Kraj školske godine donosi glavobolje deci i roditeljima. Roditelji insistiraju na pojačanom učenju, a deca osećaju pritisak zbog učestalih ispitivanja i pisanja testova u školi i očekivanja roditelja vezana za školski uspeh.
Zbog svega toga deca osećaju strah, uzbuđenje, uznemirenost i teskobu. Svi navedeni osećaji definišu se kao stres, koji je svojstven odraslima, ali i deci. Budući da stres ne bira godine, jednako ga mogu osećati deca u prvom, petom ili osmom razredu, kao i u srednjoj školi.
Izloženost stresu jednako je rizična za njihovo zdravlje kao i za zdravlje odraslih. Zato im je potrebna podrška i razumevanje porodice i okoline. Važno je da roditelji u takvim situacijama puno razgovaraju sa njima i pokušaju da im pomognu da se oslobode pritiska ohrabrivanjem, optimizmom, ali i konkretnim potezima poput pomoći u planiranju vremena, organizaciji obaveza i traženju optimalnih rešenja.
Nasuprot ukorenjenim scenarijima kraja školske godine kada roditelji i okolina savetuju decu da je “sada zadnji trenutak kada treba zapeti” i da sve aktivnosti koje “oduzimaju” vreme – poput igre i odmora, treba svesti na minimum, jer, “za to će biti vremena celo leto”, izuzetno je važno za decu da u stresnim razdobljima, imaju vremena za opuštanje, igru i druženje sa prijateljima.
Realnost je ta da, ako dete nije “zapelo” tokom cele godine, malo će moći da uradi na samom kraju školske godine. U takvim slučajevima su deca izložena najvećem stresu. Okolina ih vidi samo kao učenike, a ne i kao decu koja imaju pravo na opuštanje, igru i odmor.
Šta raditi u poslednjih pet minuta?
- Kazne i prebacivanja neće pomoći u situacijama kada je i dete samo frustrirano svojim neuspehom. Pre svega, treba pokazati razumevanje, podršku i pružiti pomoć.
- Pokušajte da smirite dete i uveriti ga da nije sve izgubljeno i da svaki problem ima svoje rešenje. Zajedno sa detetom dogovorite vreme učenja, zavisno od sklonosti i navika i kada dete ima najviše koncentracije (jutarnji, večernji tip) a zatim pronađite i odaberite neku od metoda za pomoć u učenju.
- Mentalne mape mogu biti vrlo korisne u razvijanju samostalnosti kod učenja, a posredno utiču i na uspeh u učenju. Organizovanjem informacija na ovaj način deca stiču dragocena iskustva o važnosti specifičnog vizualnog predstavljanja gradiva koje žele da nauče.
- Učenje u društvu sa drugaricom ili drugom koji ima bolju ocenu takođe može da pomogne.
- Svaki dan ispitajte znanje stečeno toga dana. Detetu će to pomoći jer će uočiti svoj napredak na dnevnoj bazi i tako steći volju i samopouzdanje za dalje.
- Ako dete ne uspe da popravi lošu ocenu do kraja školske godine, nemojte pribegavati kaznama već se skoncentrišite na pripreme za popravni ispit.
Da li je vaše dete pod pritiskom u periodu zaključivanja ocena?
Autor: Gordana Benat
Izvor: www.skole.hr
Jovanna is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.