Naše drugo dete, Mateja, rođen je krajem avgusta. Roditeljski dodatak za drugo dete iznosi oko 100 hiljada dinara (nikako zanemarljiv novac, hvala!), i dobija se u 24 mesečne rate. Znajući da postoji rok za prijave, kada je Mateja napunio mesec i po dana, krenula sam da istražujem…
Guglovala sam o roditeljskom dodatku, dobro se informisala (prvih nekoliko rezultata pretrage su sa poznatih roditeljskih portala, ali informacije na njima nisu sasvim ažurne) i zajedno sa svojom bebom krenula u avanturu sakupljanja potrebnih papira.
Ako vam se žuri, evo instant saznanja o tome šta vam je sve potrebno da se uspešno prijavite za roditeljski dodatak:
- zahtev za roditeljski dodatak uz svu prateću dokumentaciju treba podneti pre nego što dete napuni 6 meseci Sekretarijatu za socijalnu zaštitu vašeg grada ili opštine
- potrebno je minimum sedam radnih dana da sakupite sve papire i predate ih
- potrebno je ukupno 9 dokumenata za jedno dete, 11 za dvoje, itd. od kojih su neki originali koje zadržavate za sebe; spisak potrebnih dokumenata sledi:
- izvod iz matične knjige rođenih (skraćeno MKR) ili overena fotokopija trajnog izvoda (izvod sa hologramom u gornjem desnom uglu MKR-a) za svu decu
- prilikom overavanja fotokopija u opštini ponesite sa sobom dve fotokopije izvoda jer jednu vraćaju vama, a drugu zadržavaju za sebe
- kopije potvrda o prebivalištu za svu decu
- potvrda se dobija u MUP-u tako što popunjavate zahtev za promenu prebivališta i plaćate taksu od 250 dinara po detetu i minimum 35 dinara proviziju banke/Pošte
- original izvod iz knjige državljana Srbije za vas (majku novorođenčeta), ne stariji od 6 meseci
- fotokopija vaše (majčine) overene zdravstvene knjižice
- fotokopija vaše lične karte (očitana biometrijska licna karta)
- uverenje Centra za socijalni rad po mestu stanovanja da neposredno brinete o svom detetu
- potvrda nadležnog opštinskog suda da niste lišeni roditeljskog prava (potreban da biste dobili ovaj papir u tački iznad)
- fotokopija kartice tekućeg računa kod “Poštanske štedionice”. Ako nemate otvoren tekući račun, službenim putem će biti otvoren tekući račun kod “Poštanske štedionice”.
- gde god se traži kopija – uvek nositi originale sa sobom u slučaju da ih traže «na uvid»
- strpljenje
- ljubaznost
- odlučnost
- poželjno: vaša beba u Hug Bug marami: ona oseća da je zaštićena i voljena, službenici često bivaju razneženi tim prizorom, a vi imate slobodne ruke da otvarate vrata i popunjavate obrasce i – veoma važno: imate mogućnost da presecate sve redove u kojima zna da čeka puuuuno ljudi (vaš muž, sestra ili mama/tata bi veoma dugo «čekićali» u tom istom redu ukoliko bi išli umesto vas)
- poželjno #2: babylicious majica za dojenje – za slučaj da vam beba ogladni na ovakvim prometnim mestima i treba da je dojite; ovako to možete diskretno da obavite i da vam ne bude hladno ili neprijatno (jer vam je go stomak ili vam je otkrivena skoro cela dojka)
- prva rata «leže» oko dva meseca nakon što se podnese zahtev u iznosu za sve mesece unazad od rođenja bebe, nakon čega pristiže redovno – mesec za mesec
Ako imate vremena ili ste prosto znatiželjne – pročitajte i o našoj avanturi, saznajte koji je sled koraka za sakupljanje potrebnih dokumenata, šta može da vas zadesi, a na samom kraju pročitajte i o šlagu iz naslova…
OK, neke papire već imam. Fale mi potvrde o prebivalištu dece, za to idem u MUP kod novobeogradske opštine, a drugo – fali mi taj papir Centra za socijalni rad koji potvrđuje da se ja zaista brinem o svojoj deci pa na netu dalje nalazim njihov broj telefona.
