Istina je da roditelji očekuju određene dozu nepoštovanja od tinejdžera. Međutim, izgleda da su deca danas postala mnogo bezobraznija već u mnogo mlađem uzrastu. Današnji petogodišnjaci pokazuju roditeljima više nepoštovanja nego što su njihovi roditelji smeli da pokažu sa 16 godina. Verovatno i vi ponekad nakon što vrisnete na dete “Ne smeš tako da razgovaraš sa mnom!” sednete i zapitate se, “Bože dragi, da li je moguće da kaže tako nešto… pa ima samo 6 godina!” A potom vam misli odlutaju nekontrolisano u preispitivanje i zamislite se gde ste to pogrešili i šta li vas još sve čeka.
Odakle ružne reči i ponašanje
Deca su danas izložena neprihvatljivom jeziku preko televizije, radija, interneta. Štaviše, deca od 8 godina danas često prate i programe koji su označeni kao dečiji ali su u stvari namenjeni tinejdžerima. U brojnim ovakvim emisijama oni vide scene drastične nezavisnosti dece od roditelja, čak i scene u kojima tinejdžeri nipodištavaju i ismevaju odrasle, obično nastavnike i roditelje. Svakako, najveći deo ovih scena je u neku ruku benignog karaktera, ali jeste početak sticanja takvog stava. Ako se mlađe dete nađe u ovakvom okruženju i ono će uskoro početi da ponavlja kao papagaj ono što čuje i vidi na TV-u. Osim toga, ako dete ima starijeg brata ili sestru, verovatno će loš jezik “pokupiti” mnogo ranije nego što očekujete.
Kako pobediti neprihvatljivo ponašanje
Psiholozi se slažu da je od izuzetnog značaja da budete uporni i jasno stavite detetu do znanja da ne može da govori ružne reči i da se ružno ponaša. Prvi put kad se to desi jasno kažite “Ne smeš tako da razgovaraš samnom!”. Potrudite se da dete razume da je ponašanje koje pokazuje nepoštovanje prema odraslima, uključujući i roditelje, nevaspitano i povređuje ljude. Pokušajte da objasnite detetu da se, kad vam se ono tako obraća, vi osećate tužno i razočarano i budite bespogovorno istrajni u tome da ono treba da vas poštuje! Na ovaj način u najranijem uzrastu postavljate granice onoga što je prihvatljivo i neprihvatljivo.
Kad se ta situacija ponovi, a budite sigurni da hoće, recite detetu da za takvo ponašanje postoje posledice i objasnite jasno kakve. Kada sledeći put dete počne da postavlja uslove da bi vas poslušalo, dere se i zahteva svašta, nepristojno je i uopšte se ponaša na način koji biste opisali kao “malo derište”, morate da primenite vaše “mere” i da jasno objasnite zašto je određeno ponašanje neprihvatljivo. Najgora stvar koju možete da uradite je da popustite ili nađete izgovor za nepristojnost. Roditelji često pronalaze razna opravdanja, tipa “umorna je jer nije spavala poslepodne,” ili “pojeo je previše slatkiša danas, zato se tako ponaša,” pa čak i “trenutno se toliko toga menja u njegovom životu, zato ovako reaguje”.
Pravdanje je ogromna greška jer:
- niko drugi u životu vašeg deteta, osim vas, neće pravdati takvo ponašanje izgovorima.
- na taj način lišavate dete prilike da vežba i nauči samokontrolu.
Upravo zbog ovoga treba da budete vrlo odlučni sa njim, posebno dok je još malo, i ukažete koje je ponašanje prihvatljivo, a koje ne.
Kako sprečiti ružno ponašanje
Vaša najbolja odbrana je da ne dozvolite da dete ružnim ponašanjem dobije ono što traži. Deca vrlo rano nauče da je i negativna pažnja (grdnja roditelja) bolja nego da uopšte ne dobijaju pažnju. Ako primetite da je dete posebno zahtevno u poslednje vreme – pokušajte da sagledate zašto se oseća zapostavljenim. U tom slučaju, potrudite se da ih ne mazite i poklanjate im pažnju kad se ponašaju neprihvatljivo, nego samo onda kad se ponašaju onako kako želite. To je veoma jednostavna psihološka postavka – dete će vrlo brzo shvatiti da je produktivnije da se ponaša na način koji se od njega očekuje i poštuje odrasle nego suprotno tome.
Mala deca često samo ponavljaju i kopiraju reči i ponašanje koje su negde videli, bez razumevanja šta to znači. Odvojite vreme da im objasnite značenje reči koje koriste i kako njihove reči i postupci dovode do toga da se drugi osećaju loše. Na taj način dete će biti svesno svojih postupaka, i što je još važnije, moći će da razume kako to utiče na druge.
Iako će dete sigurno ponekad umeti da kaže ili uradi nešto što će vas izludeti, setite se da su vaši ključni zadaci da postavite granice, ustanovite jasnu razliku između prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja, budete dosledni u sprovođenju kazni za neprihvatljivo ponašanje i nikad ne nagradite ponašanje koje ne želite ponovo da vidite.
Da li u vašoj okolini ima nevaspitane dece? Koliko često se vaše dete ponaša neprihvatljivo?