10 novih saveta za zdravo srce

3min

Sigurno ste već čuli da zdrava ishrana, redovno vežbanje i smanjenje stresa predstavljaju najbolji recept za zdravo srce. Mi vam donosimo još činjenica koje možda niste čuli važnih za zravlje ovog organa. Evo 10 iznenađujućih saveta za zdravlje vašeg srca. [shortslider ids=’18056, 18057, 18058, 18059, 18060, 18061, 18062, 18063, 18064, 18065 ‘ titles=’Pazite na plastiku, […]

Sigurno ste već čuli da zdrava ishrana, redovno vežbanje i smanjenje stresa predstavljaju najbolji recept za zdravo srce. Mi vam donosimo još činjenica koje možda niste čuli važnih za zravlje ovog organa. Evo 10 iznenađujućih saveta za zdravlje vašeg srca.


[shortslider ids=’18056, 18057, 18058, 18059, 18060, 18061, 18062, 18063, 18064, 18065 ‘ titles=’Pazite na plastiku, Ustanite od stola, Izbegavajte duvanski dim, Počastite se pivom, Vodite ljubav, Mislite na usta, Budite optimista, Ne preterujte sa slatkišima, Gledajte TV na inteligentan način, Ne budite zli’ descs=’


Dokazano je da bisfenol-A (BPA), osim na hormone i razvoj dece, utiče i na srce. Ljudi sa većim procentom BPA u organizmu imaju mnogo veće šanse da obole od srčanih bolesti a, osim toga, ova supstanca ometa i normalno funkcionisanje jetre. Međutim, i pored svih ovih činjenica, u organizmu odsraslih ljudi nivo bisfenola-A je ipak primetan. Smanjite vašu izloženost izbegavanjem plastičnih flaša, uklanjanjem ogrebanih plastičnih kutija i nemojte koristiti plastiku u mikrotalsnoj ili za držanje tople hrane. Više na ovu temu pročitajte u članku U čemu je bezbedno čuvati hranu?.


|Sedenje je povezano sa naslagama oko stomaka, visokim pritiskom, manjkom dobrog holesterola, povećanim brojem triglicerida i različitim upalama. I to važi čak i za posetioce teretana! Prema najnovijim istraživanjima, 30 do 60 minuta vežbanja na dan ne može da poništi efekat 8 ili 12 sati sedenja. Ali, povremeno ustajanje i šetanje tokom dana može da pomogne. Preporučuje se stajanje ili šetanje tokom telefonskih razgovora i sastanaka, posete kolegama umesto slanja mejla i česti odlasci po vodu.


|Previše ste ljubazni da biste nekog zamilili da prestane da puši? Razmislite ponovo nakon saznanja da izloženost duvanskom dimu od 15 do 30 minuta nedeljno tokom dve godine povećava rizik nastupanja šloga za čitavih 56 odsto i periferne vaskularne bolesti  za 67 odsto. Takođe je dokazano i da jedna trećina nepušača, koji su veoma izloženi dimu cigareta, ima prve znake oštećenja pluća i blage oblike emfizema. Ne izlažite sebe i svoju porodicu duvanskom dimu!


|Sigurno znate da umereno konzumiranje crvenog vina (što znači jedna čaša vina za žene i dve za muškarce na dan) smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Pivo ima isti uticaj! Antioksidansi iz piva poboljšavaju kapacitet širenja arterija i tako imaju pozitivan efekat na kardiovaskularni sistem i srce. Antioksidansi smanjuju uticaj slobodnih radikala na organizam i nalaze se, osim u pivu, i u čaju i kafi,a  sadrži ih i kakao. Pivo pozitivno utiče na nivo dobrog (HDL) i sprečava pogoršanje nivoa lošeg (LDL) holesterola.


|Zdravlje vašeg srca možete popraviti a da ni ne ustanete iz kreveta! Dovoljno je da vodite ljubav. Studije pokazuju da češći seks produžava život i smanjuje srčane napade. Naime, često prevrtanje u krevetu sa vašim dragim (bar tri puta nedeljno) smanjuje stres i krvni pritisak produžavajući život. Eto dobrog razloga da se večeras “uposlite”.


|Nekoliko studija je povezalo bolesti desni sa srčanim oboljenjima. Iako ova veza nije u potpunosti razjašnjena pretpostavlja se da veći broj bakterija u ustima utiče negativno na zdravlje našeg srca. Naime, ove negativne bakterije dospevaju u krvotok izazivajući zapaljenje arterija. Ljudi koji ne peru redovno zube (manje od dva puta dnevno) imaju veću opasnost od srčanog udara. I to nakon obračunavanja drugih rizičnih faktora kao što su pušenje, gojaznost i genetika. Smanjite broj bakterija u ustima pranjem zuba bar dva puta na dan, redovnom upotrebom konca i tečnosti za ispiranje usta.


|Žene optimisti su zdravije: ređe imaju problema sa krvim pritiskom, koronarnom arterijskom bolešću, dijabetesom i žive duže. Stručnjaci nisu sigurno da li nas pozitivno gledanje na stvari motiviše da bolje brinemo o sebi ili direktno utiče na zdravlje. Šta god bilo, optimizam je dobar. Ako uvek vidite lošu stranu stvari pokušajte da istražite svoje uspehe. Razmislite u čemu ste sve uspešni, prisetite se svojih ranijih uspeha, i to kako velikih, tako i malih. Kada ste neraspoloženi ili ste pretrpeli neki neuspeh, prisetite ih se, i videćete, odmah ćete se bolje osećati. Više u tekstu Istražite svoje uspehe.


|Dodatak šećera u pićima, bombonama, keksu i kolačima utiče na krvne sudove. Smanjite količinu šećera uz savete iz članka Slatke navike sa malo manje šećera.


|Svaki savet ispred televizora povećava za 18 odsto rizik od bolesti srca, što uopšte nije za šalu. Najšokantniji podatak ovog istraživanja Američkog udruženja za srce je taj što nema veze da li ste gojazni ili ne. Sedenje negativno utiče na nivo šećera i lipida u organizmu. Vežbanje, s druge strane, deluje pozitivno na telo. Ako ne možete da se odreknete vaših omiljenih serija dobar savet je da pronađete vežbe koje možete da radite gledajući ih ili koje možete da uključite tokom reklama.


|Previše agresivni i takmičarski duhovi su pod većim rizikom od srčanog udara ili šloga. U procesu starenja zidovi naših arterija se zadebljavaju, što je u direktnoj vezi sa bolestima srca. Što je osoba više neprijateljski raspoložena, njene arterije su deblje, čak i kad je mlada. Ako često “pucate” potražite odgovarajući način za smirenje. Dovođenje težine u red, ostavljanje pušenja i redovna fizička aktivnost mogu koriste i čak smanje zadebljanje arterija. Da ne spominjemo da je fizička aktivnost dobra za oslobađanje od stresa. ‘]



Kako vi čuvate vaše srce?



Jovanna is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *