Roditeljstvo može biti prilično izazovno i zahteva dosta veština i znanja. Sve u svemu, to je jedan naporan zadatak. Mnoge žene idealizuju roditeljstvo kao jedno od najlepših životnih iskustava koje će ih u potpunosti ispuniti. Ali, svaki roditelj će se složiti da se u njemu neopisiva radost prepliće sa brigom, sumnjom, nemirima i, naravno, depresijom. Istraživanja su došla do različitih zaključaka, dok jedna pokazuju da su roditelji srećniji od onih koji to nisu, druga opet ukazuju na to da roditeljstvo šteti mentalnom zdravlju. Ovo je tzv. veliki „roditeljsi paradoks“ koji psiholozi i roditelji koriste već duže vreme.
Zanimljivo, ali ne i iznenađujuće, je da su majke pod većim rizikom nego očevi.
Pitanje je šta to u vezi roditeljstva (ili majčinstva) pogoršava mentalno stanje? Da li postoji određeni tip majki koje su pod većim rizikom od drugih?
Odgovor je da! Što je majčinstvo intenzivnije, to gore po vaše mentalno zdravlje. Ovo je pokazalo istraživanje Univerziteta Meri u Vašingtonu, koje je uradila Ketrin Rizo sa svojim kolegama.
Autori definišu intenzivno roditeljstvo kao ono koje obuhvata sledećih 5 faktora:
- Neophodnost: Mame, a ne tate, su najvažniji i najsposobniji roditelj.
- Ispunjenost: Sreća roditelja dolazi isključivo iz njihove dece.
- Stimulacija: Podrazumeva ideju da roditelji treba uvek da deci pružaju stimulativne aktivnosti koje pomažu njihovom razvoju.
- Izazov: Roditeljstvo je najteži posao, teži od bilo kog drugog posla.
- Deca na prvom mestu: Roditelji treba uvek da žrtvuju svoje potrebe zarad dečijih.
Što više ovih faktora je prisutno u majčinstvu, žena je „intenzivnija majka“. Istraživanjem je obuhvaćena 181 majka sa decom do 5 godina, a autori su u istraživali i pomoć koju majke dobijaju od porodice kao i da li su depresivne, pod stresom i koliko su generalno zadovoljne svojim životom.
Ono što su otkrili jeste da „stil roditeljstva, a ne biti roditelj uopšte, šteti mentalnom zdravlju“, i da intenzivnije mame imaju najgore mentalno zdravlje.
Redom, mame koje najviše primenjuju faktor „neophodnosti“ tj. veruju da su one važniji i sposobniji roditelj od oca, su pod većim stresom i manje zadovoljne svojim životom. Nisu bile i u depresiji, što znači da osećanje „neophodnosti“ predstavlja neki vid zaštite od depresije.
Mame koje veruju da je njihov posao teži od bilo kog drugog su bile depresivnije, pod sresom i manje zadovoljne životom uopšte. Sa druge strane, mame kod kojih je „dete u centru pažnje“ su bile manje zadovoljne životom, ali sa manje stresa i depresije.
Od svih mama obuhvaćenih istraživanjem, oko 23% je bilo depresivno, što je značajno više od depresije čitave populacije (koja je na nivou oko 6,7% kako piše Nacionalni Institut za mentalno zdravlje SAD).
Autori se, na kraju, pitaju „ako je intenzivno roditeljstvo toliko negativno za mentalno zdravlje, zašto ga žene primenjuju?“. Verovatno i mnoge majke sebi postavljaju isto pitanje. Autori istraživanja kažu da se „majke tako osećaju boljim, pa su spremne da žrtvuju svoje mentalno zdravlje kako bi poboljšale kognitivne, socijalne i emocionalne sposobnosti dece. A u stvarnosti, intenzivno roditeljstvo može imati totalno suprotan efekat.“
Lako je verovati da će svaka mala stvar koju uradimo za dete imati odličan efekat na njihov razvoj ili uspeh u životu. Ali, to jednostavno nije istina. Stavljanje svog mentalnog zdravlja u istu ravan sa decom, ili čak na prvo mesto, je najbolje! Deca uče gledajući i veoma su intuitivna, i zato najbolje što možete da ih naučite jeste da radite na sopstvenoj sreći i mentalnom zdravlju!
Da li i koliko se vi prepoznajete u faktorima intenzivnog roditeljstva?