Zastupnici pozitivnog roditeljstva smatraju da negodovanje i neposlušnost dece ne dolazi iz škole već iz porodice. Dečije isfrustrirane reakcije proizilaze iz roditeljske navike naređivanja i zapovedanja. Uostalom, kako biste vi reagovali da neko konstantno ide za vama i govori vam šta da radite?
Naravno, puno je situacija u kojima je deci potrebno reći šta da rade ali postoji direktna veza između količine roditeljskog naređivanja i količine neposlušnosti deteta. Od najmlađeg uzrasta dok ne odrastu, deca imaju želju za nezavisnošću. Kao rezultat ove želje, dobronamerna podsećanja roditelja i njihove svakodnevne instrukcije izazivaju prirodan otpor u cilju osvajanja autonomije. Rezultat je borba između roditelja i deteta.
Kako onda postupati? Domaći zadatak ipak mora da se uradi i deca ipak treba da nauče da pomažu u kući. Pozitivno roditeljstvo u ovom slučaju predlaže pet strategija:
- Stvorite rutinu za zadatke koje je potrebno obavljati redovno, bili da je to svakodnevno ili nedeljno. Nakon toga je važno da se ove rutine i pridržavate. Ako dete zna da domaći mora da se uradi svako veče pre igranja, gledanja televizije i slušanja muzike, nećete morati da ga stalno podsećate da je došao trenutak za učenje.
- Razmišljajte o saradnji umesto o naređivanju, podsećanju ili ispravkama. Umesto da jednostavno kažete detetu da postavi sto, što bi bilo produktivno otprilike koliko i da ste tražili od stola da se sam postavi, uključite ga u ceo proces odlučivanja tako što ćete predložiti akciju i objasniti zašto bi ona bila korisna. Pokušajte npr.rečenicom: “Treba mi više vremena da spremim večeru nego obično. Mnogo bi mi pomoglo kada bi ti postavio(la) sto.” Ova strategija neće dovesti do trenutne saradnje deteta ali će ono ubrzo početi pozitivno da reaguje na promenu tona.
- Promenite vaš nastup ka detetu tako što ćete sve naredbe zameniti pitanjima. Na primer, rečenicu “ne zaboravi da završiš sastav” zamenite pitanjem “o čemu si pisao u sastavu za sutra?”. Pitanje stavlja dete u situaciju da razmišlja o odgovoru i istovremeno pokazuje da mu verujete toliko da znate da je sam odlučio šta da piše. Ako kojim slučajem rad još nije započet dete će imati priliku da brzo napravi plan. Bez obzira na odgovor koji da u tom trenutku, vi ste detetu stavili do znanja da se od njega očekuje gotov sastav bez ikakvog ugrožavanja njegove autonomije.
- Objasnite posledice detetove neposlušnosti i neobavljanja određenog zadatka. Na ovaj način detetu stavljate do znanja da ga ne možete naterati ili prisiliti da da urade nešto ali možete kontrolisati vaš odgovor na prisustvo ili odsustvo saradnje sa njihove strane. Počnite tako što ćete prvo odlučiti a zatim i njima objasniti šta ćete raditi. Na primer, recite im da ćete prati veš subotom. Ako se njihova prljava odeća tada ne nalazi u korpi za veš oni će ili morati da je operu sami ili da čekaju sledeće pranje. Ako je u subotu njihova trenerka u rancu ili na podu nemojte je pomerati. Posle neprijatnog iznenađenja na sledećem treningu znaće šta treba da se radi.
- Uključite osmeh u ove tehnike. Čak i ako morate na silu da se smejete, osmeh potpuno menja komunikaciju. Osmeh doprinosi staloženom glasu i smanjuje verovatnoću da vaša izjava zvuči kao naredba. Ako vam je potreban podsetnik – zakačite post-it papiriće u kupatilo, kuhinju, hodnik … na sva mesta na kojima izbijaju sukobi. Iznenadićete se kako ova jednostavna strategija utiče na saradnju unutar porodice.
Pozitivno roditeljstvo naglašava da je promena našeg ponašanja kao roditelja osnovni korak za zaustavljanje dečije neposlušnosti. Navedene strategije smanjuju broj sukoba između dece i roditelja a to znači manje prevrtanja očiju, manje plakanja i šizenja. Umesto toga, vaša deca će biti spremna na saradnju i čak vas i iznenaditi pomaganjem koje niste tražili.
Koliko vaša deca prevrću očima ili negoduju kada treba nešto da pomognu? Da li vaša obraćanja deci zvuče kao naredbe?