Zovem Centar za socijali rad za Novi Beograd (živimo na NBg) i ljubazan muški glas mi strpljivo saopštava koji su mi sve dokumenti potrebni da bih od njih dobila potvrdu da se neposredno brinem o Mateji, kao i da nisam lišena roditeljskog prava u odnosu na njegovu stariju sestru Andreu – Bubicu, a to su:
- potvrda iz IV Opštinskog suda da nisam lišena roditeljskog prava na Novom Beogradu (u pitanju je nadležni osnovni sud da budem precizna)
- kopija izvoda iz MKR za oba deteta
- kopija potvrda o prebivalištu za oba deteta
- moja lična karta
U ponedeljak, 22. oktobra je osvanuo divan sunčan dan. Odlučila sam da idemo peške u obilazak šaltera. Ubacila sam Matu u jednodelno odelce – medu, pa u Hug Bug i stavila ranac sa presvlakom za njega, nekom sitnom kintom, svim papirima koje sam imala (izvodi iz MKV za njih dvoje i državljanstvo za žmua i mene) i krenula do MUP-a kod zgrade novobeogradske opštine. Plan je da posle toga odemo do IV Opštinskog suda koji je nedaleko odatle.
U MUP-u sam saznala da – bez obzira što sam oba deteta prijavila na adresi stanovanja (preselili smo se u svoj stan u junu), moram ponovo da popunjavam «zahtev za promenu prebivališta». «Oni su već oboje prijavljeni», kažem, «Meni je potrebna samo potvrda o prebivalištu.» Nema veze, sestro, popunjavaš zahtev za promenu prebivališta i plaćaš taksu od 250 dinara po detetu da bi dobila traženu potvrdu.
Žena koja radi za šalterom mi pruža formulare, a zatim pita: «Hoćete vi da ih popunite ili ja?»
Mali intermezzo…
Nekoliko dana ranije moja prijateljica i poslovna partnerka šalje mi svoju fotografiju gde se vidi da nosi dete u marami, ima ogroman ranac na leđima i pride dve torbekanje u rukama, a partner je slikao! Ta fotka me naterala da se zamislim nad time koliko smo nas dve (i još mnoge mame koje znamo) «zastranile» konstantno preuzimajući sve više obaveza na sebe i dokazujući kako «sve možemo same» kada umesto da zamolimo muža/partnera za pomoć oko nošenja preteških torbi – mi same sebe natovarimo, a njih (tobože) «cimamo» da nas slikaju da imamo uspomenu tog istorijskog tovarenja i naše svemoći!!!
Podstaknuta utiskom iz intermezza sada mi kroz glavu prolaze misli sledeće sadržine: «Dobro. Jeste da imaš bebu u Hug Bug-u, i da su ti ruke slobodne i da možeš sama da popuniš taj formular, ali zašto da večito dokazuješ kako sve možeš sama? Zašto da ne dozvoliš da ti neko ko ti nudi pomoć zapravo i pomogne?!» «Prosvetljena», konačno dozvolim da mi žena za šalterom pomogne. Ona popuni formulate za minut i kaže: «280 dinara.». Iaa, Nataša, iiiaaaaa!! Dakle, nije mi ponudila pomoć raznežena prizorom moje novorođenje bebe pred svojim šalterom, već mi je ponudila uslugu a da mi pritom nije rekla da je to usluga koja se plaća uskrativši mi izbor da je prihvatim ili ne. Mogla sam da kupim skoro dva paketa svojih omiljenih žvaka za tu kintu i tako se dobrovoljno trujem spartamom i imam svež dah!!
