Ljudi se u suštini ne dodiruju previše. Sav fizički kontakt koji tokom dana ima odrasla osoba sa svojim kolegama, prijateljima, rodbinom se uglavnom svodi na rukovanje ili jedan poljubac, u obraz. Čak se i odrasle zaljubljene osobe, ili bar većina njih, ne “pipa” previše izvan četiri zida. Lepi maniri držanja ruku za sebe su opšte prisutni.
Sve dok ne dođe beba.
Čim stigne beba mama upadne u dnevnu rutinu maženja, paženja, dojenja, držanja za ruke, ljubakanja stomaka, masiranja, štipkanja obraza. Sve u svemu, konstantnog dodirivanja drugog ljudskog bića. Mama odlično poznaje svoju bebu. Zna kako reaguje na osmeh, kako se igra, koja joj je omiljena pesma, da voli da protegne nogice pri menjanju pelene, da se bućka u kadici ili češka uvo kad mu se spava. I sve je to divno i fantastično. Dok ne padne mrak i ne stigne romantično raspoloženi partner koji traži (ili bar očekuje) maženje, paženje, ljubakanje, masiranje.
I šta sad s njim? Mami koja je ceo dan provela u izlivima nežnosti prema najslađem stvorenju na svetu nije ostalo puno snage za uzbuđenje. Potreban joj je samo san.
Da li ste ikada primetili kako vaš muškarac strpljivo čeka da završite sve “posliće” oko bebe da bi vas imao samo za sebe? Da li je i kod vas brak prešao u “drugi plan” po dolasku bebe?
Veoma je lako preneti skoro svu privrženost na bebu jer je ona naša najveća radost. I deci je itekako potrebna sva moguća pažnja, i to od oba roditelja. Isto tako, roditeljima je potrebna međusobna nežnost, veoma različita naravno. Kada roditelji imaju vremena jedno za drugo cela porodica je srećnija.
Da li vam ovo zvuči poznato? Da li vi imate dovoljno nežnosti za vašeg partnera? Kako održavate romansu pored bebe i da li se vaš ljubavni život promenio dolaskom ovog malog bića?