama sve više vredi. Posebno onoga dana kada shvatite da vaše dete može da postigne sve dnevne obaveze na vreme, lako, bez žurbe, organizovano i dobro.
Informišite se. Pitajte druge mame. Pitajte upravu vrtića u koji planirate voditi dete.
Saznajte kakav je režim dana u vrtiću i polako (ako već niste) usklađujte vaše navike u okvir navika vrtića. Polako, dan za danom, pomerajte vaše kazaljke za 15 minuta, ili u vaš dan uvodite sadržaje koji vas čekaju u vrtiću. Nakon izvesnog vremena (u zavisnosti od toga koliko ste bili udaljeni od režima vrtića) stvari će doći na svoje mesto i moći ćete:
- lakše da probudite dete;
- bez suza da ga dovedete u vrtić;
- mirnije savesti da ga ostavite vaspitačima;
- s pravom da očekujete rezultate rada vaspitača.
EMOTIVNA ADAPTACIJA (na vrtić) je usklađivanje ustaljenih emocija deteta sa novonastalom situacijom u kojoj se dete našlo. I naravno, onaj teži deo. Onaj deo gde se svet okreće naglavačke, zato što mama nije tu. Zato što je mama ostavila svoju ljubav i otišla. Tako to vide deca.
Kako pomoći deci da se bolje osećaju u toku adaptacije?
Priprema za rešenje ovog problema ima svoju osnovu u građenju poverenja. Dete treba da veruje svojoj mami: da će se vratiti, da će doći po njega, da će ići kući nakon spavanja, da će sve biti u redu. I same znate da se poverenje ne stiče juče za danas. Radite na njemu od samog rođenja deteta, jer će vam biti potrebno na svakoj stepenici odrastanja.
Nemojte nikada lagati i varati svoje dete.
Ni onda kada mislite da to „morate“. Posebno ne ispred vrata sobe u vrtiću i rečima „Mama ide samo nešto da vidi napolju i odmah se vraćam“, „Mama ide u prodavnicu da ti nešto kupi i brzo stižem po tebe“, „Samo se malo poigraš i ideš kući“…
Ne zaboravite da vaše dete veruje vama a ne vaspitačici, ma kako se ona trudila. Dete se oslanja na vaše reči i obećanja. I šta ćemo ako su ona lažna?
Istina koju trebate reći svom detetu biće kao šamar i za njegove i za vaše uši. Znam, proklinjala sam i posao na koji moram da idem, i život, i novac i sve. Zatvoriš vrata, slušaš kako najdraža ljubav plače i pokušavaš da se ne raspadneš. Teško je.
Ali još je teže detetu koje se oslanja na maminu lažne reči. Zato nemojte lagati.
Nažalost, poverenje nije dovoljno i jedino rešenje ovog problema.
Imate dete koje vam veruje da idete na posao, ali i dalje plače?
Jedan od odgovora na ovo pitanje je priprema. Ona podrazumeva niz konstantnih radnji i razgovora tokom određenog vremenskog peroda (od par nedelja do par meseci, zavisi od deteta), pre polaska u vrtić.
Slika: rawpixel.com
U čemu se sastoji priprema za polazak u vrtić?
Evo šta sve možete koristiti kao pripremu za vrtić:
- Svakodnevna šetnja do vrtića, uz vesele i šarene priče o životu u njemu. Kada ga dete redovno vidi i ako mu mama priča zanimljive priče o njemu – zainteresovanost mora da se rodi.
- Čitanje priča/slikovnica o vrtiću. One su često smešne i zanimljive i u detetovoj prirodi je da želi da se identifikuje sa likovima iz priča.
- Vodite dete u vrtić da odvede stariju seku/batu. Na primeru starijeg deteta lako će uočiti pravo stanje stvari: da mama uvek dođe po svoje dete.
- Odvajajte se od deteta na sat-dva dnevno, posebno ako ste do tad provodili ceo/svaki dan s njim. Vredi se potruditi i angažovati još neku osobu u ovaj proces, odvesti ga kod drugog deteta na igranje, jer će na taj način dete lakše prihvatiti činjenicu da mama ne može stalno biti s njim.
Takođe…
- Upoznajte ga ranije sa vaspitačicom, ako ste u mogućnosti. Neka i pre polaska u vrtić upozna osobu koja će ga čuvati/hraniti/paziti i stekne poverenje koje će mu biti od velike koristi.
- Upoznajte ga sa nekim budućim drugarom iz grupe. Biće mu lakše da se adaptira uz poznato drugarsko lice u grupi.
- Igrajte se vrtića kod kuće. Iscenirajte situacije, glumite i zabavljajte se. Možda nekom zvuči smešno i previše, ali u dečijoj glavi otvara novu dimenziju ponašanja i življenja.
- Obavezno dozvolite detetu da u vrtić ponese svog medu za maženje, omiljeno jastuče ili drugi predmet koji će ga utešiti.
- U periodu adaptacije u vrtiću u kojem i vi aktivno učestvujete, slušajte uputstva vaspitačice. Poštujte njihovo mišljenje i onda kada ga smatrate neprimerenim. Jeste da vi poznajete svoje dete najbolje, ali one poznaju decu u grupi najbolje. A to su dve potpuno drugačije situacije.
SVE SAM URADILA, KRENULI SMO, ALI OD REZULTATA – NULA!
Stalno imajte na umu da je adaptacija proces. Proces koji traje i koji moraju učiti i dete i mama. Ne postoji osoba koja je pročitala savete, primenila ih i uživala u dobrim rezultatima. Ne postoji. Svakoga dana adaptacije sledi novi izazov. Uz samo malo volje i znanja, nije nerešiv.
Neka deca se veoma brzo prilagode novom načinu života, rado odlaze u vrtić i bez problema podnose nove navike koje im nudimo.
Neka pak, svoje adaptivne probleme rešavaju mesecima. Neka ih ne reše nikada. Plakanje traje čak i godinama. Retko je, ali i to je u redu, jer nismo svi isti. Bitno je samo da ne brzate sa adaptacijom i ne kažnjavate dete. Ovakva žurba može imati dalekosežne, loše posledice.
Sve zavisi od karaktera deteta, stečenih životnih navika i pripreme za vrtić.
Takođe, jako je važno biti konstantan i redovno voditi dete u vrtić. Učinićete mu samo kontra uslugu ako ga ostavite kod kuće „samo danas“. Konstantnost treba da se ogleda u svim navedenim radnjama koje činite kako biste pomogli vašem mališanu da se bolje adaptira.
Adaptacija je nešto što mora da postoji. I nije pravilo da uvek mora da bude negativna. Ukoliko mislite da će vam biti lakše, pogledajte adaptaciju s praktične strane – ona je posao. Vrlo zahtevan. Posao kojem moramo da se posvetimo maksimalno i ponašamo odgovorno. Jer, kada jednog dana vaše dete krene poletno u vrtić, biće vam više nego drago što je ceo posao – uspeo. Tada počinje višegodišnje uživanje i za dete i za mamu.
A to nam i jeste cilj, zar ne?
Na kakve adaptivne probleme vi nailazite?