Čitanje knjiga na stranom jeziku obogaćuje živote dece na mnogo načina. Kreativnost i širi vokabular samo su neke od prednosti koje dolaze sa ovom specifičnom navikom.
O knjigama, magičnom svetu priče i pripovedanja i uticajima koje imaju na mlada bića u razvoju govori se mnogo. No, ipak, čini se da se nikad dovoljno ne mogu naglasiti sve prednosti čitanja, pogotovo kada se čitalačke navike izgrade u detinjstvu.
Sa svakim okretanjem stranice mališani dobijaju priliku da odu na neko drugo mesto. Prikazan im je potpuno novi svet, neobični i fantastični prizori i uvid u najširi spektar osećanja. Upoznaju književne junake i razvijaju empatiju dok sa njima prolaze kroz raznovrsne avanture.
Lepota čitanja ogleda se i u tome što možete uživati u knjizi gde god da se nalazite. Tako dete može da čita u autobusu, u krevetu, pa čak i na telefonu ili računaru. Međutim, ne treba zaboraviti ni to da je čitanje jedan od najboljih načina da naučite novi jezik.
Čitanjem možete uroniti u drugačiju kulturu, a najefikasnije čitajući knjige na stranom jeziku. Pročitajte koje su prednosti čitanja knjiga i materijala na drugom jeziku i zašto vaše dete treba da izgradi ovu naviku.
Čitanje na stranom jeziku proširuje rečnik
Čitanje je odličan način da dete nauči nove reči i proširi svoj rečnik. Kada čita na drugom jeziku, vaš školarac može da beleži u svesci nove reči i tumači sva značenja. Naravno, treba početi od jednostavnijeg štiva kao što su pesme ili kraće dečije priče. Sa manje zahtevnih knjiga kasnije dete može da pređe na duže tekstove. Što više čita, to više poboljšava svoj vokabular, a onda su verovatniji i bolji rezultati na testovima, kao i više ocene.
Akademski uspeh je, naravno, sporedan pozitivan efekat čitanja na stranom jeziku. Obogaćivanje rečnika imaće mnogo većeg odjeka u ličnom i profesionalnom razvoju kasnije, kako dete raste. Postaće elokventnije, samouverenije i sigurnije.
Povezivanje sa drugom kulturom
Jezik je centar kulture i identiteta. Stoga je čitanje ključno kada želite da dete tečno govori neki strani jezik. Postoji bezbroj sadržaja za čitanje, od bajki do savremenih priča. Dete može čitati kolumne o hrani, nekim nacionalnim obeležjima ili crtice o istorijskim ličnostima neke zemlje. Čak i kada su jednostavni, ovakvi tekstovi su od vitalnog značaja kada je reč o upoznavanju okruženja i kulture naroda čiji se jezik uči.
Čitanje i razumevanje tekstova na stranom jeziku pomaže detetu da se poveže sa drugom kulturom. Ako dete uči italijanski jezik, korisni će mu biti tekstovi o Rimu, pici ili špagetama. Povezivanje je ključno i predstavlja neizostavan element u učenju. Takođe, ovako se stvara kontekst koji je neophodan u slučaju da treba da se tekst prevede na italijanski. Sa poznavanjem kulture, društva i karakteristika jednog naroda prevođenje je suptilnije i pouzdanije.
Jezičke finese postaće jasne
Kada dete čita na stranom jeziku, upoznaje se sa novim frazama, idiomskim izrazima i različitim rečeničnim strukturama. Tako jača jezičke veštine izlažući se nijansama, tj. finesama jezika koji uči. Vrlo je lako “izgubiti se u prevodu”, međutim, sa poznavanjem naizgled zanemarljivih jezičkih razlika manje su šanse za greške.
Primera radi, u španskom jeziku postoji “dvojac” reči: porque i por qué – reči zvuče isto, i čak izgledaju isto, ako se izuzme razmak u drugoj reči i akcenat na slovu e. Međutim, značenja su im različita. Prva reč znači “jer”, a druga “zašto”. Da li bi dete znalo razliku bez čitanja reči?
Ako želite da pomognete svom detetu da se upozna sa šarenolikošću i finesama stranog jezika, pored kratkih priča i poezije, pronađite i druge sadržaje za čitanje. Vašeg tinejdžera mogu mnogo zabaviti magazinski članci o poznatim ličnostima koji su napisani na drugom jeziku. Ujedno, mnogo lakše i brže može naučiti više reči na engleskom ili bilo kom drugom ciljnom jeziku.
Čitanje na stranom jeziku poboljšava jezičke veštine
Zadovoljstvo i opuštanje se neretko navode kao “posledice” čitanja, pogotovo kad je reč o sadržaju koji nas zanima. No, ne treba ostaviti po strani ni činjenicu da je čitanje važan deo učenja jezika. Pomaže detetu da razmišlja drugačije, ali i da čita između redova. Čitanje poboljšava jezičke veštine, jer podstiče na kritičko razmišljanje.
Od velike koristi može da bude da uz knjigu ili priču u originalu imate i prevod na srpskom, koji detetu može da posluži za proveru. Primera radi, ako je ciljni jezik za učenje ruski, dobro je imati pouzdan prevod i stalno porediti pročitano. Ovakva paralelna čitanja su dragocena, i to ne samo u leksičkom smislu. Dakle, pored toga što detetov fond reči raste, ono uviđa i važne sintaksičke odnose, spoznaje osnovna gramatička pravila i njihovu primenu u književnoumetničkom tekstu.
Čitanje je zabavno, čitanje na stranom jeziku još uzbudljivije
Čitanje knjige je poput detaljnije verzije filma koji ste pogledali. Svojim bogatstvom reči, opisa i dijaloga, knjige izlažu dete živopisnjim slikama – jer sve mora da izmašta. Kada čita knjigu, dete je i reditelj, i scenograf i kostimograf i glavni junak, a njegova imaginacija kreira slike i scene pod vođstvom reči sa stranica. Uz čitanje, može da vidi čitave svetove, upoznajući ih stranicu po stranicu.
Prava zabava, istina, pomalo zahtevna na početku, dešava se kada dete čita knjigu na stranom jeziku. Njegov mozak je izazvan da drugačije misli, da kreira slike i razume jedan drugačiji sistem. Kao posledicu možemo očekivati još bujniju maštu i razvijenije kreativno mišljenje.
Čitanje iz zadovoljstva, radi nadahnuća ili iz želje za znanjem i informisanošću – koji god da je razlog zbog kog čitamo ili želimo da naša deca čitaju – činjenica je da knjigama oplemenjujemo svoje živote. Zamislite onda kako impresivno deluje na ličnost koja se tek razvija pomisao da ne mora da čita samo na maternjem jeziku! Podsticanjem deteta da čita priče na raznim jezicima otvaramo mu nova vrata u svet koji, upravo zbog čitanja, postaje još sadržajnije i zanimljivije mesto.
Autor: Dragan Antić, tata