Šta je kritičko razmišljanje?
Različiti autori na različite načine definišu pojam kritičkog razmišljanja. Na svom najjednostavnijem nivou, kritičko razmišljanje je organizovan i svestan način razmišljanja koji osoba koristi kako bi procenila valjanost nečega. Složenija definicija bi rekla da je kritičko razmišljanje intelektualni proces koji od osobe zahteva da konceptualizuje, primeni, analizira, sintetizuje i oceni informacije prikupljene posmatranjem, iskustvom, razmišljanjem, zaključivanjem ili komunikacijom (Paul, 2004). To bi značilo da kritički misliti znači da razmišljamo svojom glavom, sagledavamo stvari iz različitih perspektiva, sagledavamo pojedinačne delove, ali i celinu problema, razumemo uzroke i posledice i razmišljamo o mogućim rešenjima i problemima koji mogu proizaći iz rešenja.
Kada kritički razmišljamo, mi donosimo sami svoje zaključke, izbore i odluke, umesto da dopuštamo drugima da to rade u naše ime. Odbijamo da prepustimo odgovornost za donošenje izbora koji se tiču naše budućnosti onima koji pretpostavljaju da znaju šta je u našem najboljem interesu. Postajemo aktivno uključeni u stvaranje našeg ličnog i društvenog sveta.
Često se kritičko razmišljanje poistovećuje sa negativnim kritikovanjem nečega ili traženjem samo grešaka ili mana u sadržaju. Ali, važno je da znamo da to nije tako. Kritičko mišljenje treba da bude neutralan i nepristrasan proces razmišljanja u kojem se procenjuju dokazi iz različitih izvora i donose obrazloženi zaključci. Kao rezultat analize, možemo odlučiti da određeni dokaz nije čvrst, ili da nismo saglasni sa zaključkom, ali treba da navedemo argumente koji su nas doveli do tog zaključka.
U svetu u kom smo izloženi velikom broju informacija, i gde smo „bombardovani“ porukama sa različitih strana i iz raznih medija, ako ne znamo da razmislimo, preispitujemo, aktivno slušamo i čitamo, biće nam nemoguće proceniti koje su informacije istinite i tačne, a koje lažne i zlonamerne.
Negativnom uticaju medija posebno su izložena deca i mlade osobe koje već od ranog uzrasta počinju da koriste različite medijske i informaciјske uređaje. Iz tog razloga, važno je da roditelji/staratelji već na ranom uzrastu počnu da podstiču razvoj kritičkog mišljenja kod dece kako bi se izbegle nepredviđene situacije i kako dete ne bi verovalo svemu što vidi u medijima.
Pročitajte i:
Pomozite vašem detetu da kritički razmišlja i samostalno rešava probleme
Deca koja sve preispituju postaju uspešne osobe sigurne u sebe
Zašto je važno da deca razvijaju kritičko razmišljanje u digitalnom okruženju?
Razvijanjem kritičkog razmišljanja deca postaju manje pasivna, ali i tolerantnija i empatičnija prilikom konzumacije onlajn sadržaja. Učenjem dece da postavljaju pitanja, procenjuju i ispituju medijske sadržaje, učimo ih da lakše razumeju ono što vide i pročitaju te da prepoznaju lažne vesti, da ocene da li su informacije valjane ili ne, da li su izvori pouzdani i postoji li pristrasnost. Takođe, deca će biti u stanju da prepoznaju kako sadržaji kojima su izloženi i ljudi s kojim komuniciraju mogu uticati na njihovo sopstveno ponašanje, emocije i uverenja. Deca će biti otpornija na različite pritiske i rizike s kojima se susreću na društvenim mrežama, a koji mogu uticati na njihovо samоpoštovanje, samopouzdanje i uopšteno njihovu sliku o sebi. Deca s razvijenim kritičkim razmišljanjem su samostalnija, kreativnija i radoznalija, postavljaju mnogo pitanja i uvek se pitaju zašto se nešto dešava.
Ukoliko deca i mladi, koji su danas najviše izloženi digitalnim uređajima i različitim informacijama dostupnim putem digitalnih medija, nemaju razvijeno kritičko razmišljanje pod velikim su rizikom da većinu tih informacija prihvate kao apsolutnu istinu i da na određene situacije pristanu bez razmišljanja o posledicama.
Foto: Freepik
Kako podsticati decu da kritički razmišljaju?
- Podstaknite radoznalost deteta tako što ćete ga ohrabriti da samo istražuje, postavlja pitanja, testira svoje teorije, kritički razmišlja o rezultatima, pronalazi načine kako neke uobičajene stvari može da uradi na drugačiji način. Takođe, važno je da deca znaju da je u redu ukoliko nešto ne znaju ili se osećaju zbunjeno u vezi sa nečim. Ohrabrite ih da potraže pomoć i traže objašnjenje za nešto što ne razumeju.
