Sa početkom 2012.god počela je godina beba u Srbiji. Sa samim proglašenjem iste, nije dat nikakav konkretan plan, ali naravno odmah su krenule rasprave u medijima koje to mere je potrebno doneti kako bi se povećao natalitet (tačnije šta treba uraditi da bi žene rađale decu).
Kako navode Press , RTS i Novosti, između ostalih, javnost i političari u zemlji predlažu sledeće mere:
- Ukinuti ili makar smanjiti porez (PDV) na bebi opremu
- Novčano ili drugim subvencijama pomoći trudnicama i porodiljama i zaštititi ih od dobijanja otkaza
- Što više ulagati u porodilišta, opremu i aparate
- Povećati dužinu porodiljskog odsustva za drugo i treće dete
- I u drugim lokalnim samoupravama uvesti mere koje odavno postoje u Beogradu
Čitajući ove predloge, izgleda da pravog plana zaista ni nema. Svaka od navedenih tački jeste deo problema ali je većina njih fokusirana samo na momenat rađanja a ne i na dalje odgajanje dece a što je dugoročno najvažnije. Pa šta je još potrebno?
Važno je shvatiti da sa rešavanjem problema ne treba čekati jer mali broj dece danas znači mali broj mogućih budućih mama za 20 godina i težak izlazak iz ovog začaranog kruga.
Domaći političari ne moraju daleko da gledaju ili dugo lupaju glavu razmišljajući o tome šta bi stvarno moglo da pomogne. Veliki broj evropskih zemalja rešava isti problem, a kako su počeli mnogo ranije već postoje i jasni izveštaji o tome šta stvarno funkcioniše. Važno je shvatiti da sa rešavanjem problema ne treba čekati jer mali broj dece danas znači mali broj mogućih budućih mama za 20 godina i težak izlazak iz ovog začaranog kruga.
Postoje jasni svakodnevni problemi sa kojima se suočavaju parovi sa decom ali i oni koji tek razmišljaju o deci. Neki od najvažnijih su:
- nesigurnost i nefleksibilnost tržišta rada
- teškoće oko rešavanja stambenog pitanja
- usklađivanje roditeljskih i poslovnih obaveza
- nedostatak osećanja da se poseduje bar određena finansijska nezavisnost.
Pravo pitanje za Vladu je: “zašto dosadašnje mere ne odgovaraju na ove potrebe”?
Kakav je odnos između tržišta rada i rađanja dece?
Sasvim je jasno da situacija na tržištu rada određene zemlje ima veliki uticaj na to da li će i koliko par imati dece. Međutim, tokom poslednjih 25 godina došlo je do velikih promena u odnosu (ne)zaposlenosti i nataliteta.
U prošlosti su najveći natalitet među evropskim zemljama imale one u kojima žene nisu bile uključene na tržište rada. Danas je ovaj trend potpuno preokrenut pa je natalitet viši u zemljama u kojima je visoka stopa zaposlenosti žena. Na ovaj podatak utiče i vrsta posla jer je priraštaj viši tamo gde veliki broj žena radi nepuno radno vreme (tzv.part-time), kao na primer u skandinavskim zemljama. Ovo nam govori da ovakva mogućnost rada ženama pruža prave mogućnosti za usklađivanje porodice i posla.
Nezaposlenost takođe ima direktan uticaj na prirodni priraštaj ali se i ovde odnos promenio tokom vremena. Visoka nezaposlenost je nekada značila visok prirodni priraštaj ali se od devedesetih godina ovaj uticaj preokrenuo pa je trenutna situacija ta da upravo razvijene zemlje sa manjom stopom nezaposlenosti imaju viši natalitet.
Finansijska sigurnost takođe ima veoma veliku ulogu, pogotovo kada se razmisli o životnim troškovima koji dolaze zajedno sa decom. Oni direktni, koji se odnose na hranu, odeću, vrtić, obrazovanje i sl. i indirektni, koji se odnose na smanjenje prihoda usled gubitka posla ili nedobijenog unapređenja kao direktne posledice proširenja porodice i novih porodičnih obaveza.
Položaj žene u društvu
Direktne troškove po dolasku deteta obično dele roditelji ali one indirektne najčešće oseća majka jer je upravo ona ta koja odsustvuje sa posla zbog porodiljskog uz negativne posledice na njenu karijeru i finansijsku stabilnost cele porodice. U ovakvoj situaciji za žene dete postaje pravi “luksuz” i pitanje “ili ili”.
Kako političke odluke oblikuju sredinu u kojoj se odlučuje o rađanju dece one mogu pomoći roditeljima da prevaziđu prepreke na koje nailaze u svakodnevnom životu, ili stvore nove koje ubrzavaju pad nataliteta. Teško je precizno izmeriti tačan uticaj političkih odluka na stopu nataliteta ali se ipak primećuje kada je on pozitivan. Istraživanja u razvijenim zemljama pokazuju da trajna podrška skrojena po uzrastu deteta i potrebama roditelja može da napravi razliku. Žena koja želi da radi i da ima decu treba da ima mogućnost za oba. Kada se od žena traži da se odluče između ova dva rezultat je negativan i za natalitet i za stopu nezaposlenosti, što nije dobro ni za ekonomiju ni za društvo.
Istraživanja pokazuju da natalitet ostaje nizak u zemljama sa visokom stopom nezaposlenosti, sa velikom razlikom u platama između muškaraca i žena, sa nedovoljno ustanova za čuvanje dece ali i sa dugim periodom porodiljskog. Objašnjenje je jednostavno, što je duži period odsustva sa tržišta rada teže je vraćanje na njega, naročito za obrazovane žene na bolje plaćenim pozicijama.
Koje promene su uspešne?
Postoji puno zakona koji garantuju uspešnost ali je važno znati da Vlade zemalja obično ne kreću sa promenama u cilju povećanja nataliteta već u cilju veće jednakosti među polovima. Jednakost mame i tate na poslu ih izjednačava pri zapošljavanju i otpuštanju, u brizi prema deci ali i u odnosu sa decom, sve sa pozitivnim rezultatima. Stvaranje klime jednakosti na poslu znači i jednakost u drugim oblastima društva i znači više dece o kojoj brinu oba roditelja.
To znači da:
- Mamama treba obezbediti mogućnost brige o deci kod kuće kada su ona mala ali i dovoljno mesta u vrtićima i celodnevnu nastavu u školi kada deca malo porastu (ovde spada i obučavanje ili prekvalifikacija nezaposlenih mama za organizaciju brige o deci posle nastave).
- Uspostavljanje ravnoteže i podela brige o deci unutar porodice (npr.obavezno roditeljsko odsustvo za tate, mogućnost podele “porodiljskog” između roditelja i sl.)
- Progresivne poreske olakšice za porodice sa jednim, dvoje, troje i više dece.
- Mogućnost zapošljavanja po modelu nepotpunog radnog vremena, promovisanje fleksibilnog radnog vremena i rada od kuće kao i poreske olakšice za poslodavce koji ovo primenjuju.
- Smanjenje poreza na opremu za bebe i decu iz uvoza a oslobađanje poreza na robu napravljenu u Srbiji.
Sve ovo govori da kratkoročna pomoć roditelje neće naterati da prošire porodicu dok će dugoročne mere imati pozitivni efekat na sve generacije koje dolaze, koliko god brojne one bile.
Kada ste vi odlučili da imate decu? Šta je pravi razlog i šta bi vas ubedilo da imate više dece? Kakvo je vaše iskustvo sa kombinacijom posla i porodice?
Autor: Jovanka Lazarević Toscanelli, urednik sajta NajboljaMamaNaSvetu.com