Polazak u školu: spremnost deteta i brige roditelja

3min
Polazak u školu je normalan sled događaja. Nije ga potrebno previše naglašavati, ali niti zanemarivati njegovu važnost. Zapamtite da od vašeg stava zavisi i stav deteta prema školi i onima...

Polazak u školu je normalan sled događaja. Nije ga potrebno previše naglašavati, ali niti zanemarivati njegovu važnost. Zapamtite da od vašeg stava zavisi i stav deteta prema školi i onima koji ga obrazuju. Roditelji bi trebalo da preuzmu ulogu voditelja kroz proces učenja, tako će samo učenje postati zadovoljstvo, a ne napor za dete, a onda i za samog roditelja.


Foto: Michael Kirk Irwin, USA TODAY

Psihičke funkcije sedmogodišnjaka

 

 

Pažnja

 

 Od svega što deca vide, čuju i osete, u njihovu svest ulazi samo ono na šta paze. Pažnja je bitna funkcija intelektualne razvijenosti. Kod sedmogodišnjaka pažnja još uvek nije svesno kontrolisana. To utiče na metode rada u školi. Zato nastava mora biti privlačna. U ovom periodu pažnja deteta traje svega desetak minuta, stoga se i izmjenjuju aktivnosti tokom jednog školskog časa nekoliko puta. Takav mora biti i rad kod kuće. Kako bi se postupno produžavalo vreme koncentracije pažnje, poželjno bi bilo igrati se s decom igara u kojima se traži usmerenost pažnje i igrati se s jednom igračkom duže vreme. Primer takve aktivnosti je slaganje slagalica.


 

 

Percepcija

 

Na početku školovanja deca mogu imati poteškoća prilikom prvog čitanja i pisanja slova i brojeva. Mlađa deca ih drugačije percipiraju od odraslih. Štampana, latinična slova p, b, d mogu se doživljavati kao isti znak. Slično je sa n u, kao i sa brojevima 6 9, sa AV. To najbolje može uočiti na dečijem crtežu. Na primer, ako dete nacrta kuću može dominirati veliki dimnjak, a kod crteža čoveka velika dugmad, dok se bitni delovi lica jedva naziru.


 

 

Mišljenje

 

Za uspešan početak školovanja važne su misaone funkcije deteta. Za ovaj uzrast dece karakteristično je mišljenje koje se zasniva na iskustvu. A iskustva su u ovom periodu jako različita. Deca nisu u stanju generalizovati jer je dete centar sveta jedne porodice. Neke pojave su mu se tako i objašnjavale. Na primer, pčela je skupila med za njega. Koka je snela jaje da ga dete pojede. Polaskom u školu, dete ulazi u svet gde je to činjeno i za druge.


 

 

Pamćenje

 

Razvijeno je kratkoročno pamćenje, a ono je povezano sa brzim zaboravljanjem. Poboljšava se ponavljanjem pesmica.


 

 

Motivacija

 

Dete je motivisano jedino željom za priznanjem odraslih. Na tu činjenicu treba stalno paziti te mu omogućiti mnogo pozitivnih emocija. Ako je ta spoljna motivacija postignuta, onda imamo već dva mehanizma učenja razvijena: identifikaciju i imitaciju.


Najčešće brige roditelja u vezi sa polaskom u školu


  • Na početku školovanja, ili pre, može se pojaviti noćno mokrenje, jer detetov emocionalni život postaje buran. Ako se to dogodi, ne raspravljajte o mokrenju pred detetom, a na to upozorite ostale ukućane. Vodite računa da se dete zbog toga ne oseća nesigurno. Ne odvikavajte ga silom od noćnog mokrenja. Ne uskraćujte mu tečnost. Neka spava u čistom krevetu, a ne u krevetu obloženom najlonom – takav je krevet pripremljen za mokrenje. Imajte na umu da nesuglasice i prepirke u porodici mogu kod dece izazvati nervozne reakcije.
  • Prvih dana polaska u školu događa se da se dete počne uvlačiti noću roditeljima u krevet. Život mu je postao drugačiji, a ono to oseća i u snu. Zato se kod vas oseća sigurnim. Ne izbacujte ga iz topline vašeg kreveta usred noći.
  • Flašica s cuclom je nešto što će neki roditelji zadržati i do polaska u školu, jer je to jedini način da im dete popije mleko. Obavezno bi taj problem trebalo rešiti pre polaska u školu, jer osim problema sa zubima, mogu se javiti i psihološke posledice za dete.
  • Dete ne mora da zna da čita i piše pre škole. To će naučiti u školi. Međutim, neka će deca spontano započeti procese čitanja i pisanja pre škole, pa ukoliko ih to zanima, bilo bi pogrešno uskraćivati im to učenje.
  • Neka deca se boje polaska u školu i mogu osećati nervozu. Mnogo je novih stvari odjednom. Saznajte čega se boji. Razgovarajte. I vi ste nekad osećeli i prevladali taj strah.
  • Ako dete ima problema s govorom potrebno je posetiti logopeda. Čak 20 – 40% poteškoća u učenju čitanja i pisanja vezano je uz probleme govora koji se mogu relativno lako otkloniti.

