Jedan od najvažnijih zadataka roditelja je da deci pomognu da razvijaju sebe kao stvaraoce. Međutim, u vremenu u kojem živimo to nije lako. Danas su deca često postavljena u ulogu potrošača. Jedno od najvećih tržišta je tržište namenjeno deci – igračke, filmovi i ostali proizvodi koji se nameću kroz reklame. Deca se koriste i da bi se odrasli naterali na potrošnju. Mogu se videti na bilbordima i u velikom broju reklama. Kako vaspitati stvaraoca a ne potrošača?
U svom tekstu, “Deca u kontekstu masovne kulture. Život kao zabava i šou predstava.” Verica Sekulić želi da podstakne odrasle da deci omoguće što više kontakta sa prirodom, prirodnim materijalima ali i umetničkim sadržajima, da bi razvijali maštu, kreativnost i doživljaj sopstvene ljudskosti. Evo šta ona kaže.
Spoj proizvoda i priče
Programi prezentovani deci na njihovim specijalnim kanalima zloupotrebljavaju dečju potrebu za iskustvima o svetu i posebno onu za dobrom pričom, jer su napravljeni na tržišnim principima. Loš uticaj se odražava najviše u uništavanju same srži svake dobre priče za decu jer ona nije više sama sebi svrha. Danas dobra priča nije sama po sebi dovoljna. Uz nju u paketu idu lutke, posteri, bojanke, igrice i mnogi drugi proizvodi koji donose kapital na osnovu dečjih želja, jer ona se i dalje nakon priče podstiču da nastave da doživljavaju svet mašte prikazan u priči. Deci se, u stvari, oduzima mašta, i njihovi doživljaji ostaju na površini, a dobra zabava nadvladava poruku priče.
Kako sprečiti površnost?
Lek za sprečavanje površnosti doživljaja već u dečjem dobu se nalazi u:
Povezani tekstovi: |
- razvijanju osećaja za lepo
- kritičkog mišljenja
- zdrave distance između svoje svesti i sredine u kojoj se dete nalazi
- u kreativnoj upotrebi svih vidova izražavanja – reči, pokreta, muzike, boje i različitih oblika.
Takvo vaspitanje može da pomogne detetu da ostane u vezi sa svojom unutrašnjošću. Zato je potrebno omogućiti mu što više umetničkih aktivnosti u kojima ono može aktivno da učestvuje i stiče iskustva o sebi, ponašanju u zajednici sa drugima, kao i o svetu u kome živi. U tom procesu dete će biti u stanju da uspostavi čitavu mrežu unutrašnjih i spoljašnjih veza i odnosa u sebi i sa drugima i da stekne svest o sebi, o svom vremenu i drugim ljudima sa kojima gradi svoju društvenu stvarnost. Možda je najvažnije od svega što će biti u mogućnosti da upozna sebe u ulozi stvaraoca, aktivnog učesnika koji svojim postupcima i ponašanjem može da gradi i menja svoj svet.
Priroda umesto tehnologije
Takođe je važno da se kod deteta podstakne i sposobnost da bilo koji materijal koji se nalazi u njegovom okruženju upotrebi u službi svoje duše i njenih potreba.
Pružite detetu mogućnost da upozna sebe u ulozi stvaraoca, aktivnog učesnika koji svojim postupcima i ponašanjem može da gradi i menja svoj svet.
U tom slučaju, i najgori veštački materijal može da postane predmet koji dečja mašta može da učini živim i dragocenim, ali ne treba zaboraviti da nas živi nestrukturisani materijali, oni iz prirode, kao što su komad drveta, školjka, kamen, lakše povezuju sa životom koji se u njima krije od otuđenog tehnološkog okruženja. Oni nam pomažu da obnovimo veze sa prirodom koje nam je savremena civilizacija sasekla, nudeći nam zauzvrat tehnološku udobnost u domovima, koja nas na više načina slabi.
Prednost doživljaja
U savremenim humanističkim pristupima razvoju deteta smatra se da doživljaj predstavlja meru rasta i preobražaja, a da dete treba da je u središtu vlastitog doživljaja. Na taj način ono može da ima autentičnu i aktivnu ulogu u oblikovanju vlastite stvarnosti i vlastite umetnosti. Dete kao stvaralac biće sposobno da prepozna svoja vlastita osećanja i prave potrebe i da misli slobodno i tako da preispituje svoju stvarnost. Znaće kako da aktivno učestvuje u životu, da postavlja pitanja i traži zadovoljavajuće odgovore. Znaće i kako da prepozna lepotu, da bude ushićeno, da se prepusti igri i da ostane osetljivo biće.
Da li vi imate strategiju za suprostavljanje edukaciji deteta kao potrošača?
Izvor: www.deteplus.rs