Sa nevericom, toliko u čudu da blokirana nisam u stanju da joj «spočitam koju» o tome da treba da ponudi kompletnu informaciju klijentu, krećem desetak metara dalje ka šalteru koji je ispostava neke banke. Dva šaltera rade, jedan je red za čekanje. U redu nema nikoga, ali ja ipak odlazim do tačke gde se formira red da odatle priđem slobodnom šalteru. Neka žena koristi prečicu ne prateći propisani pravac kretanja i uleće na šalter ispred mene iako prilazim šalteru kada i ona, i to sa bebom! Ponovo sam paralisana neverujući kako se ljudi ponašaju.
Dodatno, za uplatu od 250 dinara koliko košta pomenuta taksa, banka naplaćuje proviziju od 35 dinara! To je više od 10%, jbt!
U tom trenutku sam već – malo pod adrenalinom, mnogo više pod hormonima – besna! I motivisana za nove podvige: da više nikog ne pustim da se provuče uz bezobrazluk i da ponovo pišem!
Posle ovoga, pravac IV Sud.
Zahtev za potvrdu da nisam lišena roditeljskog prava dobijam odmah na info šalteru, a potom odlazim direktno na šalter za kojim je čekalo još 20-ak duša i predajem ga zajedno sa kopijom svoje lične karte. «Biće gotov u sredu» kaže službenica, «Podignite ga u sobi 125, ne morate vi da dolazite sa bebom, može suprug.».
Zadovoljni učinjenim, krećemo lagano kući usnuli Mateja i ja. Tokom šetnje, Mateja ogladni, pa se odmorimo i okrepimo u nekom parkiću.
Dva dana kasnije, u tu sredu, otišla sam – naravno ponovo noseći Mateju – do IV Suda da pokupim tu potvrdu. Ovoga puta smo išli kolima.
Naoružana još kopijama izvoda iz MKR i svežim potvrdama prebivališta za oba deteta, kao i orignalima sva ta četiri papira za FT1P (fali ti jedan papir) slučaj (daj originale na uvid!), kao i svojom ličnom kartom, upućujem se u Centar za socijalni rad Novi Beograd. Primaju stranke do 14h.
Mateja u kolima ogladni. Biće napeto da stignemo na vreme.
Parkiram se, smeštam Mateju u Hug Bug i jurim do Tošinog bunara 57. Pratim putokaz i konačno ulazim u zabačenu zgradu. Nervozno zagledam sat na svom mobilnom telefonu. 13:56. Na prijemnom šalteru stoji digitalni časovnik na kojem piše 14:02. O, ne!!! Da li će službenica da mi pravi problem? Jurim gore, nemam vremena za gubljenje. Kucam i nas dvoje odlučno ulazimo. Nije pravila problem, srećom ona pred očima nema časovnik sa ulaza.
Prima papire, i kaže da mogu da ih pokupim utorkom i četvrtkom od 12-14h u toj istoj kancelariji (tada je bila sreda). «Da li mogu onda sutra – u četvrtak – da pokupim papir?». Ne mogu, biće gotov narednog utorka. Čisto da se zna koliko treba da se skupe svi papiri.
Naredni ponedeljak je siv i veoma hladan dan sa sitnom kišom. Ponovo pitam Google za roditeljski dodatak i ovog puta mi kao prvi rezultat izbacuje sajt grada Beograda. Primećujem uznemirena da – ako imate trajni izvod iz MKV (sa hologramom), potrebno je da podnesete OVERENU fotokopiju. Grrrrrrrr! Nije šija, nego vrat!! Sada ne mora da je «ne stariji od 6 meseci», može kopija trajnog izvoda, ali mora da je overena!! U čemu je fora kada opet moram da se šalterišem! Šta sad bi sa onim «original na uvid»?! Faaaak!! Setim se da u bloku 70 postoji neka kao ispostava novobeogradkse opštine i da su velike šanse da tamo mogu da overim izvode iz MKR. Upućujem se tamo sa Matejom u marami po kiši, zaista mi je blizu gajbe, ulazim u 15:55. Da ne veruješ koliko je prazno. Čovek na ulazu me ljubazno pozdravi i uputi na jedini šalter za kojim neko sedi. Prostor je ogroman i – čini mi se – od poda do plafona ispunjen naslaganim papirima. Pružam joj originale trajnih izvoda iz MKR za oba deteta i kopiju Matejinog izvoda. «Potrebne su mi dve kopije», kaže žena, jer zadržava za sebe jedan primerak kopije. Faaaaak – još jednom!!