- Pomozite detetu da razvije pretpostavke tako što ćete mu postаvljati pitanja kao što su „Šta misliš da će se dogoditi ukoliko uradiš…?“ ili „Šta misliš šta će se nakon toga desiti?“. Učenje postavljanja hipoteza važno je za razvoj kritičkog mišljenja.
- Učite decu da upravljaju emocijama – ukoliko deca ne znaju kako na adekvatan način da izraze i pokažu svoje emocije, konstantno će se osećati preplavljeno, te neće biti u mogućnosti da razmišljaju.
- Razgovarajte sa decom o odgovornostima i posledicama ponašanja na internetu – važno je da deca uvide iz kog razloga deljenje informacija na društvenim mrežama nije uvek dobra ideja i koje negativne posledice to može da ima. Deca treba da nauče razliku između činjenica i ličnih stavova te da kritički promišljaju o sadržaju pre nego što odluče da li će ga podeliti ili ne.
- Važno je decu podsticati da kod čitanja i gledanja sadržaja putem interneta uvek pretraže nekoliko izvora pre nego što prihvate neki sadržaj kao istinit i pouzdan.
Kako mladi mogu kritički pristupiti informacijama na internetu?
Proverom pouzdanosti informacija – Šta je izvor informacija: da li informacija potiče od pouzdane osobe/organizacije ili sa pouzdane veb stranice. Da li se informacija nalazi na akademskom sajtu, zvaničnim sajtu nadležnih institucija ili na komercijalnom sajtu? Pokušajte da proverite najmanje tri različite veb stranice kada tražite informacije ili vesti na internetu. To će vam omogućiti da uporedite informacije koje čitate i odlučite da li su pouzdane.
Proverom ko je autor teksta – Obmanjujući i lažni članci često ne navode autore. A ukoliko su autori navedeni, proverite da li su kvalifikovani za temu o kojoj pišu? Autor može biti kvalifikovan ukoliko ima fakultetsku diplomu ili iskustvo relevantno za temu članka. Da li je navedena literatura ili link za izvore koje je autor koristio?
Proverom objektivnosti informacija – Da li je informacija prezentovana objektivno ili reflektuje subjektivno mišljenje autora ili veb sajta na kojoj je objavljena? Možete li reći koji je primarni motiv autora za pisanje teksta? Na primer, da li je namenjen podučavanju ili informisanju ili autor pokušava nešto da proda?
Proverom kvaliteta sadržaja – Da li je sadržaj napisan na način koji je lako razumljiv ili koristi zbunjujući i emotivan jezik? Kakav je kvalitet pisanja, da li ima pravopisnih i gramatičkih grešaka? Da li u članku piše kada je objavljen ili poslednji put ažuriran? Uvek proverite datum objavljivanja sadržaja. Neke informacije na internetu su zastarele ili su možda ponovo podeljene nakon nekog događaja. Uvek proverite datum kako biste videli imate li najnovije informacije.
Na kraju, važno je napomenuti da kritički posmatrati medije ne znači protiviti im se i u potpunosti ih negativno posmatrati. Kritički pristup medijima zasniva se na istraživanju, ispitivanju i radoznalosti, jer samo ako ih bolje razumemo možemo i kvalitetnije da ih koristimo.
Izvor: www.medijskapismenost.ba
Internet može biti sigurnije mesto za decu! Ali samo ako ga mi takvim napravimo
Bilo bi odlično kada bi i digitalne kompanije i društvene mreže dale svoj doprines u zaštiti dece. Kada bi ograničili pristup materijalima koje možemo svrstati u seksualno zlostavljane dece, otkrivali isti, prijavljivali i uklanjali isti kako bi sprečili distribuciju takvog sadržaja. Predlog zakona koji bi upravo ovo regulisao postoji, treba da bude usvojen na evropskom nivou ovog septembra i u toku je peticija i na Balkanu za podršku ovom zakonu.
Peticiju možete potpisati OVDE
Cilj je da zaštitimo decu i onlajn. Jer, koliko god sredina bila virtuelna, problemi ne mogu biti realniji. Evo par šokantnih podataka:
-
Svakog minuta na internetu se podeli 160 slika ili videa seksualnog zlostavljanja dece, tu spada i seksualno eksplicitan sadržaj koji su kreirala deca mlađa od osamnaest godina (bilo dobrovoljno ili pod prinudom). Tu spada i opisani "slutshaming"
-
87 MILIONA slika i video snimaka seksualnog zlostavljanja dece su pronašle internet kompanije samo prošle godine. Većinu u onlajn porukama
Potpišite peticiju i vi klikom na sliku ispod:
Više informacija na justice-initiative.eu