Fizička zrelost

Fizičku zrelost procenjuje lekar pedijatar koji na osnovu parametara rasta i razvoja određuje stepen razvijenosti u odnosu na starosnu dob (merenje visine, težine, određivanje indeksa telesne mase, pojava trajnih zuba, mišićna snaga…). Fizička zrelost je važna s obzirom na svakodnevne napore školskog života kao što su pešačenje do škole i kuće i višečasovno sedenje u klupi. Na sistematskom pregledu obavezno se proverava razvijenost vida i sluha.


Emocionalna i socijalna zrelost

Emocionalna zrelost pretpostavlja da su detetove emocionalne reakcije primerene situaciji, te da je razvilo odgovarajuću emocionalnu kontrolu. Socijalna zrelost uključuje veštine komunikacije s vršnjacima te sposobnost odvajanja od roditelja.


Najbolja priprema za školu je igra

Sledeće igre su odlična priprema za učenje. Evo nekih saveta koji mogu dete na zabavan način pripremiti za učenje u školi:


  • U svakodnevnim situacijama zamolite dete da vam doda tri bombone, dva tanjira, četiri narandže…
  • Dajte mu zadatak da odredi: veliko-malo, ispred – iza, gore – dole, šta ne pripada ovoj grupi.
  • Neka vam dete pomaže pri kuvanju i pečenju, a pritom imenujte mere dužine i mase.
  • Zajednički napravite kalendar godišnjih doba, neka ga dete oslika, a vi ispričajte karakteristike tog godišnjeg doba.
  • Napravite s detetom lanac od različite sirove testenine ili šupljih kuglica, bitno je da dete glasno broji. Na ovaj način dete uči brojanje i razvija motoriku.
  • Korisne su i igre razvrstavanja, sabiranja i oduzimanja – sakupimo kamenčiće, stare karte, čepove, kocke ili sl.
  • Tokom šetnje neka vam čita brojeve na automobilskim tablicama.
  • Na slovo, na slovo” je igra sa što više reči naizmenično, koja počinju sa zadatim slovom. Dete na taj način proširuje rečnik.
  • Neka dete nađe reč koja se rimuje sa rečju koju ste zadali i obrnuto
  • Zanimljiva je i igra “Pogodi koga sam zamislio?” gde dete postavlja pitanja, a vi odgovarate sada ili ne.
  • S naprednijom decom možete se igrati igre “kalodont”.
  • Analizu i sintezu reči vežbamo s detetom tako da usmeno rastavljamo reč na slova:   k-u-ć-a, m-o-r-e…
  • Napravite s detetom kućnu slovaricu, koju kasnije možete i uvezati poput slikovnice. Na svako slovo azbuke dete može nacrtati ili zalepiti iz časopisa što više predmeta u vezi s tim slovom

Šta bi dete trebalo da zna pre polaska u školu


  • Ime i prezime
  • Adresu stanovanja
  • Broj telefona članova porodice
  • Imenovanje boja
  • Brojanje do deset, time da zahvata odjednom, bez prebrojavanja 5 do 6 elemenata
  • Doba dana
  • Pozdravljanje njemu poznatih osoba


Predškolsko dete je osoba koja se razvija, koja se izgrađuje i koja još nema određene interese, niti potpuno izgrađene karakterne crte, ali kojoj se može nazreti temperament, brzina i snaga emocionalnog i intelektualnog reagovanja.


 

 

Ukoliko do sada niste posebno radili na pripremi svog deteta za polazak u školu, ne bi trebalo da se osećate krivim, jer mnogo toga se može naučiti u nekoliko nedelja pred polazak u školu. Pokušajte to shvatiti kao svoj “domaći zadatak”. Nikako nemojte izvršavanje tog zadatka ostavljati za prve dane škole.

 

Već u ovom dobu deca pokazuju hoće li biti otvorenija ili povučenija, življa ili mirnija, “šef” u društvu ili ne. Sve te osobine temperamenta nisu faktor zrelosti za školu, ali bi škola trebalo da svakom detetu pruži šansu za uspeh.


Polazak u školu je normalan sled događaja. Nije ga potrebno previše naglašavati, ali niti zanemarivati njegovu važnost. Zapamtite da od vašeg stava zavisi i stav deteta prema školi i onima koji ga obrazuju. Roditelji bi trebalo da preuzmu ulogu voditelja kroz proces učenja, tako će samo učenje postati zadovoljstvo, a ne napor za dete, a onda i za samog roditelja.


I najvažnije, dajte detetu do znanja da vaša ljubav prema njemu ne zavisi od njegovog školskog uspeha.



Autor: Nada Kegalj, psiholog škole Podmurvice u Rijeci

Uredila: Violeta Drašković

Izvor: deteplus.rs

Jovanna is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *