Ipak, uspešnost i istrajavanje u dojenju se ne dešava uvek spontano, i zavisi od mnoštva faktora u okruženju majke, ne samo od istrajnosti.
Tek svako četvrto dete iz opšte populacije je u prvih 6 meseci isključivo dojeno, a u romskoj popluaciji je ovaj procenat je i do tri puta niži.
Po samom rođenju, u prva tri dana života, manje od 40% dece u Srbiji je dobilo majčino mleko kao svoj prvi obrok.
Svega 7,7% novorođenčadi je započelo svoje iskustvo dojenja u prvom, i za bebu i za mamu „zlatnom“ satu, iako je poznato da se kolostrum, koje se luči u prvih pet dana od porođaja, smatra „imuno mlekom“ koje štiti bebu od infekcija i bolesti.
Povodom obeležavanja Svetske nedelje dojenja, koja se ove godine obeležava pod sloganom „Istupi za dojenje – edukuj i podrži“, Milena Kostić, vršnjačka savetnica za dojenje, podseća da uspešnost u dojenju ne zavisi samo od majke, već „mnogo više zavisi od podrške koju dobija ili ne dobija od najbliže okoline, partnera, porodice, od bliskih ljudi, ali i samih sistema podrške. Podrška se oslikava u pouzdanim informacijama, edukaciji, ali i bodrenju, pružanju saveta koji su u skladu sa savremenim saznanjima o laktaciji, a ne na mitovima, zatim na brzom reagovanju i pružanju fizičke i psihičke pomoći kada je majci najpotrebnije“, dodaje ona.
Iako je ishrana majčinim mlekom, prirodno predodređena stvar, vršnjačka savetnica Kostić objašnjava da se mame vrlo često suočavaju sa barijerama koje mogu da utiču na ishod i uspešnost u dojenju, a koje su se mogle preduprediti – od toga kako da pravilno postave bebu na dojku, preko nesigurnosti povezanih sa akutnim ili hroničnim zdravstvenim stanjima majke, do zabrinutosti oko toga da li je mleko dovoljno dobro i da li je beba dovoljno sita.
Puno izazova majkama je donela i pandemija korona virusa
„I pored preporuka Unicef-a i Svetske zdravstevene organizacije da se mame i bebe ne razdvajaju u slučaju infekcije korona virusom, nažalost svedočimo da su mame provodile nekad i dane bez ikakvog kontakta sa bebom, a kamoli dojeći ih. Dok se ne desi da sve relevantne ustanove usvoje smernice i stvore uslove za postupanje u ovakvim situacijama, buduće mame treba edukovati kako da uspostave i održe laktaciju i u tim uslovima. Dobra edukacija i pripremaje pola dobijene bitke“, naglašava vršnjačka savetnica za dojenje Kostić.
Da bi majke dojenje prihvatile kao ne tako težak zadatak, kao moguću misiju, udruženje „Roditelj“ je pokrenulo vršnjačko savetovanje o dojenju koje u centar pažnje posebno stavlja podršku trudnicama i mamama u prvim satima nakon porođaja.
„Priprema za dojenje kreće još u trudnoći, pa se, stoga, veliki broj trudnica javlja savetovalištu jer osećaju da im je potrebna edukacija i priprema. Neke od njih se prvi put susreću sa trudnoćom i dojenjem i vrlo su im važne informacije šta ih to očekuje kada je dojenje u pitanju, sa druge strane tu su i trudnice koje su u prošlim trudnoćama imale izvesne teškoće, pa im je potrebna dodatna podrška da razreše šta to mogu da urade drugačije“, objašnjava predsednica udruženja, Gordana Plemić.
„Kada dođe dan porođaja, mame nam se vrlo često javljaju iz porodilišta, znajući koliko su važni prvi sati u uspostavljanju dojenja. U prvim trenucima, mame su ranjive i zbunjene. One imaju puno očekivanja od sebe, a u tome često preovladava i strah da li je beba gladna, da li rade sve kako treba, te im je dobar savet u zlatnom satu zlata vredan“, ističe Plemić.
I tate imaju važnu ulogu
Gordana Plemić dodaje da su tate jedna od najvažnijih karika podrške dojenju, te je važno da se edukuju zajedno sa mamama dok beba još ne stigne na svet.
„Tata je podrška da mama krene sa dojenjem, da istraje u kriznim situacijama. Tata može da se poveže sa bebom preko kontakta koža-na-kožu, da presvlači bebu, da je kupa, masira i igra se sa njom. Tata može da govori mami u svakom trenutku da je ponosan na nju i može da joj zahvali što je odlučila da doji njihovu bebu. Može da učini da mami bude prijatno u toku dojenja, tako što je prisutan. Tata može da pripremi hranu za mamu, da je čuje, da pokaže da je razume i svakog dana ponovi sve to isto“, savetuje Gordana.
Udruženje „Roditelj“ podseća „da samo dobro informisana mama ima samopouzdanja kojim može pobediti potencijalne prepreke. Da bi mama bila dobro informisana potrebno je da svi akteri sa kojima se susreće u ovom procesu kao što su zdravstveni radnici, uključujući lekare, medicinske sestre, babice, dijetetičare, konsultante za laktaciju i savetnike u zajednici, volotnere, koji uvode majke u iskustvo dojenja, budu obučeni i da pružaju pouzdane informacije i podršku kada je najpotrebnija“.
Podrška dojenju treba da počne od trudnoće
Dr Jelena Zajeganović Jakovljević, rukovoditeljka programa za zdravlje i rani razvoj dece u UNICEF-u u Srbiji, ističe da kao zajednica treba da osiguramo podršku koja je korak ispred porodice da bi sva deca u Srbiji zakoračila u svoje detinjstvo i život na što zdravijim temeljima.
“Podrška dojenju treba da počne od trudnoće, tokom i posle porođaja, i da bude dostupna na najčešćim tačkama susreta jedne porodice sa trudnicom ili novorođenčetom sa uslugama podrške. Korisno je za roditelje da saveti i poruke o dojenju budu dostupni ne samo u susretu sa zdravstvenim radnicima, već širom zajednice, i u vrtiću, prodavnici, parku, apoteci, na radnom mestu ili na mestima susreta sa grupama drugih roditelja“, kaže dr Jelena Zajeganović Jakovljević.
Zaštita, promocija i podrška dojenju, ostvarena kroz održive nacionalne i lokalne politike, mere i svima dostupne programe, sada je više nego ikada prioritet ako želimo da obezbedimo bolje ishode za svako dete.
„Ako odgovorimo na najčešće izvore nesigurnosti kod majki i očeva na temu dojenja i ako negujemo zajednicu u kojoj je svima podrška dojenju važna, u kojoj se dojenje predstavlja i doživljava kao moguća misija, majkama samo preostaje da istraju u dojenju, barem prvih šest meseci, a prema mogućnostima i godinu do dve, pa čak i više godina života bebe“, zaključuje dr Jelena Zajeganović Jakovljević.
Svaka majka to može uz dobru podršku, a svaka beba to zaslužuje kao neku vrstu investicije u dobro fizičko zdravlje i emotivno blagostanje za ceo život.
Tekst: UNICEF Srbija