Ipak, i to završismo. Sada smo potpuno spremni da sutra finishiramo stvar!
Utorak je, krećemo se lagano ka cilju.
Stižem u Centar za socijalni rad Novi Beograd u utorak u 10:00 kada se na mom telefonu aktivira podsetnik koji pokazuje da je podizanje dokumenata od 12-14h! Kako sam se zeznula tripujući da je podizanje od 10-12h?!? Hoće li me vratiti i reći da dođem kasnije? Ulazim nervozno sa rečima: «da li smetam?». Sva anksioznost koju sam osećala čekajući u redovima za vizu dok nismo dospeli na belu listu mi se vraća i u stomaku mi poskakuje. Ipak, službenica ne pominje da sam došla van propisanog termina. Sa jedne strane mi je drago da ne moram da dangubim pa dođem kasnije, a sa druge počinjem da se pitam: zašto uopšte postoji taj interval od dva sata dva dana u nedelji kada možemo da dođemo po taj dragoceni papir?! Ponovo osećam da tenzija zbog nepravde u meni narasta, a istovremeno osećam i strah – strah od mašinerije, od državnih službenika, strah od odmazde ako bih pitala. Sićušna, ne pitam, odlazim dalje.
Pravac krajnje odredište: Gradska uprava za socijalnu i dečiju zaštitu u Ulici 27. marta 43-45. Imamo sve papire.
Nailazim na vrata, kucam i – kobajagi odlučno – ulazim. Daju mi zahtev da popunim i šalju me napolje da to učinim, a daju mi i mali izlizan fotokopiran papir sa spiskom svih potrebnih dokumenata. Skeniram ga pogledom i konstatujem da zaista imam sve potrebno. Koristan papir, slikaću ga i deliti mama i tatama dalje.
Vraćam se unutra i predajem celu gomilu – devet papira za dva deteta (bilo bi ih sedam za prvo dete). Službenica je pregleda – sve je tu. Zatim čekam da unese potrebne podatke u računar, pa kaže: «Dobićete rešenje na kućnu adresu. Prva uplata će vam leći u decembru, obično ležu oko 20. u mesecu, i tada će leći za sve mesece unazad (znači da prva uplata «leže» oko dva meseca nakon što se podnese zahtev), a zatim će da ležu redovno mesec za mesec.»
Dobili smo potvrdu da smo predali zahtev za roditeljski dodatak.
Poooobedaaaa! Završeno! Moja Bubica bi inače na ovakav uzvik, a po navici, obavezno dala repliku: «Bravo, Nole!!» 🙂
Stižemo do šlaga!
Setim se da je blizu Parking servis, i da mi je prijateljica rekla da daju besplatne bebi parking karte povodom rođenja deteta.
Penjem se uz stepenice, propušta me na šalter jedna devojka koja čeka pre mene. Dajem ličnu kartu, saobraćajnu i izvod deteta iz MKV. Oni sami sve kopiraju! Dobijam 30 besplatnih bebi parking karata i simpatičnu nalepnicu za kola «beba u autu». Žena mi kaže: «Čestitamo!»
Bravo za Parking servis!
Krećemo kući, izborili smo se sa birokratskim preprekama. Mama je dobila šlag, još Mateja da se počasti – ponovo u kolima.
I da zaključim: živele nove tehnologije i elektronska uprava koja zapravo radi!
ŠBBKBB, iliti šta bi bilo kad bi bilo… da kada se dete rodi možete da pošaljete jedan jedini zahtev za roditeljski dodatak i to elektronskim putem?!
Nataša, Bubicina i Matejina mama
 Nataša i Jelena su dve mame, koje proizvode Hug Bug marame za nošenje beba i majice za dojenje, i podržavaju roditelje da neguju svoje bebe i podižu decu vodeći se svojim instinktom i u skladu sa prirodom. |